Ljudi su bića sklona masovnim histerijama. Dovoljno je svega nekoliko reči i malo neupućenosti pa da se stvori fama oko bilo čega, te tako i oko likova i dela ljudi koji svojim intelektom uveliko prevalizale nivo običnih smrtnika i epoha u kojima žive i stvaraju. Potrebno je samo da se udobno zavalimo i da dnevna žuta štampa odradi posao za nas. Na nama je da poverujemo u priču, pod uslovom, naravno, da nemamo nikakvih znatiželja da sami saznamo i istražimo malo više o temi o kojoj bismo voleli da diskutujemo.

Upravo tom formulom dobili smo najuvrnutijeg čoveka na svetu (wickedest man in the world), kako ga ne retko etiketiraju. Često opisivan kao hedonista, biseksualac, eksperimentator sa drogama i veliki kritičar društva, on je bio je ekspoze jednog vida libertinizma zasnovanog na čuvenoj formuli:

Do what thou wilt

Čini šta ti je volja

Neretko prozivan i najvećim zlikovcem i često optuživan za najrazličitija (ne)dela, satanizam, ubistva, optuživan od nedovoljno upućenih u učenja i filozofiju po kojoj je živeo. Govorimo, naravno, o Alisteru Krouliju (Edward Alexander Crowley, 1875. – 1947.). Jer, kada je o njemu reč, čini se da danas, uglavnom, postoje dva tipa ljudi: jedni ga momentalno oboje u crno i svaki svoj dalji stav baziraju na neproverenim pretpostavkama, dok oni drugi imaju tendenciju da ga uzdižu na nivo božanstva, klanjajući se svakom njegovom potezu. Svakako, u oba slučaja radi se o ekstremima koji ne daju realnu sliku ličnosti, a iz ličnog iskustva čini mi se da je relativno mali broj onih koji lik Alistera Kroulija sagledavaju na jedan normalan, analitički način. Njegov lik i delo suviše su dugo trpeli pogrešno tumačenje i satanizaciju od strane dezinformisanih biografa i vreme je da se stvari postave na svoje mesto. Ovde bih voleo da vam ispričam priču o Krouliju, čoveku čiji um tek s vremenom počinjemo da posmatramo u pravom svetlom.

Edward Alexander Crowley, pre svega, važi za jednog od najvećih poznavalaca okultnih pravaca i misticizma, ali je on ujedno bio i književnik, šahista i pasionirani planinar. Za njegovo rano okretanje duhovnosti ‘zaslužna’ je porodična klima iz koje je potekao, kao i strogo vaspitanje koje mu je, najverovatnije, podarilo čeličnu volju, po kojoj je za života bio itekako poznat. Njegov otac, Edvard, bio je inženjer koji nikada nije radio u struci, već je svoje ispunjenje pronašao u ulozi sveštenika hrišćanske sekte Plimutska braća (The Plymouth Brethren). Ta činjenica automatski je značila da će detinjstvo Kroulija u dobroj meri biti obojeno verskim fanatizmom, koji ova sekta propagira. Gubitak oca, s otprilike osam godina, bila je jedna od značajnijih prekretnica u životu mladog Kroulija, jer je na oca gledao s velikim poštovanjem i divljenjem. A s obzirom na to da je njegov otac bio i vlasnik pivare, porodica je od zaostavštine bila finansijski dobro obezbeđena, te su vrata obrazovanja i manje-više lagodnog života bila otvorena. Kako to obično biva, mešanjem verskog fanatizma s mladim i živahnim dečačkim umom, obično zna da stvori mladića nedovoljno iživljenog. Od najranije mladosti važio je za problematično dete, što je dovelo do toga da kao učenik biva izbacivan iz više škola, upravo zbog nedoličnog ponašanja.

Takav razvoj događaja ubrzo je doveo i do njegove lične pobune protiv hrišćanskog verskog ustrojstva, pod čijom senkom je bio vaspitavan tokom čitavog detinjstva. U periodu upisa na Triniti koledž (Trinity College, Cambridge), menja svoje ime u Alister i ujedno počinje s ispoljavanjem brojnih interesovanja, među kojima je i sklonost ka pisanju poezije i šahu.  Ostalo je zabeleženo da je na prvoj godini studija uspeo da pobedi i predsednika šahovskog društva na koledžu. Takođe, u tom periodu počinje i njegovo zanimanje za misticizam i okultno. Pravac u kome će, u narednim godinama, iskazati svoj mentalni vrhunac.

