1
Monada

Monadom je nazvana jer ostaje uvek u istom stanju, odvojena od mnoštva. Njeni atributi su sledeći: naziva se um jer je um stabilan i nadmoćan; hermafroditska je, jer je i muško i žensko; neparna je i parna, jer kad se doda parnom čini neparno, a kad se doda neparnom čini parno; ona je Bog, jer je početak i kraj svega, ali sama nema ni početak ni kraj; ona je dobro, jer je takva priroda boga; pribežište materije, jer proizvodi duadu, koja je u suštini materijalna.

Pitagorejci su monadu nazivali haos, tama, bezdan, Tartar, Stiks, ponor, Leta, Atlas, Osovina, Morfo (naziv za Veneru) i Kula ili Jupiterov Presto, zbog velike moći koja prebiva u samom centru svemira i kontrološe kružno kretanje planeta oko sebe. Monada se takođe naziva i začetni razum, jer je izvor svih misli u svemiru. Apolon zbog njenog odnosa prema Suncu; Prometej jer je čoveku donela svetlost; Piralije, onaj koji se nalazi u vatri; rođenje, jer bez nje nijedan broj ne može da postoji; supstanca, jer je supstanca primarna, uzrok istine i ustrojstvo sklada: sve to zato što je ona iskonsko jedno. Monada je jednakost između većeg i manjeg; ona je u sredini između namere i olakšanja; srednja je vrednost u mnoštvu, a u vremenu predstavlja sadašnjost, jer večnost ne zna ni za prošlost ni za budućnost. Nazivana je Jupiter, jer je on Otac i glava bogova; Vesta, oganj doma, jer se nalazi u sredini svemira i tu i ostaje, ne naginjući se ni na jednu stranu, kao tačka u krugu; oblik, jer ograničava, obuhvata i okončava; ljubav, sloga i pobožnost, jer je nedeljiva.

.

2
Duada

Duada je podeljena i predstavlja par, a ne jedno, a kada postoji dvoje, svako od njih suprotstavljeno je onom drugom, pa su zbog toga njoj dodeljena sledeća simbolička imena: genij, zlo, tama, nejednakost, nestabilnost, pokretljivost, bestidnost, hrabrost, otimačina, materija, različitost, podela između mnoštva i monade, mana, bezobličnost, nedefinisanost, neodređenost, harmonija, tolerancija, koren, obilatost ideja, vrh itd.

U svojoj knjizi Brojevi, V. Vin Vestkot kaže za duadu:

(…) nazivana je ”odvažnost”, jer je bila prvi broj koji se odvojio od Božanskog jednog, iz ”Aditona od Boga hranjene Tišine”, kako kažu haldejska proročanstva.

Kao što je monada otac, tako je duada majka. Dok monada simbol mudrosti, duada je simbol neznanja, jer u njoj postoji osećaj odvojenosti – psećaj koji je početak neznanja. Duada je, s druge strane, i majka mudrosti, jer neznanje – iz same prirode – stalno rađa mudrost.

Pitagorejci su duboko poštovali monadu, a prezirali duadu, jer je ona bila simbol polariteta. Snagom duade stvoren je bezdan nasuprot nebesima. Bezdan odražava nebesa i postaje simbol iluzije, jer ono dole samo je odraz onoga gore.

To je Velika Praznina i simbolizovano je persijskim Magima koji nose ogledala.

.

3
Trijada

Trijada je prvi broj zaista neparan, jer se monada nije uvek smatrala brojem. To je prva ravnoteža jedinica; stoga je Pitagora rekao da je Apolon davao proročanstva sa tronošca i savetovao trostruku žrtvu livenicu. Ovaj broj se naziva mudrost, jer ljudi organizuju sadašnjost, predviđaju budućnost i imaju korist od iskustava stečenih uzdržavanjem. On je uzrok mudrosti i razumevanja. Trijada je broj znanja. Poučavano je da je kvadrat tog broja imao moć mesečevog kruga.

