Imena

/ Izreciva neizrecivost Imena /

א ד ג י ת ץ ק ר ע ש ט ן נ ג ד י כ ש ב ט ר צ ת ג ח ק ד ט נ ע י ג ל פ ז ק ש ק ו צ י ת

O načinu na koji Jevreji razmišljaju o konceptu Boga govore mnoga imena kojim ga nazivaju, ili kojima ih zamenjuju, i kojim Mu se obraćaju u različitim prilikama i raspoloženjima. Jer obraćanje nije uvek iste težine i u jevrejskoj veri zavisi od mnogo toga.

Ona najmanje direktna su:

אל El

אלוה Eloah

אלהים Elohim

– od kojih ovo poslednje predstavlja množinu reči uzvišenost, a sva se obično mogu prevesti kao – Bog. Prvo se, takođe, pojavljuje u kombinaciji El Šadaj (אל שדי), kako se naziva Bog patrijarha, obično prevođenoj kao Svemogući Bog, ali neizvesnog izvornog značenja. Prema Izlasku 6:2 (Šemot, שמות), ono je za vreme Mojsija bilo zamenjeno tetragramatonom, odnosno četvoroslovnim imenom:

י ה ו ה
JHVH

Verovatno se izgovaralo Jahve, čije tačno značenje je takođe neizvesno, mada se u Bibliji (Izlazak, 3:13-15) ono izvodi iz glagola ha’jah (היה) – biti; moguće u smislu:

Večiti – onaj koji jeste

Stvoriteljonaj što stvara

Još u predhrišćansko doba, o čemu svedoči Tanah (תנ”ך), onaj tekst koji hrišćani nazivaju ”Starim zavetom”, Tetragramaton je smatran u toj meri svetim da je pri čitanju Biblije postalo obavezno da se zamenjuje rečju Adonaj (אדני), a usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena (koje se izgovaralo samo jednom u godini, na praznik Jom Kipur), u značenju naš Gospod. To isto objašnjenje odnosi se i na to zašto se u engleskim prevodima Biblije termin – JHVH – obično prevodi sa Adonaj, Gospod; ali i za pogrešan oblik Jehova, do čega je došlo zahvaljujući nepoznavanju hebrejskog pisma i jezika, pa su suglasnici u tetragramatonu (u nemačkoj transkripciji teksta) istaknuti samoglasnicima reči Adonaj, kako bi se ukazalo da ove druge treba čitati.

No, zamena Adonaj ubrzo je i sama postala sveta, tako da su za svrhu proučavanja svetih knjiga, molitvi i veroispovednih obreda pronađena druga imena, odnosno imenske zamenice, ali i druga neposredna rešenja. Od njih je, najverovatnije, najčešće korišćeno Ha’Makom (המקום), Mesto, čije poreklo možda ima veze s upotrebom u Hramu (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), ali je objašnjeno i kao aluzija na natpojavnost Boga.

Još jedno posredno ukazivanje na Boga, pominjanjem mesta koje se posebno dovodi u vezu s Njim, jeste reč šamajim (שמיים), nebesa.

Otud sledi da pravo značenje izraza malhut šamajim (מלכות שמיים) nije nebesko carstvo, kako se obično prevodi, već Božje veličanstvo.

No, često se nailazi i na sledeće nazive:

עליון El-Jon, Vrhovni – kombinacija naziva ElJHVHElohim; grčki: Έλιον), arapski: العلي;

 אל ראי El Roi – Svevideći;

אלה Elah – reč nejasnog porekla na
aramejskom jeziku za Boga, kojom je
opisivan kako Bog Jevreja tako i
paganski bogovi; ovo ime je, takođe,
etimološki povezano i sa arapskom reči
za Boga, Alah (الله);

 בעל Baal – Gospodar, sinonim
za Adon i Adonaj;

 אדושם Adošem – igra reči:
Ha’Šem i Adonaj;

 ריבונו של עולם Ribono Šel Olam
Gospodar sveta/svemira;

 מי שאמר והיה העולם Mi Še’Amar Ve’Haja Ha’Olam
Onaj koji je rekao i svet je stvoren;

 גבורה GevuraMoć;

 מלך המלכים Meleh Ha’Melhim
Kralj nad Kraljevima;

 השם Ha’ŠemIme (zamena usled zabrane uzaludnog izgovaranja Tetragramatona);

 הקדוש ברוך הוא Ha’Kadoš Baruh Hu
Sveti, blagosloven neka je;

שכינה Šehina – Božansko prisustvo;

הרחמן Ha’Rahaman – Milostiv;

 

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.