Može se reći da je jedno određeno delo ostavilo poseban trag na mladog Alistera Kroulija, usmerivši ga čvrsto ka okultnim naukama. Radi se o knjizi Karla Ekerthauzena ”Oblak nad svetilištem” (The Cloud Upon the Sanctuary), koja govori o tajnom bratstvu koje bdi nad razvojem čovečanstva. Od tog momenta njegov cilj je isključivo bio ulaz u jedno od tih tajnih društava, okrenutih tajnim učenjima istoka. Tih godina za vreme studija i brojnih poznanstava, dolazi u kontakt i sa Džordžom Sesilom Džonsom (George Cecil Jones, Jr.), članom okultnog društva Zlatna Zora (Hermetic Order of the Golden Dawn), okultnog reda nastalog krajem XIX i početkom XX veka. Preko tog poznanstva i sam je stupio u društvo Zlatne zore. Taj red je, s punim pravom, predstavljao simbol renesanse mističnih učenja i razvoja zapadnog hermetizma s početka XX veka. Društvo je osnovano od strane trojice poznatih rozenkrojcera i bilo je zatvorenog tipa. Važilo je za elitnu okultnu ustanovu viktorijanskog Londona. U osnovi Zlatne Zore nalazila se kabala, odnosno judeo/hrišćanski misticizam.

Kabala je drevno jevrejsko ezoterno znanje koje se oslanja na dublja tumačenja ”Tore” (תורה) i drugih bitnih tekstova unutar ali i van jevrejske Biblije (Tanah, תנ”ך). Prenosila se isključivo usmenim putem sve do III veka, kada je napisana ”Sefer Jecira” (ספר יצירה, Knjiga Postanja), koja tumači stvaranje sveta putem mistične simbolike deset sefirot (kao množina reči sefira na hebrejskom, ספירות) Drveta života (Ec hajim, עץ חיים) i dvadeset dva slova hebrejskog alefbeta. Dalji razvoj kabale (קבלה), kao mistične struje, nastavlja se u španskoj Jevrejskoj zajednici, gde u XII veku nastaje delo ”Sefer Zohar” (ספר הזוהר, Knjiga Sjaja), koje tumači mističnu stranu ”Tore” i tada se prvi put jasno definiše glif Drveta života, kao centralnog simbola kabale. Kabala kasnije postaje temelj zapadnog misticizma i hermetizma, zaslugom brojnih poznavalaca ove oblasti koji se koriste simbolom Drveta kao sredstvom direktne i praktične komunikacije. Sa njima prestaje uloga Kabale kao tajnoga učenja i počinje nova era shvatanja kabalističke doktrine, kao snažnog psihičkog pokretača, motora unutrašnjeg razvoja čoveka, donekle oslobođena religijske pozadine, u zavisnosti od tumačenja. Zahvaljujući brojnim društvima, pre svih Zlatnoj Zori i ljudima koji su se tu okupili, krajem XIX i početkom XX veka dešava se renesansa mističnog stvaralaštva na području Evrope. Kroz takvu formu inicijat je imao instrumente za rad na sebi, odnosno smernice duž puta lične samospoznaje. Kamen temeljac za ostvarenje Velikog dela, čemu svaki adept teži.

Od poznatih članova ZZ, svakako treba pomenuti V. B. Jejtsa (William Butler Yeats), pisca i dramaturga, Gustava Mejrinka (Gustav Meyrink, Gustav Meyer), austrijskog pisca, dramaturga i prevodioca, Florens Far (Florence Beatrice Emery), britansku glumicu, režiserku i kompozitorku. Cilj bavljenja okultizmom, pre svega, ogleda se u samospoznaji dubljih aspekata ljudskog bića i u ovladavanju njima.

