Bog i čovek

/ Mogućnost koegzistencije /

.

Prvo polazimo od osnova pitanja mogućnosti koegzistencije Boga i čoveka, uzimajući u obzir standardne hipoteze o univerzumu, to jest o njegovoj eventualnoj beskonačnosti, u svakom slučaju o beskonačnosti Boga, ili o beskonačnosti neke materije ili ideje koja postoji i koja je i dalje u glavama ljudi danas aktuelna.

Hrišćani u kategoriju postojećeg nabrajaju između ostalih i stvari o kojima, zbog svrhe ove rasprave, nećemo raspravljati: Boga, beskonačno bivstvo, Čoveka, Satanu i njegove anđele. Čovek je sigurno, a Satana verovatno, konačno bivstvo. Zato oni nisu aspekti jednog bivstva, već odvojene čak antagonističke egzistencije. No, sve one su podjednako realne.

Hindusi ubrajaju Bramu ब्रह्मा beskonačnog u svim dimenzijama i pravcima, nerazdvojivog od gnostičke Plerome πλήρωμα i Maje माया, odnosno – iluzije. Ovo je na neki način antiteza numenona (noumenon) i fenomena, u kojoj je numenon lišen svih predikata sve dok nije postao ugašen pod negacijama po nazivima svih.

Budisti ne izražavaju nikakvo mišljenje.

Razmotrimo sada osobinu sile u egzistencijama koje su ove dve religije neizmenično začinjale, sećajući se da je hrišćanski Bog beskonačan, a opet raspravljajući o mogućnosti u kojoj ga mi vidimo kao konačnog. U bilo kom izbalansiranom sistemu sila možemo ih sabrati i predstaviti kao trougao ili niz trouglova koji se rastvaraju u jedan. Ukoliko se bilo koja od početnih sila u ovakvom sistemu može razmatrati, ona je jednaka rezultanti ostatka:

uzmimo X za svrhu univerzuma,

a kao rezultantu sile BS i Č

(Bog, Satana i Čovek)

=

onda je Č rezultanta B i S

ali i X

.

Iz ovog primera jasno vidimo kako možemo ispravno smatrati bilo koju od ove četri sile nadmoćnijom u odnosu na ostale i nema razloga da se jednoj sili više priklanjamo nego drugoj, jer sve su konačne.

Te ako je B beskonačna druge sile nemaju nikakav uticaj na nju.

Nijedna zemaljska sila, ma koliko bila jaka, ne može izdužiti žicu, ma koliko tanku, u horizontalnu liniju koja će biti savršeno prava.

.

Određivanje Boga kao beskonačnog implicitno poriče čoveka; da je kojim slučajem on beskonačan bilo bi kraja uobičajnim hrišćanskim razlozima za obožavanje. Rezultujuća ravnoteža Boga i čoveka, destruktivnog u svom obožavanju, naravno da je apsurdna i kao takvu moramo je odbaciti, osim ako ne želimo da zapadnemo u pozitivizam, materijalizam ili nešto slično. Ako nazovemo Boga beskonačnim, kako onda da posmatramo Čoveka i Satanu? Obmana ne leži u prikazivanju apsurdnosti ideje o konačnom bogu, već u pretpostavci da čovek ne poseduje nikakvu istinsku snagu.

U mehaničkom sistemu ako bi jedna od sila bila beskonačna ostale bi, ma koliko one bile velike, bile relativne i apsolutno ništa više od toga. U bilo kojoj kategoriji beskonačnost isključuje konačnost. Osim u slučaju kada je konačnost identični deo te beskonačnosti.

U kategoriji postojećih stvari, prostor je beskonačan, jer na toj hipotezi još uvek radimo bez obzira da li ga materija ispunjava ili ne. Ako se radi o ovom prvom – da materija je beskonačno velika ili kako je materija je beskonačno mala… Da li je materija/univerzum 1010000 svetlosnih godina u prečniku ili pola milje, nema nikakve razlike; on je beskonačno mali, zapravo Ništa. Nematematička iluzija je ona koja zaista postoji i hindusi je zovu maja. S druge strane, ako je materija/univerzum beskonačna, Brama i Bog su istisnuti, i mogućnost religije je podjednako isključena.

Sada možemo pomeriti naš fokus, hindusi ne mogu razumljivo objasniti maju, uzrok svih patnji, iako se veoma trude u tome. Njihov položaj je veoma slab ali najmanje što za njih možemo reći jeste da su makar pokušali da prilagode svoju religiju zdravom rasuđivanju, iako su videli kuda vodi Manihejska jeres i uništili je, oni nisu zvanično uvažili sasvim sličan zaključak s obzirom na čoveka i porekli su egzistenciju ljudske duše kao odvojenu od božanske.

Čovek je potom opovrgnut, Bog ličnost zauvek nestaje i postaje Atman आत्मन्, Pleroma πλήρωμα , Ejn Sof אין סוף, zovite ga kako god hoćete, beskonačan u svim pravcima i kategorijama; poreći ga znači uništiti čitavu raspravu i vratiti nas nazad na prastare osnove.

ODABIR TEMA


Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify

0 Comments / Komentara
Najstarije/Oldest
Najnovije/Newest Izglasano/Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments