Metafizika vere Isaka Njutna

Metafizika vere Isaka Njutna

/ O alhemijskom venčanju vere i nauke /

.

That the theology of the Gentiles was philosophical and pertains to the knowledge of astronomy and the physics of the world system; how the twelve major gentile gods are the seven planets, the four elements and the earthly quintessence.

Isak Njutn (Sharon Cohen, National Library of Israel)

Ser Isak Njutn (Sir Isaac Newton) bio je jedan od najčuvenijih fizičara i matematičara koji su ikada koračali ovom Zemljom i bez sumnje se može smatrati jednim od najvećih u istoriji čitave nauke. No, u isto vreme krasila ga je i njegova druga, filozofska, strana ličnosti, po kojoj je otvoreno bio zainteresovan kako za (Abrahamski) koncept monoteizma i jevrejsku religiju, tako i za mnoga dublja pitanja misticizma, a sve to kroz tumačenje teksta jevrejske Biblije, ”Tanaha”(תנ”ך). Sve to je rezultovalo time da je Isak Njutn često pisao vrlo kompleksne eseje na teme od izuzetnog duhovnog značaja, ali i konkretnih pojmova iz duge i više nego burne istorije Jevrejskog naroda. Jedna od upravo takvih tema, i ona kojoj je dobar deo svog vremena iznova i iznova posvećivao, bila je priča od Šatoru od sastanka (Miškan, המשכן), te je, potom, zalazio i mnogo dublje u odaje ove velike misterije – u razmatranje sâme strukture Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), kao građevine od velikog duhovnog značaja u sred Jerusalima (Jerušalajim, ירושלים). Ostalo je zapisano kako je išao čak dotle da je matematički pokušavao da izračuna tačan momenat nastupanja biblijskog kraja vremena (aherit jomajim, אחרית הימים).

Upravo iz svih ovih navedenih primera njegovih širokih interesovanja i pisane zaostavštine jasno je da je za svog života morao biti dobro upućen u biblijski hebrejski jezik (ivrit ha’mikrait, עברית המקראית) kojim je i pisan ”Tanah”, a koji se razlikuje od sadašnjeg rehabilitovanog i modernog hebrejskog jezika (ivrit, עברית) kojim se zvanično govori u državi Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל).

No čitava priča oko izbijanja na videlo Njutnovih radova, i ramišljanja na mnoge egzotične teme, mogla je biti u startu izgubljena kada je nakon njegove smrti 1727. godine njegovo imanje ustupljeno Univerzitetu u Kembridžu (University of Cambridge) gde univerzitetski oci nisu bili zainteresovani za preuzimanje ove opširne duhovno-matematičke građe koja je za njim ostala, a koja je neophodna za pun uvid u njegovu ličnost i smisao zaostavštine. Bez nje mi nikada ne bi upoznali Isaka Njutna u punom sjaju i kapacitetu koji je isijavao za svog života. Tako su ovi spisi završili u mraku istorije na nekih par vekova, sve do 1936. godine kada je doneta odluka da se svi sačuvani njegovi rukopisi stave na zvaničnu aukciju, te prikažu javnosti. Tada ih je sebi pribavio čuveni jerusalimski učenjak i biblijski proučavalac Juda Abraham (אברהם שלום יהודה), da bi, na kraju, nakon i Judine smrti 1951. godine, njegova bogata arhiva zajedno sa Njutnovim spisima, bila donirana Narodnoj biblioteci Izraela (Ha’Sifria Ha’Leumit, הספרייה הלאומית). Naravno, po slovu iz testamenta preminulog.

Dakle, cilj je da ovde pređemo i analiziramo sadržaj nekoliko strana Njutnovih rukopisa koji za glavnu oblast interesovanja, pored ostalih tema, imaju i jevrejski Hram, što u ove dane posta kada obeležavamo uništenje oba hrama, na Tiša be’Av (9. dan meseca Av-a, תשעה באב), stoji poput obaveze da bude pomenuto i naglašeno. Deveti dan meseca Ava kada se osim razaranja Hrama 586. godine p.n.e. od strane Nabukodonosora i 70. godine nove ere od strane Tita (Titus), desio i progon Jevreja iz Španije, te na ovaj dan u sinagogama i pred Zapadnim zidom (Ha’Kotel Ha’Ma’arvi, הכותל המערבי) čitamo i Plač Jeremijin (Megilat Eha, מגילת איכה).