Tako Alister Krouli započinje svoj najplodniji i najdinamičniji period života. Ulaskom u Zlatnu Zoru, biva iniciran u tzv. spoljni red. On tada dobija svoje prvo od mnogih magijskih imena – Perdurabo, što u prevodu znači izdržaću do kraja. Ubrzo po inicijaciji usledio je poziv od jednog od istaknutijih članova reda da započne sa njim saradnju. Tako Alan Benet (Charles Henry Allan Bennett) postaje njegov tutor i učitelj, sa kojim je jedno vreme i živeo, sve do Alanovog odlaska na Cejlon (Ceylon) i posvećivanja Budizmu. Rad njih dvojice se uglavnom temeljio na izučavanju tehnika ceremonijalne magije i upotrebe droga u okultnim radovima. Kasnije je i sam Krouli napisao knjigu na temu upotrebe droga pod nazivom ”Dnevnik uživaoca droge” (Diary of a Drug Fiend). U tom svom istraživanju metoda ekstaze Krouli je postao i stručnjak za pitanja štetnosti, odnosno korisnosti upotrebe raznih droga. Svoje znanje i iskustvo kao i svoje ekstravagantne poglede na svet udružio je u svom delu ”Dnevnik uživaoca droge”, izradivši majstorski prikaz zavisnosti prema tvrdim drogama (heroin, kokain…) i zadire još dublje u svojoj analizi duševnog mehanizma koji sputava čovekovu istinsku Volju. Zbog toga danas Alistera često omalovažavaju, ali jedan od osnovnih razloga za detaljnije upuštanje u svet droge bio je i taj da je njemu ona bila prepisivana medicinski, kao lek, u terapeutske svrhe. Što je u to doba bilo apsolutno legalno, iako je u tom periodu razvio heroinsku zavisnost. Za života je bolovao od astme i težeg oblika bronhitisa, da bi, na kraju, i svoj život okončao usled komplikacija respiratornog sistema.

Kroulijev put i napredak kroz ZZ je bio neverovatno brz i uspešan. Iako je početkom 1898. godine tek bio iniciran u red, do maja iste godine uzdiže se do ranga:

FILOZOFUS 4=7

čime je prevazišao tzv. Spoljni red unutar ZZ.

.

U Parizu 1900. godine, biva uzdignut u stepen:

ADEPTUS MINOR 5=6

u okviru Unutrašnjeg reda (Inner Order) i to od strane jednog od osnivanča Zlatne Zore, Mek Gregora Metersa (Samuel Liddell MacGregor Mathers), sa kojim je bio u prijateljskom odnosu tih godina.

.

Poslednji, treći, red završavao se stepenom:

IPSISSIMUS 10=1

Takvom, ubrzanom, razvoju događaja par činjenica išlo je na ruku. Prvenstveno se mora reći da je sam Alister važio za nekoga ko je imao izuzetan dar za okultizam i misticizam, te u kombinaciji s inteligencijom koja ga je krasila imao je otvoren put ka munjevitom napretku u hijerarhiji reda. Takođe, razvio je i blizak odnos sa samim Metersom što je ceo proces dodatno ubrzalo. S druge strane, te godine su važile za period rasula i krize u ZZ. Došlo do problema jer se većina članova pobunila protiv autokratije samog Metersa, zahtevajući promene unutar reda, kao i na samom vrhu. U tim prvim momentima tzv. pobune, Krouli nije bio na strani pobunjenih.

Međutim, ubrzo se  ispostavilo da ni prijateljstvo dvojice magova neće dugo potrajati. Burno su se razišli Meters i Krouli. Jedan od glavnih razloga za svađu je objavljivanje tajni i rituala ZZ od strane Kroulija. Postoje mnoge priče da je između njih dvojice besneo svojevrsni magijski rat. Čak se išlo dotle da je Krouli optuživan za smrt Metersa, koji je umro od gripa. Ipak, u vihoru sukoba unutar samog reda i sam Krouli biva izbačen.

Duboko pogođen krizom unutar ZZ, on naredne dve godine provodi lutajući od Nju Jorka do Meksika, potom preko Tihog okeana do Japana, te dalje sve do Kine i Cejlona, gde se susreo i sa svojim starim prijateljem i mentorom Alanom Benetom. Tokom putovanja intenzivno je praktikovao zlatnozorske tehnike, ali i pridodavao neka nova znanja do kojih je, tokom te dvogodišnje avanture, dolazio. Takođe, dok se nalazio u Aziji posvetio se nakratko i planinarenju, pokušašvši da osvoji vrh K-2 na Himalajima. U tome nije uspeo, sprečen malarijom i gripom, od čega je oboleo dobar deo ekspedicije. Uspeli su da se popnu do 6.000 metara, pre definitivnog odustajanja.

