Stari tekstovi Hehalota, odnosno Palata (Sfirot Ha’hehalot, ספרות ההיכלות) svakako spadaju među najstarije od svih drevnih materijala jevrejskog misticizma, datirajući čak iz prvog veka nove ere. Takođe to je jedan od svega nekoliko traktata koji eksplicitno opisuju metode preko kojih se zalazi u mistična stanja. Ključ je u tipu mantra meditacije gde se kroz seriju Božijih Imena dostiže viši stepen svesti. Njihovim ponavljanjem. 112 puta. Ponavljanjem ove formule mistik prelazi prag mističnih Odaja i počinje svoje kretanje iz jedne u drugu odaju. Ta drevna projekcija Odaja spada pod poseban tip spiritualne projekcije kod ovakvog tipa rada.

Mistik sebi gradi posebno spiritualno telo i rukama tog tela drži pečate koji moraju biti pokazani anđeolikim bićima na svakoj od kapija pred kojom se nađe na svom putu, ne bi li dobio dozvolu za ulazak. Ti pečati su u vidu mentalnih slika u formi pitanja. Smisao je u koncetraciji na ta imena na mentalnom ekranu. Što preciznije naslikana i memorisana.  Tako ova metoda spada u Jihudim tehniku meditacije, podučavanu od strane Arija. Kada se nađe korak od sedme, i poslednje odaje, on biva položen u kočije (karon, קרון), odnosno Merkavu (Ha’Merkava, המרכבה). To je spiritualno vozilo koje pojedinac sebi kreira i kojim se uzdiže u mistička stanja svesti i duha. Takođe se velika pažnja poklanjatumačenju termina nogah (sjaj, ונה) i hašmal (snaga, חשמל) viđenih u Jezekiljevoj viziji, a pomenutih u stihu (1:4):

וארא והנה רוח סערה באה מן הצפון
ענן גדול ואש מתלקחת ונגה לו סביב
ומתוכה כעין החשמל מתוך האש

Va’ere ve’hine ruah seara ba’a min ha’cafon
anan gadol ve’eš mitlakahat ve’noga lo saviv
u’mitoha ke’ejn ha’hašmal mitoh ha’eš
I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik
oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost,
a ispred ognja kao jaka svetlost

U Hehalotu, onaj koji se spusti u Merkavu prvo je nošen vetrom (sa’ara, סערה). To je isti onaj olujni vetar koji je uzdigao Elija’ua, opisan u stihovima:

ויהי המה הלכים הלוך ודבר והנה
רכב אש וסוסי אש ויפרדו בין
שניהם ויעל אליהו בסערה השמים

Va’jehi hema holhim haloh ve’daber ve’hine
rehev eš ve’suse eš va’jafridu bejn
šnehem va’ja’al Elijahu ba’sara ha’šamajim
I kad iđahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola
i ognjeni konji rastaviše ih, i Elijahu otide
u vazdušnom vihoru na nebo

.

U ovim stihovima vrlo je slikovito dat opis uspinjanja sjajnim kočijama na nebesa, o kojima upravo tekst Hehalota govori.

Kada je pri ulasku na najviše nivoe Merkave inicijat biva testiran da se vidi da li je cilja dostojan. Ovo se savršeno uklapa u kabalističko predanje da je Hašmal spiritualni element koji formi barijeru između dobrog i lošeg, sprečavajući loše da se uplete sa Svetim.

U Hehalotu to je ujedno i poslednja  prepreka, izdvajajući sve one koji nisu pročišćeni na valjani način.

Najvažnije u celom ovom procesu je dobro vladanje potrebnim anđeoskim imenima, kao i drugim formulama i pečatima neophodnim za uspon iz jedne do druge odaje.

Mada, ovde smo suočeni sa teškom preprekom u vidu toga da različiti izdavači danas tekst Hehalota štampaju u blago različitim formama, te ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću reći koji način je u potpunosti ispravan.

Jedini način jeste ligičkim izvođenjem datih formula.