Kaba, ili građevina u obliku kocke u središtu je velikog dvorišta džamije u Meki, najsvetije je mesto u islamskom svetu. Prema njemu se sledbenici proroka moraju okrenuti pet puta dnevno za vreme molitve. Poput posvećenika svih drugih vera muslimani su se prvobitno tokom molitve okretali ka istoku, ali je kasnije dekretom određeno da svoja lica okreću prema Meki.
Malo se zna o istoriji Kabe pre nego što je prihvaćena da bude muslimanska džamija, osim da je građevina bila paganski hram. U vreme kada je Muhamed osvojio Meku, Kaba i okolno dvorište imali su 360 idola, koji su potom uništeni. Drevna kuća, kako se još Kaba naziva, nepravilna je kocka dugačka oko 11.5, visoka 10.5 i široka 9 metara. U jugoistočnom uglu zida, na prigodnoj udaljenosti od tla, ugrađen je sveti i misteriozni Abrahamov crni kamen, ili aerolit. Legenda kaže da kada ga je anđeo Gavrilo predao Abrahamu, kamen je bio tako izrazite beline da je mogao da se vidi iz svih delova zemlje, ali je kasnije pocrneo zbog grehova ljudi. Taj kamen, ovalnog oblika i oko 18cm u prečniku, razbijen je u sedmom veku, pa ga sada na okupu drži srebrni okvir.
Mesto Kabe je verovatno prvobitno zauzimao praistorijski kameni oltar, ili prsten od neotesanih neolita, sličan Stounhendžu. Kao i Hram u Jerusalimu, Kaba je prošla kroz brojne promene, pa sadašnja građevina nije nastala pre 17. veka hrišćanske ere. Kada je Meka opljačkana 930. godine, čuveni crni kamen zauzeli su Karmati i u njihovom posedu ostao je više od dvadeset godina, a sporno je i pitanje da li je kamen koji su konačno vratili u zamenu za kneževsku otkupninu zaista originalni blok, ili kopija. Na severnoj strani Kabe su tobožnji grobovi Hagare i Išmaela, a u blizini vrata kamen na kojem je stajao Avraham dok je obnavljao Kabu. Različiti pokrovi uvek su bili prebacivani preko kockaste građevine; sadašnja draperija, koja se menja jednom godišnje, od crnog je brokata izveženog zlatom. Male komade stare draperije hodočasnici neguju kao svete relikvije.
Prema predanju, 2.000 godina pre stvaranja sveta Kaba je prvi put izgrađena na nebu, gde njen model i dalje postoji. Adam je smestio Kabu na zemlji tačno ispod mesta na nebu koje zauzima original, a izabrao je kamenje sa pet svetih planina – Sinaja, Al-Đudi, Hire, Maslinove gore i Libana. Deset hiljada anđela postavljeno je da čuva građevinu. U vreme potopa sveta kuća je uništena, ali su je posle obnovili Avraham i njegov sin Išmael.
Ulaz u Kabu obavlja se preko pokretnog stepeništa. Unutrašnjost je obložena raznobojnim mermerom, srebrom i pozlatom. Iako je zgrada zamišljena da bude bez prozora, to stanovište je osporeno. Osim svetih knjiga, Kaba sadrži i trinaest lampi. U velikom dvorištu oko zgrade je niz svetih predmeta, a omeđen je kolonadom, koja se prvobitno sastojala od 360 stubova. Otvore ka dvorištu čini devetnaest kapija, što je sveti i značajan broj metoničkog ciklusa. Sedam velikih minareta iznad Kabe, i jedan za svete ceremonije povezane sa zgradom, obuhvataju sedam oblasti oko središnje Kabe, u očiglednom pokušaju da se predstavi kretanje nebeskih tela.