U London se vraća 1903. godine, osnovavši svoju izadavčku kuću. Ubrzo upoznaje Rouz Keli, sa kojom stupa u brak već nakon nekoliko nedelja veze. Često se navodi da je glavni razlog njegove fascinacije s Rouz bila činjenica da je ona bila izuzetan spiritiskički medijum, a to je okultnom umu Kroulija bilo više nego dovoljno da sa njom stupi u bliži odnos, a potom i u brak. Taj momenat je možda i najvažniji u okultnom radu Alistera Kroulija, jer samo godinu dana kasnije objavljuje ”Knjigu Zakona” (Book of the Law, Liber Al vel Legis). To delo predstavlja kamen temeljac njegove doktrine u nastanku. Delo nastaje za vreme posete Egiptu, u Kairu, kada je Rouz ispoljila do maksimuma svoje medijumske sposobnosti. Nejasno je da li je Krouli na neki način učestvovao u izazivanju izmenjenog stanja svesti kod Rouz, ili se to desilo spontano, ali prema svedočenju samog Kroulija, ona je u više navrata ispoljila promene stanja svesti i mentalne percepcije, stalno tvrdeći, u nekom polu transu, da ga neko očekuje. Pisao je u svom dnevniku da ga je dodatno zbunjivalo to što je ona u tim trenucima govorila stvari koje nikako nije mogla da zna, niti čuje od bilo koga. Tako dolazi do diktiranja ”Knjige Zakona” od strane entiteta nazvanog Aivaz (Aiwass), u trajanju od po sat vremena, u rasponu od tri dana, 8. 9. i 10. aprila, 1904. godine. Knjigom Zakona objavljuje se nastupanje novog eona, eona Horusa, koji smenjuje dotadašnji eon Ozirisa.

Time Alister uspostavlja svoju doktrinu Teleme.

Moto je:

Do what thou wilt shall be
the whole of the Law

Čini šta ti je Volja
i to neka je jedini zakon

I upravo se ova parola uzima na nož jer često se tvrdi da tom porukom on poziva na opštu anarhiju. Ipak, poruka je mnogo dublja, jer volja ovde označava čovekovu istinsku, uzvišenu Volju, s naglašenim velikim slovom V. Tu i tada nema anarhije i haosa, a na koje aludiraju nedovoljno upućeni. No izvorno, reč ”telema” dolazi iz naslova francuskog dela ”Telema”, autora Fransoa Rablea (Francois Rabelais, Theleme) gde uspostavlja:

FAIT CE QUE VOUDRAS

Čini šta ti se ushte

Potom:

Love is the law, love under will

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom

Ovde se na ljubav gleda kao na uniju dve različitosti, dva kraja spektra, stapanje dve krajnosti, dva polariteta. Njihovo usklađivanje je ključ prosvetljenja, koje se postiže kada se kontoliše aparatom Volje. Zato nema jasno definisanih pravila između dobra i zla, već su oba principa samo dve krajnosti. Rečima našeg dualnog sveta – zlo se pre krija u krajnostima, disbalansu, dok dobrim možemo nazvati ekvilibrijum i ravnotežu dva suprotna, a opet ista, pola. Samim tim, radi spoznaje ovih principa, okultista mora iskusiti obe strane medalje.

Sa suprugom Rouz i ćerkom Nuit

Jedna od prepoznatljivijih formula koja se odnosi na nastupajući novi eon je uveliko poznata reč abrakadabra (abracadabra), koju svi mi imamo u glavi, najčešće iz mnogih crtanih filmova, kojom se direktno aludira na magiju. Naravno, to nikako nije slučajno. Ta reč izvorno potiče iz aramejskog jezika (čiji se uticaj danas vidi u hebrejskom jeziku), koji je danas, maltene, potpuno iščezao:

אברא כדברא
Abra k’dabra
Stvaram dok govorim

Ipak, u svetlu svoje novoeonske filozofije Krouli je koristio reč abrahadabra, zamenivši C sa H, aludirajući na princip eona Horusa, ali podsećajući i na jedan od rituala. Drugi, još dublji, razlog za slovnu promenu krije se u čitanju reči po sistemu gematrije, odnosno numeričkim vrednostima slova. Po tom sistemu svako slovo, posebno u hebrejskom jeziku, nosi određenu numeričku vrednost. Tako, korišćenjem slova H, vrednost formule abrahadabra iznosi 418.

A B R A H A D A B R A = 418 = 11 = 22 = IAO

הרו – רא – הא
Heru-Ra-Ha

Inače, taj broj (418) često se javlja u Kroulijevoj Telemi, te na taj način povezuje različite bitne aspekte njegovog sistema:

418

AIFΑΣΣ Aivaz
BVLShKIN Boleskin
RA HVVR Ra Hoor
∑ 13-31

Sve ove reči imaju istu numerčku osnovu, pored broja 93, ovaj trocifreni broj predstavlja temelj misterija Teleme.

Abrahadabra takođe označava Reč dvostruke moći, sjedinjujući mikro i makro kosmos, kroz simboliku pentagrama i heksagrama, čoveka i svemira. Čovek kao svemir u malom. Takođe, istim sistemom zamene služio se i pri kovanici magika (magick), koju daleko češće koristi, umesto reči magija.