Svakako jedan od najtužnijih dana u čitavoj Jevrejskoj istoriji:

צום קל

Com kal
Neka Vam je lak post

.


.

SIMBOLIKA SVETOG TROJSTVA.

Slika 1 – Sharon Cohen, National Library of Israel

Njutnove beleške na ovoj strani datiraju iz 1710. godine i bave se dvema naizgled različitim temama. Sadržaj stranice započinje proračunima taksi za kabinet kraljice Ane (Anne, Queen of Great Britain), iz razloga što je Isak Njutn bio zadužen za upravljanje Kraljevskom kovnicom novca, bio je Master of the Royal Mint, u periodu od 1700. pa sve do svoje smrti 1727. godine. No ispod tog početnog dela vidimo dijametralno suprotnu temu prethodnoj, a koja sadrži komentare vezane za koncept Boga i manifestacije božanskog prisustva u Svetom Trojstvu. On tu, naime, govori o savelijanstvu (sabellianism), učenju o Svetom Trojstvu koji zauzima stav da je Bog Jedan (Adonaj Ehad, יהוה אחד), a da su Otac, Sin i Duh samo različita lica Jednog Boga.

U tom kontekstu valja pomenuti i koncept o Jedinstvu (jahid, יחיד).

Savelijanci Boga shvataju kao jedno biće čija imena označavaju samo sukcesivne vidove njegove delatnosti:

אבא
Aba

OTAC

Stvaranje

בן
Ben

SIN

Spasenje

רוח הקודש
Ruah Ha’Kodeš

(SVETI) DUH

Posvećenje

.

Iznošenje ovako oštrog stava, i svako poricanje opšte prihvaćene prirode Svetog Trojstva u hrišćanstvu, smatrano je teškom jeresi u katoličkom svetu, te samim tim i u okviru Engleske crkve (Church of England) na čijoj je teritoriji živeo i radio Isak Njutn. Iz tog razloga ovakvi njegovi stavovi i razmišljanja morali su ostati u strogoj tajnosti za njegovog života, ali dobrim delom i nakon njegove smrti. To i objašnjava ova neobična mesta gde nalazimo zapise o ovoj i sličnim temama kojima se bavio.

.

.

BIBLIJSKE INTERPRETACIJE

Slika 2 – Sharon Cohen, National Library of Israel

Na drugom uzorku Njutnovog rukopisa koji takođe danas pripada kolekciji Narodne biblioteke Izraela i koji datira iz dekade između 1670. i 1680. vidimo skup pravila za pažljivu interpretaciju jezika i reči Biblije. Njutn ovde pažljivo i sistematski prilazi interpretaciji različitih alegorija koje se javljaju diljem biblijskog teksta, te kao takva može biti primenjena i na čitanje čitave Biblije kao celine. Jedno od pravila koje jasno možemo i videti u tekstu jeste ono koje se odnosi na postavljanje prema tumačenju termina Zveri (The Beast) koji se prema pojedinim komentarima iz XVII veka odnosi, kao što je to često i slučaj, na politička previranja tog vremena. Na šta i Njutn ovde skreće pažnju.

Još jedan dobar primer lošeg tumačenja teksta možemo videti i u tumačenju termina šatan, koje ovde nije predmet analize uzorka Njutnovog teksta ali koji na ovom mestu svakako mora biti pomenut, jer sticajem različitih istorijskih i lingističkih okolnosti postade vrhovni predvodnik sila mraka i zla. Naime, radi se o preformulisanom značenju reči šatan (שטן), ili arapske šejtan (شيطان), a koja se u ta davna vremena uglavnom koristila za svakoga koji se protivi volji Jevrejskog naroda, drugim rečima – za neprijatelje ugnjetavanog Jevrejskog naroda. U kontekstu ”Tanaha”, tzv. Starog zaveta, reč šatan označava osobu, odnosno može biti bilo ko kô ustaje protiv Jevreja. Vrlo je verovatno da se ona najčešće odnosila baš na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača i razarača Jerusalima i Hrama, koji za svoja (ne)dela biva osuđivan od strane pokorenih Jevreja. Jer mu svakako ništa drugo nisu ni mogli, sem da ga literarno obeleže.

