ЗАДОВОЉАН
За – До – Вољан
За – Довољан
Минимум који је оптималан за осећај личне довољности на ”овоме свету”, а који се не мора нужно односити само на једну особу, или ствар, већ на смислом заокружену целину која доводи до ефекта за-довољности бића, или више њих. Односно чин сопственоg деловање усмереног за до воље, али једино да тиме осликава истински Вољу и самим тим живот учини истински сврсисходним. Испуњење циљем… Разумевање припадања космичкој машинерији и улози у њој, ма које се она магнитуде била.
Oсновни принцип испољавања осећања личног задовољства чији се дијапазон исказивања протеже од осећаја благе угодности па све до уживања у екстази. Психоаналитички приступ значењу задовољства казује нам да се ради о једном од најважнијих појмова који се директно односи на субјективно снажни, али често краткотрајни афект уживања. Афект уједно праћен дубоким осећајем растерећења од било каквог вида тензије нагона. Самим тим, целокупна психичка активност устројена је овим принципом, који се, пак, током живота особе незнатно мења од тренутка до тренутка, јер се мењају извори, али и објекти задовољства.