Korišćenjem gematrije, svaka reč dobija jedan potpuno drugi i dublji smisao, skriven od profanih čitalaca. Čak se, radi skrivanja određenih znanja i simbolike, pribegava i namernim greškama pri pisanju, čime bi se znanje štitilo od neiniciranih pojedinaca. Jevrejski rabini često su se time koristili, kada govorimo o pisanoj kabali.

Teško da ćemo skoro ugledati na svetskoj, andergraund, pozornici nekoga s toliko žara, hrabrosti i inteligencije, da stremi ka visinama koje malo ko razume. A gotovo niko prihvata. Poenta njegove misli i dela je da svako od nas kroz rad na sebi treba da probudi uspavane potencijale, osvesti mogućnosti sopstvenog uma i ovlada materijom za svog života. Osim svoje uloge u ZZ, Alister Krouli ostavio je neizbrisiv trag i u gnostičkom redu OTO (Ordo Templi Orientis).

OTO je osnovan oko 1895. godine od strane industrijalca i visoko rangiranog masona Karla Kelnera (Carl Kellner). Dalji uspon reda dešava se sa Teodorom Rojsom (Theodor Reuss, Frater Merlin, Peregrinus), naslednikom Kelnera, na čelu OTO. Pri susretu sa Kroulijem, Rojs biva fasciniran njegovom pojavom i ubrzo ga, 1922. godine, određuje kao sopstvenog naslednika, na čelu reda, proglasivši ga za Vrhovnog i Svetog Kralja za sve zemlje engleskog govornog područja (Supreme and Holy King of Ireland, Iona and all the Britains within the Sanctuary of the Gnosis). Takođe, Rojs za predstavnike Reda ovlašćuje Papusa (Gerard Anaclet Vincent Encausse) u Francuskoj i Rudolfa Štajnera (Rudolf Joseph Lorenz Steiner) u Berlinu. Godine 1922. godine Krouli postaje poglavar organizacije, nakon Rojsovog povlačenja zbog zdravstvenih problema, i proglašava Ordo Templi Orientis misionarskom organizacijom Novog Eona, novog vremena.

Tako Alister u OTO uvodi svoju doktrinu i filozofiju, baziranu na njegovom ličnom radu i iskustvima. OTO je podučavao seksualnu magiku, te je Krouli to iskoristio kao idealan agens za objavu zakona Teleme. Iako je seksualna magija čuvana kao tajna viših stepenova, ona je pre stvar ličnog postignuća. Iz tog razloga je apsolutno besmisleno opisivati taj metod, ne zbog toga što je tajna, već samo zato što je njegova uspešna primena zahteva sposobnost koncetracije uma i snažnu vizuelizaciju, a to su darovi koji se retko pronalaze kod prosečne osobe. Telema tada ulazi na velika vrata i od tada zauvek biva povezivana s OTO. Međutim, glavni talas popularizacije usledi će dosta posle smrti Alistera Kroulija, tokom 70ih i 80ih godina XX veka. Red je po ustrojstvu blizak klasičnim masonskim ložama, usvojišvi određne masonske obrede.

Bavljenje magikom (magick) predstavlja umetnost i znanje u jednom. Osnova svih rituala su arhetipovi i vibratorni zazivi određenih imena, čime se dubinski podsvesni sadržaji menjaju u cilju postizanju željenog mentalnog stanja, promene svesti. Korišćenje simbola i arhetipova utemeljenih u kolektivnoj svesti daju mogućnost snažnog delovanja na objektivnu stvarnost. Svaki ritual ima pripremnu fazu, zatim fazu čišćenja, ritual priziva, misu i pričest. Takođe, neki od moćnijih instrumenata za postizanje tog cilja su i psihoaktivne supstance ali i sam seksualni čin, koji pravilnim doziranjem dovodi do sličnog učinka kao pri korišćenju opojnih droga. Ritualni seksualni čin uglavnom je karakterističan za više stepene unutar reda. Tu treba spomenuti Alisterovo seksualno opredeljenje, za koje se može reći da je idealno u odnosu na ono čime se bavi i čemu teži. Sebe deklariše kao panseksualca, što predstavlja neku vrstu omniseksualnosti, odnosno privlačnosti prema oba pola i svim ostalim međuvarijacijama. Više se odnosi na sklonost ka samoj ličnosti, nego prema konkretnom polu osobe. Često je tvrdio da je pol nebitan.

