IUPPITER OMNIPOTENS: Quos Vult Perdere Jupiter Dementat Prius!
ANNUIT CŒPTIS

Tikun olam (תיקון עולם)

/ (…) jer nas nije stvorio kao druge među narodima /

.

לראות מהרה בתפארת עוזך להעביר גלולים מן
הארץ והאליליםכרות יכרתוון לתקן עולם במלכות שדי

Lirot mehera be’tiferet uzeha le’ha’avir
gilulim min ha’arec ve’haelilim karot
jikaretun le’taken olam be’malhut šadaj

Ugledaćemo sjaj snage Tvoje kada ukloniš kumire
sa zemlje, 
kada lažni bogovi budu potpuno uništeni,
kako bi se svet usavršio u kraljevstvu Svemogućeg

Tikun olam u okviru teksta molitve Alejnu (Alejnu lešabeah, עלינו לשבח)

Jevrejski tikun olam (תיקון עולם) iliti metafizički koncept o svetoj reparaciji sveta, što je i bukvalni prevod ove fraze koja u današnje moderno vreme sve više dobija na značaju u mnogim savremenim tumačenjima. Ortodoksni judaizam ovo pojednostavljeno zna da tumači u svetlu odbacivanja svekolike idolatrije, mada postoji i mnogo dublja perspektiva koja se odnosi na popravku sveta usled metafizičkog koncepta o razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים), kao osnovi neuravnoteženog stvaranja. Tu ideju je još čuveni Isak Lurija (יצחק לוריא) uobličio kada je pisao o konceptu (meta)kosmičkog procesa stvaranja kada su posude namenjene primanju svetlosti u naletu siline popucale u na taj način u priču o stvaranju unele element haosa koji je još uvek na snazi i koji zahteva postepeni, dugotrajni proces reparacije sveta na svim nivoima.

Upravo ta uloga je, između ostalih, poverena čoveku. Zato je on Čovek s velikim Č, nebeski čovek, baš kao što i tumačimo jednu od posebnih reči koja se na njega odnosi, (איש) i koja ima za cilj da naglasi njegovu uzvišenu ulogu u ovom svetu. Ove ideje imale su više nego značajan uticaj na potonji razvoj kabalističke misli, ravan onom o cimcumu (צמצום).

Od perioda srednjeg veka kabalistička literatura biva u dobroj meri popunjena upotrebom uvog termina i njegovom daljom razradom, dok u moderno, današnje, vreme mnogi aškenaski pokreti tikun olam uzimaju kao jednu od osnova da je na Jevrejima odgovornost ne samo za njihovu viziju u primenu morala i duhovnosti u ovom svetu, već da su kao izabrani narod odgovorni i za društvo u celini. Da su u obavezi da svojim primerom prenesu ovu mudrost i usade je u vrednosti sistem današnjeg sveta.

Zato je snaga teksta Alejnu (עלינו לשבח) u pozivu na uzvišenu službu koja za cilj ima kolektivno buđenje s ciljem otkrivanja i reparacije naprslina sveta.

Jer:

שלא עשנו כגויי הארצות
Še’lo asanu ki’gojej ha’arcot
Koji nas nije stvorio kao druge među narodima

No, možda najranije pominjanje tikun olam-a datira iz perioda ”Mišne” (משנה) i fraze: mipnej tikun ha’olam (מפני תיקון העולם), odnosno – u cilju reparacije sveta, a u delu Mišne koji se odnosi na uvođenje zakona koji imaju za cilj očuvanje društva i svih vrednosti u njemu. U tom smislu tikun je, osim reparacije, i reč koja aludira na prepravku, poboljšanje i usavršavanje. Iz tog konteksta, dalje, mi izvlačimo praktične mere kojima se održavamo preko potrebnu kontrolu. Postoji i stanovište koje drži do toga da koncept tikun-a nije došao iz smisla koji pronalazimo u tekstu ”Alejnu lešabeah”, već da je reč o homonimu – reči koja se isto piše ali nosi drugo značenje. Ako je tako, onda tikun čitamo i kao le’taken (לתכן) i kao takva (reč) znači – uspostavljanje, uspostaviti, što opet nije predaleko od prethodnog i šire prihvaćenog značenja.

Za jevreje jedan od načina činjenja tikun olam-a svakako je očit, te primenljiv, u pridržavanje zapovestima (micvot, מצוות), jer kroz njih se svet vraća na svoje mesto i usavršava. Njihovim činjenjem mi i ubrzavamo dolazak Mesije (Mešijah, משיח), kao i Mesijanskog doba (imot ha’mešijah, ימות המשיח).

Tako je od najranijih talmudskih dana i to je cilj u koji smo zagledani. Te, prema Majmonidesu (רבי משה בן מימון), tikun je jedan od tri osnovna stuba judaizma. Oni su:

תורה – proučavanje ”Tore

לעושה טובčinjenje dobra (le’ose tov)

תרי״ג מצוותzapovesti, njih 613 (tarjag micvot)

.

Ovim delima postavlja se model ponašanja koji na posletku vodi cilju o kojem se ovde govori. Jer prvo se održavanjem zapovesti stvara stub društva kod Jevreja, a koji se potom preslikava na ostatak sveta. Usavršavajući sebe, svoju lokalnu Jevrejsku zajednicu, ili svoju državu Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל), Jevreji daju jasan primer uloge u društvu i time usmeravaju ostatak sveta. To se više puta u zadnjih nekoliko hiljada godina pokazalo kao delotvorno, rađajući nekoliko temeljnih monoteističkih religija iz jednog izvorišta. Poput uloge cedaka (dobročinstva, צדקה) koje je danas vrlo praktično primenljivo na celi svet, a to je samo jedna od 613 zapovesti koje su date Jevrejima. Koren cedaka dolazi iz reči cadik (dobročinitelj, צדיק) i svaki pojedinačni čin dobročinstva stvara sve bolji i bolji svet.

Korak smo bliže.

“Through wisdom, which is represented by Torah (תורה), and the elevation of character, which is represented by acts of kindness, and observing the Torah’s commandments, which are represented by the sacrifices, one continuously brings tikkun olam improvement of the world, and the ordering of reality. Every judge who judges truth unto its deepest truth, even for one hour, it’s as if he fixed the whole world entirely / תיקון את כל העולם כולו and caused the Shekhinah (שכינה) to rest upon Israel (ישראל).”

Rambam (רמב”ם)

ODABIR TEMA


Subscribe / Pratite diskusiju
Notify / Obaveštavaj me
guest
0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments