/ א ר א ר י ת א /
Imena koja uzimamo za ona osnovna, bilo da se radi o ortodoksnoj kabali ili zapadnom hermetizmu, odnosno vladajuće kabalističke inteligencije kada govorimo o deset sefira (ספירה) na kabalističkom Drvetu života (Ec hajim, עץ חיים), svakako jesu ona koja se pominju i u čuvenoj knjizi ”Koreni imena” (Šoršej A’Šemot, שורשי השמות) Moše Zakuta, kojoj nije posvećeno dovoljno pažnje, niti prostora, te i nema previše verodostojnih izvora na koje bi se kabalista danas mogao osloniti. Imena su sledeća, hronološki po sefirama:
כתר
Keter, Kruna
(Eheje, אהיה)
.
חכמה
Hohma, Mudrost
(Adonaj, יהוה)
.
בינה
Bina, Razumevanje
(Adonaj Elohim, יהוה אלהים)
.
חסד
Hesed, Milost
(El, אל)
.
גבורה
Gevura, Hrabrost/Snaga
(Elohim Gibor, אלוהים גבור)
.
תפארת
Tiferet, Lepota
(Adonaj Eloah ve’Da’at, יהוה אלוה ודעת)
.
נצח
Necah, Večnost
(Adonaj Cavaot, יהוה צבאות)
.
הוד
Hod, Slava
(Elohim Cavaot, אלהים צבאות)
.
יסוד
Jesod, Temelj
(Šadaj El Haj, שדי אל חי)
.
מלכות
Malhut, Kraljevstvo
(Adonaj Ha’Arec, אדוני הארץ)
.
Osim ovih inicijalnih deset u sam vrh možemo uvrstiti i Ime usko povezano sa jednom od sefira Drveta života, a to je Adiriron (אדירירון). Ono spada u jedno od tri jedinstvena Božanskih imena, posebno u tumačenju Adirirona u kontekstu Jednog (ehad, אהד).
Rečeno je da je:
יה אכתריאל Jeh Aktriel – Njegova veličina;
חאדריאל Hadriel – Njegova Svetost;
אדירירון Adiriron – Njegova snaga.
To je drevno ime od velikog značaja, posebno ako se posmatra u svetlu grupe Imena koje treba uzgovoriti 112 puta pre ulaska u Merkavu (המרכבה), Svete kočije. Kaže se da ime Adiriron znači Moćni koji peva i samim tim bez sumnje je povezano sa rečju adir (אדיר), rečju za moć. S obzirom da dve škole misli ovo Ime sticajem njegovih gematrijskih karakteristika pripisuju dvema različim sefirama (Bina i Hod), ono definitivno preuzima simboliku čitavog stuba (strogosti) Drveta života i posvećuje se njegovim trima sefirama. A razmatrajući množinsko ime Elohim (אלוהים) primećujemo njegovu povezanost sa sefirama Bina – Gebura – Hod, gde tradicionalno čitav levi stub Drveta, stub strogosti, povezujemo sa Tetragramatonom, dok srednji pripada Ehejehu. S druge strane, Ime u jednini Eloah (אלוה), s istim korenom u imenu El (אל), pridajemo sefiri Hesed, odnosno desnom stubu milosti.
Ime Adonaj (אדוני), koje korespondira s atributima sefire Malkut, često se povezuje s rečju – obilje, te tu simboliku svojstveno prenosi na materijalnu ravan. Alef (א) kao početno slovo odnosi se Eheje (אהיה), božansko ime sefire Keter, Krune Svesnosti na Drvetu života, dok se slovo Jud (י), kao završno slovo imena Adonaj, odnosi na Tetragramaton (יהוה), koji usled zabrane uzaludnog izgovaranja takođe čitamo kao Adonaj.
Tako i sama reč šefa (שפעה) koja i označava božansko obilje odzvanja kroz čitavo kraljevstvo manifestacije Malhut.