OTO

Krouli je mrzeo podelu između religije i seksualnosti, koju je nametnulo širenje hrišćanstva, a koje je, suštinski, seksualno negativno, pojavivši se pobednički nakon gašenja paganskih religija. On se gnušao te podele i obavezao se na ponovno ujedinjenje ova dva principa kroz jedan veličanstveni ritual. Imao je na umu vid obožavanja koje bi se korenilo u čovekovim najdubljim biološkim i spiritualnim potrebama.

Seksualni čin je svetinja volje i svako njegovo profanisanje je veliki zločin.

U drugoj polovini dvadesetih godina XX veka, Krouli je živeo u Sjedinjenim Državama i tu je sreo još jednog mladog čoveka koji je kasnije postao jedna od najuticajnijih osoba u svetu zapadnog hermetizma. Njemu se 1928. godine kao sekretar priključio Izrael Regardi (Francis Israel Regardie, Regudy), koji je s njim proveo naredne četiri godine blisko sarađujući. Regardi je posle 1932. kada se razišao sa Kroulijem i krenuo sopstvenim putem, ostavio neizbrisiv trag koji su sledile generacije magičara, kako telemita tako i onih koji su radili u tradiciji Zlatne Zore, u kojoj je Regardi igrao aktivnu ulogu do svojih poslednjih dana. Najpoznatije delo Regardija je ”The Golden Dawn: The Original Account of the Teachings, Rites & Ceremonies of the Hermetic Order”, u kome daje detaljnu analizu okultnog pokreta ovekovečenog kroz delovanje Zlatne Zore i njenih članova. Paradoksalno je da je Alister duboko zamerio Izraelu na objavljivanju tajnih spisa, iako je u prošlosti to isto i Krouli učinio, kada je time doveo do svađe i prekida saradnje sa Metersom.

Redo koji je obeležio okultni preporod s početka XX veka, a u kome je Krouli imao, ponovo, ključnu ulogu je svakako i Astrum Argenteum A∴ A∴ (Srebrna zvezda), red koji je on lično osnovao 1907. godine.

Moto reda je:

Metodom nauke postići cilj religije

A Knjiga zakona predstavlja temelj učenja. Zanimljiva je činjenica da iako ne pripada OTO, OTO smatra Argenteum Astrum svojim bliskim saveznikom, sestrinskim redom. Rad unutar AA se razlikuje od sličnih okultnih društava koja su do tada postojala, prvenstveno po tome što je prednost data samostalnom radu pre nego grupnom, uz obavezno savetovanje i nadgledanje od strane izabranog tutora. Osim toga, unutrašnja organizacija umnogome podseća na Zlatnu Zoru. Sastoji se od jedanaest stepenova, podeljenih u tri odvojena reda, unutar same AA. Prvi u hijerarhiji je red Zlatne Zore (Golden Dawn), zatim Ruže i Krsta (Rose-Cross), te Srebrne Zvezde (Silver Star). Svaki od stepenova korespondira s jednom od sefirot kabalističkog Drveta života.

Jedan od poznatijih članova AA je svakako i Osman Sper (Austin Osman Spare), poznati engleski umetnik. Takođe, ovaj red i danas važi za ekskluzivniji od ostalih na polju okultizma, a koji su i dalje u funkciji i aktivni.

U vreme osnivanja AA, Alister započinje i s izdavanjem časopisa ”The Equinox”, koji je izlazio dva puta godišnje. Ovaj časopis važio je, ali i dalje važi, za jedan od najboljih i najprestižnijih na temu okultizma, misticizma, umetnosti i fikcije u XX veku. Takođe, časopis je bio i zvanični organ AA. Poslednje izdanje objavljeno je 1998. godine. The Equinox, kao u druge knjige koje je Alister Krouli izdavao, krasio je vrhunski povez i kvalitet štampe. Veliki deo svog bogatstva i zaostavštine potrošio je  upravo na ta raskošna štampana izdanja, na kojima ni najmanje nije štedeo i čija vrednost danas u nekim svetskim antikvarnicama, kao što je Weiser Antiquarian Books, prelazi i nekoliko hiljada dolara po komadu i predstavljaju prave raritete posebne istorijske vrednosti. U periodu osnivanja svog okultnog reda, te iste godine upoznaje i Viktora Nojburga (Victor Benjamin Neuburg), tada mladog engleskog pisca i pesnika.