Svetlost trijade i njen simbol – trougao – izvedeni su iz činjenice da je ona sastavljena od monade i duade. Monada je simbol božanskog Oca, a duada velike Majke. Sastavljena od ovo dvoje, trijada se stoga androgina i simbol je činjenice da je Bog rodio Svoje svetove iz Sebe, a u Svom kreativnom aspektu je oduvek simbolizovan trouglom. Tako je monada koja prelazi u duadu sposobna da postane roditelj potomstva, jer duada je materica planine Meru, unutar koje se izlegao svet i unutar koje on još uvek postoji u embrionu.

.

4
Tetrada

Tetradu su pitagorejci cenili kao prvorođeni broj, koren svih stvari, izvor Prirode i najsavršeniji broj. Sve tetrade su intelektualne; one imaju pojavni red i okružuju svet dok Empirej prolazi kroz njega. Zašto su predstavljali Boga kao tetradu objašnjeno je u svetom predavanju koje se pripisuje Pitagori, u kojem se Bog nazivva Broj Brojeva. Razlog za to je činjenicaa da je dekada, ili 10, sastavljena od 1, 2, 3 i 4. Broj 4 je simbol Boga jer je simbol prva četiri broja. Pitagora je takođe tvrdio da se čovekova duša sastoji od tetrade, četiri moći duše:

• uma,

• nauke,

• mišljenja

• i čula.

.

Tetrada povezuje sva bića, elemente, brojeve i godišnja doba; ne može se navesti bilo šta što ne zavisi od tetraktisa; on je Uzrok i Tvorac svih stvari, razumljiv Bog, Autor nebeskog i razboritog dobra.

Plutarh interpretira taj tetraktis, za koji je rekao da je takođe nazivan i svet, kao broj 36, koji se sastoji od zbira prva četiri neparna i prva četiri parna broja, dakle:

1 + 3 + 5 + 7 = 16

2 + 4 + 6 + 8 = 20

16 + 20 = 36

Trijada predstavlja primarne boje i glavne planete, dok tetrada predstavlja sekundarne boje i manje planete. Iz prvog trougla izašlo je sedam duhova, simbolizovanih trouglom i kvadratom. Oni čine kecelju.

.

5
Pentada

Pentada je unija neparnog i parnog broja (3 i 2). Među Grcima pentagram je bio sveti simbol svetlosti, zdravlja i vitalnosti.

Takođe je simbolizovao i peti element:

• eter – zato što je slobodan od poremećaja četiri niža elementa.

Ona deli savršen broj 10 na dva jednaka dela.

Pentada je simbol Prirode, jer kada se pomnoži sama sa sobom, vraća se u sebe. Ostali brojevi pomnoženi sami sa sobom daju druge brojeve, ali samo 5 i 6 pomnoženi sami sa sobom daju predstavljaju sebe i zadržavaju svoj izvorni broj kao poslednju cifru u svojim proizvodima.

Tetrada plus monada jednako je pentada. Pitagorejci su učili da su elementi zemlje, vatre, vazduha i vode prožeti supstancom koja je nazvana eter – osnova vitalnosti života. Stoga su izabrali petokraku zvezdu, ili pentagram, kao simbol vitalnosti i međusobnog prožimanja.

Bilo je uobičajeno da filozofi prikriju element zemlje iza simbola zmaja, a za mnoge od antičkih heroja rečeno je da istupaju i ubijaju zmaja. Dakle, zabijali su svoj mač (monadu) u telo zmaja (tetradu) . To je rezultiralo stvaranjem pentade, simbola pobede duhovne prirode nad materijalnom prirodom. Četiri elementa su u ranim biblijskim spisima simbolizovana kao četiri reke koje su tekle kroz Edenski vrt. Sami elementi su pod kontrolom složenog Jezekiljevog Heruvima.

.

6
Heksada

Heksada predstavlja stvaranje sveta koje je saglasno i sa prorocima i sa drevnim Misterijama. Pitagorejcu su je nazivali savršenstvo svih delova. Nazivana je oblik oblika, artikulacija svemira i tvorac duše.

Grci su smatrali da su sklad i duša slične po prirodi, jer su sve duše skladne. Heksada je takođe i simbol braka, jer je formirana sjedinjavanjem dva trougla, jednog muškog i jednog ženskog. Među ključlnim rečima dodeljenim heksadi su:

• vreme – jer je mera trajanja;

• panacea – jer je zdravlje ravnoteža, a heksada je broj ravnoteže;

• svet – jer je kroz sklad često vidljivo da se svet, poput heksade, sastoji od suprotnosti.

