/ Šmone esre /

.

T‘filat Amida (molitva Amida, תפילת העמידה), ili kako se još naziva Osamnaest (Šmone esre, שמנה עשרה), jer se odnosi na 18 osnovnih blagoslova (berahot, ברכות), predstavlja centralni momenat jevrejske liturgije koji je u današnje vreme na snazi. Zbog njene značajne uloge u duhovnom životu svakog Jevrejina, nazivamo je i samo Molitva (T’fila, תפילה), što nije slučaj ni za jednu drugu u rabinskoj literaturi.

Praktikuje se tri puta dnevno: ujutru, popodne i na veče, kao i za Šabat (שבת), mlad Mesec (roš hodeš, ראש חודש), druge praznike i jutarnja čitanja Tore (תורה).

.

Amida se izvodi u tišini, na nogama, dok smo licem okrenuti ka aron ha’kodešu (ארון הקודש), mestu gde se čuva svitak Tore i ostalo remenje.

Intencija dalje ka:

• Brdu Hrama (Har Ha’Bejt, הר הבית);

• te prema Zapadnom Zidu (Kotel, כותל);

• mestu porušenog Hrama,

(Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש);

• Kovčegu Saveza (Aron Ha’Berit, ארון הברִית);

• i Svetinji nad Svetinjama,

(Kodeš Ha’Kodašim, קדש הקדשים).

Nastala je, i uobličena, u periodu nakon uništenja Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית־המקדש השני) i usled nemogućnosti da se obavljaju standardne molitve i prinos žrtvenica koje su bile karakteristične isključivo za obrede unutar njegovih zidina, otud svaki od blagoslova ima, na određeni način zamensku ulogu usled nemogućnosti da se proces obavlja kako je u osnovi propisano. Ovom centralnom molitvom stupamo pred Kralja svih kraljeva (Meleh Ha’Melehim, מלך המלכים) i običaj je da se tri koraka udaljimo, te tri koraka pristupimo pre i nakon čitanja Amida. Tim činom se udaljavamo iz materijalnog svakodnevnog sveta i stupamo u, simbolički, kraljevstvo svih kraljevstva. Ta tri koraka ujedno simbolizuju i tri prepreke koje je Mojsije (Moše, משה) morao da prevaziđe dok se uspinjao ka Sinajskoj gori u susret Adonaiju (יהוה).

Amida se sastoji iz sledećih celina:

.

.

.

.

.

.

ODABIR TEMA