Poznatsvo s Nojburgom ostalo je zabeleženo prvenstveno po njihovoj pustinjskoj avanturi i operacijama sa enohijanskom magijom i Etirima, koje su zajedno izveli i koja je obeležila Kroulijev famozni prelazak preko tzv. Bezdana i sukob sa demonom Horonzonom. Taj ritual imao je za cilj susret sa sopstvenom Senkom i konačnom anihilacijom ega. Idealna prilika da se za sva vremena suoči sa samim sobom i sa svim mogućim sadržajima sopstvene psihe, koji su mu do tada izmicali kontroli.

Ceo događaj je umnogome podsećao na rad poznatog dvojca, od pre tri veka, Džona Dija (John Dee) i Edvarda Kelija (Edward Kelley) i na njihovo eksperimentisanje sa enohijanskim sistemom magije. Iskustvo u severnoj Africi je, nesumnjivo, imalo strahovito snažan uticaj na celokupan tok Kroulijevog daljeg života. Jedan od prvih rezultata ovog poduhvata  ogledao se u tome da je sada bio spreman da ozbiljno prihvati već postignuti stepen Magistar templi, Trećeg reda.

Naslovna strana magazina The Equinox

Jedan od poslednjih velikih koraka koje je načinio u svetu okultizma pripisuje se periodu rada u Opatiji Teleme (Abbey of Thelema) 1920. godine, gde je uspostavio hram svoje okultne doktrine. Opatija se nalazila u Italiji, na Siciliji, u Čefalu (Cefalu), u blizini Palerma. Život u Čefalu obeležila su pravila strogo propisana tumačenjem Kroulijeve Knjige zakona. Tu je sa svojim sledbenicima, bukvalno, živeo svoju viziju života i duhovnosti, mada su retki uspevali da ga prate u zacrtanim ciljevima.

Četrdesete godine obeležene su Drugim svetskim ratom. Tada se posle puno godina Krouli vratio u Englesku i nastanio najpre na Pikadiliju, a zatim 1945. prešao u Hestings. U to vreme vodio je prepisku koja je finalno uobličena u knjigu objavljenu pod imenom Magika bez suza, ali koja neće biti objavljena za njegovog života. Pre toga, 1944. objavljena je ”Knjiga Tota” (The Book of Thoth), s novodizajniranim špilom tarota na kome je sa Fridom Haris (Lady Frieda Harris) počeo da radi još 1938. Danas taj špil karata predstavlja jedan od najkorišćenijih skupova simbola. Iz svega prethodno navedenog, mediji nikada nisu propuštali priliku da pišu o Krouliju u negativnom kontekstu i pozivajući na uzbunu, zahtevajući da se preduzme sve kako se nešto slično ne bi ponovilo u budućnosti. Čest primer zloupotrebe lika i dela Kroulija oslikava se u tome da je opisivan kao ubica, koji čak ne preza ni od žrtvovanja ljudi. Ipak, dovoljno je samo malo razumevanja njegove filozofije da bi se shvatilo da kada govori o žrtvama, tu se pre svega misli na metode seksualne magike i masturbaciju. To su te velike i strašne žrtve koje je položio na oltar bogovima novog eona.

Mimo okultnih krugova, njegov uticaj je fascinantnan kada se pogleda u širem konketkstu. Tu se prvenstveno misli na niz društvenih promena koje će kasnije, tokom 60ih godina, prerasti u Kontrakulturni i New Age pokret, s glavnim uporištem u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Uticaj tih društvenih promena najbolje se osećao u muzici tog doba, alternativnom filmu, kao i u propagiranju korišćenja psihoaktivnih supstanci. Ipak, najveći uticaj prisutan je u muzici tog vremena, jer su razni muzički velikani stvarali bezvremena dela pod uticajem figure Alistera Kroulija. Da je živeo nekoliko desetina godina kasnije, Krouli bi, verovatno, postao pop zvezda. Bitlsi su ga na omotu Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band stavili među najslavnije ličnosti prošlog veka. Takođe, Ozi Ozborn (Ozzy Osbourne) je jednu svoju pesmu posvetio Alisteru, Mr. Crowley, dok su ga članovi sastava Led Zeppelin izuzetno poštovali i sledili njegovu viziju. Gitarista Cepelina, Džimi Pejdž (Jimmy Page) važi za velikog kolekcionara njegovih dela i ritualnih predmeta, kupljenih na aukcijama. Malo je poznato da je i tvorac Džejms Bonda, Jan Fleming (Ian Fleming), bio inspirisan Alisterom pri kreiranju lika Le Šifra (Le Chiffre) u ”Kazino Rojal” noveli, iz 1953. godine. S druge strane, BBC je Kroulija postavio na 73. mesto u kategoriji najvećih Britanaca svih vremena.

