/ Kevod Šabat ve’šalom ha’bajt… /
.
ברוך אתה ה״ אלוהינו מלך העולם
אשר קדשנו במצותיו וצונו להדליק נר של שבת
Baruh ata Adonaj Elohejnu meleh ha’olam ašer kidošenu be’micvatov ve’civanu lehadlik ner šer Šabat
Blagosloven da si ti Gospode Bože naš kralju vaseljene koji si nam zapovedio da paljenje sveća na Šabat
Sveće za Šabat ili na hebrejskom jeziku nerot šel Šabat (נרות של שבת) jesu dve sveće koje se pale petkom malo pre zalaska sunca pri obeležavanju početka prvog i najvažnijeg jevrejskog praznika Šabata. Običaj je da ih u domu pali žena, ali to može učiniti i muškarac, koja zatim pozicionira svoje ruke iznad njih pa prema sebi. I tako između jednog i sedam puta to čini, čime se simbolizuje uvođenje svetlosti Šabata (neveste) u porodični dom i kojim započinje mir. Potom žena zatvara oči i izgovara blagoslov za paljenje šabatnih sveća.
Postoje i običaji da se osim upotrebe dve osnovne sveće pridodaju i dodatne za svako dete u kući.
Dvostruka je priroda njihovog paljenja:
• odavanje časti Šabatu (kevod Šabat, כבוד שבת)
• i postavljanje temelje za mir u kući narednih 25 sati (šalom ha’bajt, שלום הבית)
.
Prvi zabeleženi zapisi o ovom blagoslovu potiču iz molitvenika (sidur, סידור) rabija Amrama Gaona (עמרם גאון) iz IX veka, gde on navodi Talmudske izvore vezane za upotrebu ovog blagoslova. Neki drugi izvori navode da je ovaj običaj proistekao iz blagoslova za paljenje hanukije, svećnjaka koji se koristi za praznik Hanuka, za šta postoje posebni propisi za svaki od 8 dana praznovanja ovog praznika svetlosti i čuda. Dakle, sam običaj je daleko stariji i datira iza 9. veka.
Običaj nalaže da one trebaju biti upaljene najkasnije 18 minuta pre zalaska Sunca, ali ukoliko je to u datom trenutku nemoguće proceniti one mogu biti pripaljene i u toku tih 18 minuta do zalaska Sunca. Dve sveće predstavljaju šamor ve’zahor (שמור וזכור) – očuvanje i sećanje, prve reči zapovesti iz Tore, a koje se direktno odnose na Šabat, ali se isto tako odnose i na opšti dualitet ovoga sveta – ženu i muškarca, telo i duh, tišinu i govor, stvaranje i otkrovenje:
זכור את יום השבת לקדשו
Zahor et jom Ha’Šabat le’kadšo
Seti se subotnjega dana, drži ga svetim
(Izlazak 20:8)
.
Zanimljiv je kuriozitet oko halahe (jevrejskog prava, הלכה) koja ovo propisuje: blagoslov mora biti izrečen pre sâmog čina, no kako se radi o blagoslovu za sveće Šabata kojim se inicira Šabat ujedno je i zabranjeno paljenje vatre na ovaj dan. Da bi se ovo strogo pravilo na neki način zaobišlo u neophodnosti oba čina, onaj koji pali sveće pokriva oči dok izgovara blagoslov, jer kada potom otvori oči dočekuju ga upaljene sveće odmah po uspostavljanju Šabata i nema kršenja zapovesti.
Blagoslov ove svetlosti je poput uvođenja u dom Neveste Subotnje (kala, כלה).