.

7
Heptada

Heptada je nazivana dostojna poštovanja. Smatralo se da je to broj religije, jer čoveka kontroliše sedam nebeskih duhova kojima bi trebao da prinosi žrtve. Jedan autor nazvao ju je Devica bez majke, Minerva, jer nije bila rođena od majke, već iz krune, ili glave Oca, monade.

Za mnoge drevne narode heptada je bila sveti broj. Jevrejskih Elohim bilo je, navidno, sedam na broju. Oni su Arhanđeli koji kontrolišu planete. Sedam Arhanđela, sa tri duha koji kontrolišu Sunce u njegovom trostrukom aspektu, čine 10, svetu pitagorejski dekadu. Tajanstveni pitagorejski tetraktis, ili četiri reda tačaka koje rastu od 1 do 4, bio je simbol faza novo rođene kroz dekadu, ili 10, suptilno je očuvana u slobodnom zidarstvu kroz rukovanja obavljana ujedinjavanjem 10 prstiju, po pet na ruci svake od osoba.

Broj 3 (duh, um, duša) spušta se u 4 (svet), a zbir im je 7, ili mistična priroda čoveka, koja se sastoji od trostrukog duhovnog tela i četvorostrukog materijalnog oblika. Simbolizovani su kockom, koja ima šest površina i misterioznu sedmu tačku unutar sebe.

Šest površina su smerovi: sever, istok, jug, zapad, gore, dole, ili, napred, nazad, levo, desno, gore, dole, ili, zemlja, vatra, vazduh, voda, duh i materija. Usred njih stoji 1, koji je uspravna figura čoveka, iz čijeg centra u kocki zrači šest piramida.

Otuda potiče i aksiom:

Centar je otac smerova, dimenzija i udaljenosti.

.

Heptada je broj zakona, jer je to broj Tvoraca Kosmičkog zakona, Sedam Duhova pred prestolom.

.

8
Ogdodada

Ogdoada je bila sveta jer je to broj prve kocke, koja ima osam uglova i jedini je parno-parni broj ispod 10 (1–2–4–8–4–2–1):

8 se deli na dva broja 4,

svako 4 se deli na dva broja 2,

a svako 2 se deli na dva broja 1, čime je ponovo uspostavljena monada.

.

Ogdoada bila je misteriozni broj povezivan sa grčkim Eleusinskim Misterijama i Kabirima. Nazvana je mali sveti broj. Svoj oblik izvela je delom od uvijene zmije sa Hermesovog Kaduceja, a delom od zmijolikog kretanja nebeskih tela.

.

9
Eneada

Eneada je prvi kvadrat neparnog broja (3 x 3). Bila je povezivana sa neuspehom i manom, jer je za jedan podbacila da bude savršen broj 10. Nazivana je brojem čoveka, zbog njegovih devet meseci embrionalnog života. Među ključnim rečima su okean i horizont, jer su u antici smatrani bezgraničnim. Eneada je bezgraničan broj zato što ne postoji ništa izvan nje, osim beskonačnog 10.

Nazvana je granica i ograničenje jer okuplja sve brojeve unutar sebe.

Nazvana je sfera vazduha jer okuplja sve brojeve kao što vazduh okružuje zemlju.

Na 9 je gledano kao na zlo, jer je invertiran broj 6.

.

10
Dekada

Dekada je prema pitagorejscima najveća od brojeva, ne samo zato što je tetraktis (10 tačaka), već i zato što obuhvata sve aritmetičke i skladne proporcije. Pitagora je rekao da je 10 priroda broja, jer svi narodi računaju do njega, a kada dođu do njega vraćaju se na monadu.

Izjavljivali su da dekada usavršava sve brojeve i obuhvata unutar sebe prirodu neparnog i parnog, pokretnog i nepokretnog, dobrog i lošeg.

Decimalni sistem verovatno se može pratiti nazad do vremena kada je bilo uobičajeno da se računa na prste, koji su bili među najprimitivnijim uređajima za računanje.