Birkat Koanim (ברכת כהנים) | Sveštenik, Blagoslov - ArsMagine.com

Birkat Koanim (ברכת כהנים)

Neka Adonaj obasja lice svoje pred tobom… /

.

Sveštenički blagoslov ili birkat koanim (ברכת כהנים) poznat je i pod nazivom nesiat kapajim (נשיאת כפיים), odnosno podizanje ruku te predstavlja jedan od bitnijih blagoslova u jevrejskom verskom životu, a koji je u prošlosti izgovarao jevrejski prvosveštenik (koen gadol, כהן גדול), dok danas to čini Koen. Prema tekstu ”Tore” (תורה), nosioci prezimena Koen, kao i svih varijacija tog prezimena, potomci su Arona (אהרן) i ta loza uzima se za krvno-naslednu liniju prvosveštenika unutar judaizma.

Aron, kao stariji brat Mojsijev (Moše, משה), tako je bio prvi božiji rukopoloženik da drevnim Izrailjcima daje/prenosi blagoslove, čini verske obrede i službu, prinosi žrtvu i iskupljuje grehe naroda pred Bogom, a posebno na dan najsvetijeg jevrejskog praznika Jom kipura, יום כיפור. Jednom rečju: jevrejska loza prvosveštenika zanavek.

Ova birkat (ברכת) otud i glasi:

יברכך יהוה וישמרך יאר יהוה פנים אליך ויחנך
ישה יהוה נים אליך וישם לך שלום

Jevarejha Adonaj ve’jišmarejha, jaer Adonaj panajm
elejha ve’jihunejha jisa Adonaj nim
elejha ve’jašem leha šalom

Neka Adonaj obasja lice svoje pred tobom
i neka ti bude milostiv
i neka ti daruje mir

.

Prema tekstu Tore, Aron je blagosiljao narod nakon prinošenja žrtve (korban, קורבן) pred Adonaijem (יהוה) i koji je, potom, položio svoje Ime (Ha’Šem, השם) na ruke prvosveštenika i time spustio liniju blagoslova na sve ljude pred Aronom. No, smisao ovog čina nije u srži linije Koanima, već da oni kanališu božansku poruku blagoslova koja se ispoljava za vreme te ceremonijalne službe. Koen koncentriše kanal blagoslova u skupnu tačku između svoji šaka, obrazujući trougao palčevima i kažiprstima, rasprostirući tako blagoslov na sve prisutne. Iako danas nema Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) u Jerusalimu, ova praksa se do današnjih dana očuvala po sinagogama i zajednicama širom sveta, tada Koen, za vreme većih praznika, blagoslilja prisutne na službi.

Muški potomci Koanima, stariji od 13 godina, imaju pravo recitovanja ovog svešteničkog blagoslova.

Naravno, u prisustvu minjana (מנין), odnosno obaveznog minimuma od 10 prisutnih jevrejina, odnosno kvoruma od bar 10 odraslih, verski zrelih muškaraca. Za izvor ovog visokog blagoslova uzima se deo teksta iz ”Brojeva” 6:23-27 (Bamidbar, במדבר), gde Aron i njegovi sinovi blagosiljaju Izrailjce. Ovaj tekst spada među najstarije dostupne materijale, još iz vremena Prvog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon, בית המקדש הראשון), pa je samim tim čest slučaj da se pronađu i različiti amuleti s ovim ugraviranim rečima, koji su običnom narodu služili za zaštitu od loših uticaja i drugog sujeverja. Po aškenaskoj tradiciji veruje se da za vreme izricanja ovog blagoslova manifestuje i sâma Šehina (שכינה) među prstima Koena, koji svojim šakama za to vreme oponaša oblik slova šinש. Sličan spiritualni trenutak kao i za vreme sinagogalnog izvođenja ”Leha Dodi” (לכה דודי) na Šabat (שבת), kada se svi jedini put u toku službe okreću od aron ha’kodeša (ארון הקודש) i posmatraju ulazna vrata, jer se veruje da tada Šehina ulazi na njih.

Tada se spušta božanska sveprisutnost među narod.

Kraljica Subota.

ODABIR TEMA


Priložite Vaše mišljenje na ovu temu:

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.