/ Verujem potpunom verom da je Bog Tvorac… /
.
Rabi Moše ben Majmon, na latinskom Majmonides, odnosno Majmonid, kako ga mi danas takođe zovemo, poznat je i po akronimu RAMBAM (רמב״ם), te predstavlja jednu od najvećih intelektualnih figura jevrejskog naroda. Bio je rabin, filozof, naučnik, lekar i još mnogo toga. Autor ogromnog broja knjiga. Svakako najznačajnije su, sa stanovišta judaizma, ”Mišne Tora” (משנה תורה) u 14 tomova, ”Vodič za zabludele” (More Ha’Nevukim, מורה הנבוכים), kao i verovatno najčuvenije njemu pripisano delo – ”13 principa vere” (Šloša eser ikarim, שלושה עשר עיקרים). Za Majmonida se komotno može reći da je bio jedan od, ako ne i najoštroumniji tumač judaizma.
Bio je revolucionaran po mnogo čemu i, sem Šlomo Jichakija (רבי שלמה יצחקי) RAŠIJA (רש״י), nema značajnijeg komentatora jevrejske ”Biblije” (Tanah, תנ”ך) i ”Talmuda” (תלמוד) među posttalmudskim rabinima od Rambama. Zato se i kaže da je Majmonidov doprinos istoriji ljudske misli od neprocenjivog značaja.
Gotovo svi jevrejski mislioci i filozofi, uključujući tu svakako i čuvenog Baruha Spinozu (ברוך שפינוזה) bili su više nego primetno pod snažnim njegovim uticajem. Takođe i mnogi hrišćanski mislioci, poput Tome Akvinskog (Tommaso d’Aquino), delovali su pod jakim vibracijama Majmonidove misli koja je svojom britkošću i sjajem urezala svoj uticaj za sva vremena i različitim duhovnim pravcima i strujama monoteizma. Majmonid je bio spoj rabina i filozofa koji je uspevao da pomiri duboku privrženost religiji s dubokom intelektualnom radoznalošću duha. Zato možemo i reći da se u njegovoj ličnosti harmonizovala potpuna odanost Mojsijevim (Moše, משה) zakonima i apsolutno verovanje u razum i slobodno istraživanje duha čoveka.
Rođen u Kordobi (Córdoba) u južnoj Španiji 1135. godine, u tadašnjem centru jevrejske misli i arapske nauke, od najranije mladosti je uz nadzor svoga oca proučavao ”Bibliju” (Tanah, תנ”ך) i ”Talmud” (תלמוד), takođe talmudističkog istraživača. Ali su ovog tada mladog studenta ”Tore” (תורה) i Talmuda interesovale i druge oblasti i aspekti duhovnog stvaralaštva i generalno života. Logično, tu su mu se prirodno nametnule logika, matematika, medicina i astronomija. Smatrao je Aristotela (Ἀριστοτέλης) najvećim autoritetom i nastojao je svoju religiju dovesti u sklad s njegovim principima učenja i razumevanja problematike na koju je nailazio u svojim istraživanjima jevrejskih verskih dela. No možda njegovi i previše hrabri pokušaji sinteze jevrejske religije s antičkom filozofijom izazvalo je oštre reakcije i neke njegove knjige bile su osuđene na spaljivanje. Studije Majmonidove prekinute su zbog političkih prilika u Kordobi 1148. godine i njegova porodica se seli u Severnu Afriku, u grad Fes. Zatim dolaze godine lutanja kada upoznaje i Erec Izrael (ארץ ישראל), zemlju Izrael. No naseljava se u Kairu. Tamo je radio kao lekar na Saladinovom (An-Nasir Salah ad-Din Yusuf ibn Ayyub) dvoru.
Nakon smrti 1204. godine, njegovi ostaci bivaju pokopani na obali Galilejskog jezera, u Tiberijadi (טבריה).