Obzirom da Eloah tumačimo u kontekstu delovanja duše (nešama, נשמה), odnosno Višeg sopstva, nazivamo ga i gušpanka d’nišmata (גושפנקא דנישמתא) odnosno – pečat višeg sopstva, kako je i zapisano u Jovu 3:23, gde stoji:
.
ויסך אלוה בעדו
…va’jase Eloha ba’ado.
…i kog je Bog zatvorio/pečatirao odsvuda.
.
Kada se govori o Imenu El Haj, odnosno El Šadaj (אל חי, אל שדי) ono se takođe odnosi na različite sfere Drveta života, no u većini slučajeva obe varijacije imena se u najvećem broju slučajeva vezuju za sefiru Jesod.
• Za Ime El vezuju se i druge kombinacije, kao što su, El El’jon (אל עליון), vrhovni Bog, koje se vezuje za sefiru Bina;
• Uzvišeni El JHVH (אל יהוה) takođe nazivan hame’ir ba’olam ha’jecira (המאיר בעולם היצירה), u prevodu ”blistavost sveta Formacije”;
• El Adonaj koji se primenjuje na naš fizički svet postojanja i koji zovemo ha’meir ba’olam a’asija (המאיר בעולם העשיה), odnosno ”blistavost fizičkog sveta”.
.
Još jedno važno Ime koje nikako ne sme biti izostavljeno jeste Ararita (אראריתא) za čija značenja su pripisivana mnoga izuzetna svojstva u većini pisanih dela koja su nastala u XX veku, a koja su za temu imala kabalu i njene ključeve. I sam Zakuto kaže da se u delima Arizala (Rabija Isaka Lurije, האר”י) ono pre svega odnosi na sefiru Keter, sveta Asije (olam Asija, עולם עשיה), odnosno sveta materije.
Takođe postoji i napomena u ”Šoršej Ha’Šemot” u vezi Ararita da je ime povazno s imenom Šadaj (שדי), što je božansko Ime povezivano sa roš hodešom (glavom meseca, ראש חודש) odnosno prvim danom svakog meseca u hebrejskom kalendaru. Smatra se manjim praznikom u judaizmu. Ujedno, prema gematriji numerička vrednost roš hodeša jednaka je vrednosti imena/reči Ararita i iz tog reazloga taj manji praznik predstavlja pogodan dan vibraciju imena Ararita, u cilju posvećenja mladom mesecu.
ר Reš 200 + א Alef 1 + ש Šin 300 +
ה He 8 + ד Dalet 4 + ש Šin 300 =
8 1 3
א Alef 1 + ר Reš 200 + א Alef 1 + ר Reš 200 +
י Jud 10 + ת Tav 400 + א Alef 1
Još jedno važno Ime je i Curtak (צורטק), za koje pojedini krugovi poreklo pronalaze u tekstu Biblije, dok ga drugi povezuju sa skraćenicom curat a’kodeš (צורת הקודש), formom/oblikom Svetoga. Povodom ovog Imena u komentarima na ”Sefer Jeciru” pominje se čvor formi, jer su svi oblici i šabloni stvaranja u čitavom Postojanju ucrtani Curtakom u manifestaciju kroz Binu gde su poprimili svoj primordijalni oblik.
Komentarišući ovo pitanje Haim Lucato kaže:
Za stvaranje posebnih kreacija unutar samog postojanja mora postojati jedan autoritet koji rukovodi formom kojom oni bivaju stvoreni.
Upravo taj autoritet, ta snaga, Curtak, uvodi sve kreacije u postojanje iz apsolutnog ništavila.
To znači da je čitava mašinerija manifestacije, kao odvojena egzistencija, moguća upravo posredstvom diferencijacije akcije Curtaka.
Ovo je samo jedan deo tumačenja iz kabalističke literature glede važnosti Božanskih imena i njihovim vezama s deset sefirota Drveta života.