Uticaj Alistera Kroulija na društveno tkivo XX veka ogleda se u tome što on predstavlja svež dah slobodnog duha, u društvu okrenutom materijalizmu i ratnim sukobima tog doba. Delovanjem skreće pažnju na neke druge aspekte ljudskog bića, malo dalje i dublje pozicionirane.

Bitlsi su, na omotu svog Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band albuma, Alistera uvrstili među najslavnije ličnosti XX veka
(gore levo)

Alister Krouli je strogo bio umeren u piću, tako nikada nije ni bio ni blizu pijanstva. Jedini oblik alkohola koji je konzumirao bilo je blago vino. Opšti moral – kao kod uobičajnog aristokrate. Rasipnik, ali nikada kockar. Za sebe je tvrdio da je nesposoban da se naljuti, pa čak i na najteže uvrede, ali je, kako je i sam govorio, uživao da nanosi bol bez ikakvog razloga i to potpunim strancima. Naravno, bez uplitanja mržnje. Često je znao svojom pojavom da zagospodari i lako ovlada sagovornicima, te ih iskoristi za svoj naum. Po političkom ubeđenju bio je čisti Torijevac. Njegovo osnovno načelo bilo je da engleski džentlmen ne treba da radi. Samim tim pitanje bavljenja bilo kakvim poslom za njega je bilo potpuno bespredmetno. Istovremeno, nije imao ni najmanju predstavu o vrednosti novca jer nikada nije bio u prilici da ga zarađuje. Bio je vrlo promiskuitetan, te imao raskošan ljubavni život materijalizovan kroz odnose s oba pola.

Kao preporuku za dublje upoznavanje sa likom i delom Alistera Kroulija svakako preporučujem dva naslova na našem jeziku, a koja su namenjena široj čitalačkoj publici. Prvi je ”Oko u trouglu”, Kroulijeva biografija koja važi za najrealnije napisanu. Predstavlja ga sa svim njegovim ljudskim manama, bez preteranog ulepšavanja, temeljno analizirajući tu kompleksnu ličnost s psihološkog stanovišta, ali i kao vrhunskog mistika. Napisao ju je Izrael Regudi, jedan od najpoznatijih savremenih okultista i psihoterapeuta rajhovske orijentacije, koji je deo života proveo kao Kroulijev sekretar i učenik. Živeći u neposrednoj blizini velikog majstora kabale našao se u prilici da dobro upozna i sagleda njegovu višeslojnu i nadasve kontroverznu ličnost.

Drugi naslov je ”Mesečevo dete”, najčuveniji i najbolji Kroulijev roman. Tema je večna bitka između Sila Svetlosti i Sila Tame. Ovde čitalac proleće furioznim tempom kroz seriju magičkih zapleta, uzbuđenja iz celokupnog okultnog repertoara. Sam Krouli se u romanu predstavlja kao lik Dobrog Majstora Magike. Takođe, za dublji upliv u Kroulijevo okultno tu je njegova ”Magika” (Magick, Liber ABA, Book 4), magnum opus, kapitalno delo Alistera Kroulija, u kome je do detalja izložio svoj sistem magike. Ova knjiga predstavlja najznačajniju studiju napisanu njegovim perom. Kao svojevrsna dopuna ”Magici” svakako je i delo ”777 i ostali kabalistički spisi”, u kome su sabrani gematrijski spisi, hebrejski rečnik kao i mnogobrojne tabele korespodencija koje se odnose na celokupni vidljivi i nevidljivi Univerzum.

Pored imena velikana prošlosti, na polju okultnog i mističnog, kao što su Džon Di, Elifas Levi (Eliphas Levi), Mek Gregor Meters i Franc Bardon (Franz Bardon), ime Alistera Kroulija više nego zasluženo sija među njima, prvenstveno zbog uticaja koji je imao na promene u društvu i nepresušne inspiracije za stvaranje, novih, bezvremenih dela. Teško da ćemo skoro ugledati na svetskoj, andergraund, pozornici nekoga s toliko žara, hrabrosti i inteligencije, da stremi ka visinama koje malo ko razume. A gotovo niko prihvata.

Poenta njegove misli i dela je da svako od nas kroz rad na sebi treba da probudi uspavane potencijale, osvesti mogućnosti sopstvenog uma i ovlada materijom za svog života.

Da uzdigne sopstvenu svest, jer:

Svaki čovek i svaka žena je Zvezda.