/ Prema zakonima Mojsija i Izraela… /

.

הבה נגילה

Po jevrejskom shvatanju brak, hofa u’kidušin חופה וקידושין, predstavlja idealan ljudski odnos i smatra se osnovnom društvenom institucijom koju je Bog ustanovio u procesu stvaranja sveta. Samim tim brak kod Jevreja, odnosno u judaizmu, je svetinja. Ženidbom muškarac preuzima na sebe obavezu i dužnost da se brine o ženi i budućem potomstvu, a žena udajom donosi najvažniju odluku – da provede život sa svojim izabranikom. Obaveza mlade i mladoženje je da potraže savet rabina pre nego što stupe u brak.

Pošto rabin ustanovi da nema verskih i zakonskih prepreka, ugovara se dan venčanja.

Po jevrejskim propisima obred sklapanja braka se deli na dva dela:

.

Obzirom da venčanje predstavlja jedan veseo događaj, takvi i običaji. Peva se, igra i svira vesela muzika. Venčani baldahin (hupa, חופה), ispod kojeg se obavlja obred venčanja, uspomena je na ceremoniju koja potiče još iz biblijskih vremena. Tada je bio običaj da se mlada pokrivena velom dovodi u šator mladoženje. Bogato izvezen baldahin, koji pridržavaju četiri stuba, a drže ih četiri neoženjena muškarca, treba da simbolizuje budući dom venčanog para. U toku obreda koriste se dve čaše vina, jedna za veridbu i jedna za venčanje.

Ceremoniju veridbe i venčanja razdvaja samo čitanje bračnog ugovora, ketube (כתובה), ispisane na aramejskom, ili hebrejskom jeziku. Pošto je veridba kod Jevreja pravni čin, potrebna su dva svedoka koja nisu u srodstvu sa mladencima. Rabin utvrđuje da li par zaista želi da zasnuje zajednicu po svojoj slobodnoj volji i želji, a kada oni to potvrde završava se veridbeni čin izgovaranjem blagoslova i odmah prelazi na ceremoniju venčanja.

Od XIV veka običaj je da rabin obavlja venčanja.

Dok stoji pod baldahinom, mladoženja stavlja prsten na kažiprst mladine desne ruke i svečano izjavljuje:

הרי את מקודשת לי בטבעת זו כדת משה וישראל
Harej et mekudešet li be’taba’at zo k’dat Moše ve’Jisrael
Neka si posvećena meni sa ovim prstenom prema zakonima Mojsija i Izraela

.

Mlada takođe može darivati prstenom budućeg muža.

Prsten koji ona stavlja mladoženji na ruku je simbol emotivnog odnosa koji ima prema njemu…

Običaj potiče iz VII veka.

Ketuba

Posle toga prelazi se na čitanje bračnog ugovora, koji se sastavlja dan uoči venčanja. Muž (mladoženja, hatan בעלה) obavezuje se da će čuvati, poštovati i brinuti se za suprugu (mladu, hala כלה), da će joj obezbediti potrebna materijalna dobra u slučaju smrti ili razvoda, a žena se obavezuje da će svoje bračne dužnosti obavljati valjano i iskreno. Zatim se prelazi na čitanje sedam blagoslova (ševa barahot, שבע ברכות) koje navodi ”Talmud” (תלמוד), ispija vino i proglašava brak valjanim prema jevrejskim propisima. Kada se svečani čin sklapanja braka završi, postoje dodatni običaji kao što je razbijanje čaše i običaj da mlada, pod baldahinom, tri puta obilazi oko mladoženje itd. Običaj razbijanja čaše bazira se na tekstu Talmuda i treba prisutne da podseti na uništenje Hrama u Jerusalimu (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) i da opomene da se i u trenucima najveće radosti treba setiti najtragičnijih događaja u jevrejskoj istoriji. Takođe, postoji običaj da se nakon venčanja mladenci nakratko izdvoje, što simbolizuje prekid posta koji prethodi venčanju i koji su mladenci držali radi preispitivanja svojih grehova i duhovnog očišćenja.

Venčanja se ne obavljaju na Šabat (שבת), za vreme praznika i postova, u danima koji slede neposredno posle Pesaha (פסח) i Sukota (סוכות), kao i za vreme Brojanja omera (Sfirot Ha’Omer, ספירת העומר). Brak između ljudi u krvnom ili rodbinskom srodstvu kod Jevreja je najstrože zabranjen, zatim sa tuđom ženom ili sa ženinom sestrom (osim u slučaju ženine smrti).

Isto tako brak između Jevreja i ne-Jevreja ne priznaje se kao valjan, pred verskim sudom (Bejt din, בית דין).

ODABIR TEMA