Slično pesmama Kosovskog ciklusa u kojima nemoćan srpski narod pronalazi svoj ventil u teskobnim trenucima svoje istorije.

Oni ga tada, u ”Knjizi Isaije” (Sefer Ješejahu, ספר ישעיהו), oslovljavaju rečju – hejlel (הילל), koju možemo prevesti: Onaj koji isijava.

הילל בן שחר

Hejlel ben šahar
Onaj koji sija; sin jutra

.

Kasnije se hejlel zamenjuje latinskom lucifer – jutarnja zvezda; koja se odnosi na naziv nebeskog tela, planetu Veneru:

LUCIFER EST STELLA VENERIS

Sâm termin lucifer potiče iz ”Vulgate” (Vetus Latina), latinskog prevoda biblije iz kasnog IV veka koji kasnije, mnogo kasnije, u XVI veku postaje i zvanična verzija Biblije katoličanstva.

Upravo zbog ovakvih primera presađivanja značenja na živo Njutn piše da je neophodno pažljivo čitati sadržaj Svetog pisma i po potrebi odbacivati različite analogije koje nam često preuzimaju maštu i teraju nas na put proizvoljnog tumačenja mimo konteksta i šire slike teksta. Dobar primer toga je upravo i ideja proroštva tamo gde ona, prema brojnim jezičkim pokazateljima, nikako nije izvesna. Samim tim ne može se uzimati ni značenje reči poput zveri u Bibliji proizvoljno i prema mašti pojedinca, već je moramo ozbiljnije ispitati i precizno, koliko je to moguće, definisati.

.

.

SMISAO JERUSALIMSKOG HRAMA

Slika 3 – Sharon Cohen, National Library of Israel

Ovu stranicu Njutn naslovljava ”Beleške o Hramu” (Notes on the Temple) i sadrži zapažanja o elementima za koje je on duboko verovao da predstavljaju ono sveto u arhitekturi i geometriji i da su, kao takvi, bili sastavni deo strukture Solomonovog Hrama, odnosno Prvog jerusalimskog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon, בית המקדש הראשון). Ali ujedno i kao deo pojedinih običaja i rituala koji su se unutar njega praktikovali. Tekst datira iz dekada između 1675. i 1685. godine i sadrži pojedine celine pisane na latinskom, aramejskom i hebrejskom jeziku, koje su lako uočljive.

On ovde posebnu pažnju poklanja analizi korišćenje hebrejske korenske reči recef (רצף) i njenih potonjih modifikacija u primerima poput ricpa (רצפה) i ricpat (רצפת), koje možemo prevesti poput – sekvenca, pod ili sprat.

Potom imamo aramejske reči – ta hezi (תא חזי) i ta šema (תא שמע) koje se takođe pojavljuju u hebrejskom tekstu, sa njegovim dodatnim beleškama:

תא חזי | תא שמע

Dođi i vidi | Dođi i čuj

.

A u levoj koloni, pri samom vrhu, pronalazimo i jedan biblijski stih na hebrejskom jeziku, zajedno sa umetnutim vokalima za lakše čitanje, što jasno svedoči njegovom poznavanju jezika izvorne Biblije. Po predanju, i ”Midrašu” (מדרש), kada se Mojsije (Moše, משה) našao na planini Sinaj (Har Sinaj, הר סיני) da primi Zapovesti (Micvot, מצוות) začuo je glas nebeskih bića, anđela/glasnika Boga (Malah Elohim, מלאך אלהים), koji uzvikuju sledeće:

ברוך שם כבוד מלכותו לעולם ועד

Baruh šem kevod malhuto le’olam va’ed
Neka mu Ime bude blagosiljano za vek vekova

Sinaj (Har Sinaj, הר סיני)

.

.

METAFIZIKA HRAMA

Slika 4 – Sharon Cohen, National Library of Israel

Za Njutna je pitanje Hrama imalo višestruku, ali i centralnu, važnost. On je na jevrejski Hram gledao kao na model univerzuma (u malom), gde je brdo Hrama (Har Cion, הר ציון) predstavljalo model helicentričnog sistema, a oltar (mizbeah, מזבח) motiv Sunca (Šemeš, שמש) koje uspostavlja i upravlja celokupnim Sunčevim sistemom. S druge strane, njegova arhitektura navodila ga je na mišljenje da Hram u isto vreme služi i kao mesto otkrovenja (site of revelation) za trenutak apokalipse, odnosno sudnjeg dana. Čvrsto je verovao u značaj i obavezu da novi Treći Hram (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šliši, בית המקדש השלישי) mora biti izgrađen u Jerusalimu, na istom mestu kao i prethodna dva i da će njegova uloga tada biti veća nego ikada pre, u više hiljada godina dugoj istoriji.

Ipak ovde treba naglasiti i to da postojanje Hrama kao građevine na jednom mestu nije jedna od zvaničnih jevrejskih zapovesti već je to Davidov (דוד, דוד המלך) izum te nije micva (מצווה). Izvorna zamisao u Knjizi sav svoj značaj pronalazila u ideji mobilnog Šatora od sastanka (Miškan, המשכן), koji se seli od plemena do plemena, po zasluzi, nagrađujući svako pleme Božijim prisustvom, Šehinom (שכינה).

Isak Njutn je vidno želeo je da uhvati taj skriveni smisao iza teksta koji ima toliki i stvarni uticaj na čitavo čovečanstvo već hiljadama godina, a ujedno mu je ta činjenica predstavljala i vrhunska potvrda ispravnosti onoga čemu je težio. Jer ovaj svet je po toj Knjizi oblikovan. Verovao je u istinsku težinu određenih svetih spisa starih naroda, što ga je, sasvim prirodno, dovelo i do samog izvora Abrahamskih religija i jevrejske misli posebno. Legenda mu čak pripisuje i to da je posedovao i čuvenu ”Sefer Avoda” (ספר עבודה), tzv. Knjigu Hramske službe koja je obilovala podacima i običajima iz različitih perioda postojanja Hrama u Jerusalimu i da je u njoj pohranjivao sve svoje beleške u odnosu na njen tekst. Iz njegovih eseja s kraja XVII veka poput ”The Philosophical Origins of Gentile Theology” (Filozofsko poreklo nejevrejske teologije) on naširoko teoretiše o verskim načelima i sistemima drevnih naroda koja polako, ali sigurno, vode u teške oblike idolatrije. Za razliku od jevrejskih koja vremenom postaju temelji civilizacije i zvezda vodilja narodima.


Yael Bartana (יעל ברתנא) explores religious manifestations of hybrid character that proliferate in the contemporary world

Isak Njutn je verovao da je rana teološka misao čoveka delom sadržala načela filozofije kao i astronomska i fizička znanja o prirodi, bez podele na dve odvojene kategorije misli – u smislu religije i nauke, a kao što je to danas dovrim delom slučaj. Upravo je ovakvo staro alhemijsko venčanje ljudskog potencijala (teologije) i znanja (nauke) inspirisalo takvu veličinu kakav je bio Ser Isak Njutn. Zato o stvarnom značaju svih ovih rukopisa nesumnjivo govori i pismo koje ostalo sačuvano, a koje je Albert Ajnštajn poslao Abrahamu Šalom Judi i iz čije se sadržine jasno vidi posebnost koju je čak i Ajnštajn shvatao i prihvatao i često u svojim poznijim godinama naglašavao.

My Dear Yahuda,

Newton’s writings on biblical subjects seem to me especially interesting because they provide deep insight into the characteristic intellectual features and working methods of this important man. The divine origin of the Bible is for Newton absolutely certain, a conviction that stands in curious contrast to the critical skepticism that characterizes his attitude toward the churches. From this confidence stems the firm conviction that the seemingly obscure parts of the Bible must contain important revelations, to illuminate which one need only decipher its symbolic language. Newton seeks this decipherment, or interpretation, by means of his sharp systematic thinking grounded on the careful use of all the sources at his disposal.

While the formative development of Newton’s lasting physics works must remain shrouded in darkness, because Newton apparently destroyed his preparatory works, we do have in this domain of his works on the Bible drafts and their repeated modification; these mostly unpublished writings therefore allow a highly interesting insight into the mental workshop of this unique thinker.

Einstein.

September 1940, Saranac Lake

P.S. I think that it is wonderful that the writings will all be kept together and made available for research.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.