Među zagonetnije reči, ali i pojmove, definitivno spada teli (תלי). Ona se ne pojavljuje u ”Bibliji” (Tanah, תנ”ך), niti kasnije u ”Talmudu” (תלמוד), ali se pojavljuje u Sefer Jeciri (ספר יצירה), i čak i danas se vode mnoge diskusije o tome šta ta reč u stvari znači. Jedino mesto u knjizi gde možemo naći sličnu reč, a tu se pominje u vidu oružja, jeste u Postanju (27:3), kada Jakov kaže Esavu:

Uzmi oružje svoje, tul (telejka, תליך) i luk, i izađi u planinu, te mi ulovi lova.

.

Neki od komentatora ovog teksta govore da se pojam teli odnosi na neku vrstu sečiva, mača,  a da mu je takav naziv nadenut iz razloga što je obešen (od hebrejskog korena reči tala, תלה). Takođe, može da se odnosi na oružje s kuglom na kraju, kojom su se životinje hvatale u zamku, pa naziv teli može biti iz razloga što je ta kugla visila na kraju užeta ili lanca. Ova teorija je i podržana iz razloga što se u tekstu odnosi na Esava koji lovi životinje.

Prema mnogim kabalistima, teli pomenut u Sefer Jeciri (6:1, 6:2) jeste imaginarna osa oko koje odaje raja rotiraju. Viđena je kao linija s koje visi celestijalna sfera, vrlo slično malopre opisanom oruđu, te svakako dolazi od korena reči talah:

• 6:1 – (…) Dodekada, heptada i trijada sa svojim oblastima; iznad je Nebeski Zmaj, TLI (תלי), a ispod je svet, i najzad srce Čovekovo…

• 6:2 – Nebeski Zmaj, TLI, postavljen je iznad univerzuma kao kralj na tronu; obrtanje godine je kao Kralj u svojim dominionima; srce čoveka je kao kralj u ratu…

Zmaj Teli. Hebrejska slova koja se uspinju u gematrijskoj numeraciji do 440 = 400 + 30 + 10. Mišljenje je da se odnosi na 12 zodijačkih sazvežđa duž velikog kruga eklipse. Gde se on završi, ponovo počinje i tako su drevni okultisti crtali Zmaja s repom u ustima. Otud i ideja da se teli odnosi na sazvežđe Draco odnosno sazvežđe Zmaja, što i nije iznenađujuće jer se Zmaj nalazi blizu našeg severnog pola, koje meandrira preko severnog polarnog neba. Ta Polarna zmija (pole serpent), Levijatan, može biti teoretsko stvorenje sa kojeg Zemlja visi.

U Midrašu možemo naći da ”visi s peraja Levijatana”. Čak je pre 4.500 godina tuban (zmija, na arapskom – ثعبان‎), zvezda iz repa sazvežđa Zmaja bila tadašnja zvezda severnjača (Polaris). Drugi ga, pak, povezuju sa zamišljenom linijom koja spaja Caput sa Cauda Draconis, gornji i donji Mesečev čvor. Polarna zmija (nahaš barejah, נחש בריח). U drevna vremena teli je, u formi Zmaja, obožavan kao idol. Rabin Isak od Akre (Isaac of Acco) poistovećuje ga sa Ba’al-om (בעל‎‎), koji se pominje u hebrejskoj Bibliji.

Isaija 27:1 kaže:

Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.

.

Postoje dva imaginarna pola na nebu. Prvi je celestijalni pol, koji se nalazi direktno iznad zemljinog stvarnog severnog pola, dok je drugi poznat kao ekliptični pol. Po ovom sistemu jasno je vidljivo da konstelacija Zmaja (Draco) okružuje ekliptični pol i takođe sadrži zvezde u sekcijama po svim znacima zodijaka. S obzirom da je na taj način Zmaj posedovao zvezde u svim kućama zodijaka, na njega se gledalo kao nadređenog zvezdama. Tako je Draco vezivan za simboliku telija, što se jasno kaže i u Sefer Jeciri.

Mnogi filozofi u svojim komentarima na Sefer Jeciru interpretiraju teli kao nagib između dve zvezdane ravni. U modernoj astronomiji time bi obično opisali kosi nagib tela i označava nagib koji razdvaja ekliptični od celestijalnog ekvatora, koji se zamišlja kao krug iznad zemljinog ekvatora. Iz tog razloga, odnosno zbog oblika koji te dve linije formiraju, često ga nazivaju ili zmajem ili ribom. Ribom, zato što je na sredini najširi, a na krajevima se svodi na tačku. Većina Jevrejskih autora na tačke se poziva arapskom kovanicom al jaz’har (العقدة), što dolazi od persijske reči za čvor (گره).

Postoji i tradicija koja kaže da postoje dva zmaja – muški i ženski, dva Levijatana, a prema tumačenju Talmuda Polarnu Zmiju Isaija označava kao mušku, dok onu obavijenu smatra ženskom. Tako se ženski teli obavija oko muškog.

Drugo uticajno mišljenje praktičnih kabalista kaže da je teli mesto ispod Vilonskog utvrđenja i da je naseljeno humanoidnim bićima, koji su po svojoj svetlosti daleko bliži formi anđela (u nedostatku boljeg izraza). Veruje se da se velike i svete misterije upravo prvo njima objavljuju, dok oni, potom, imaju autoritet da ta znanja dalje prenesu smrtnim bićima. Isti izvori navode i načine kako se sa njima može stupiti u kontakt. I dok se vode rasprave koje teli smeštaju između viših i nižih čvorišta, rabin Juda Ha’Levi piše da teli pripada čisto spiritualnoj sferi i skrivenim misterijama kojima mi nemamo načina pristupiti.

Telijeva čvorišta mesta su gde se susreću dve orbite, dva kretanja, fizički i spiritualni svet.

Verovatno jedna od značajnijih interpretacija izrečena je u knjizi Bahir:

Šta je Teli? To je sličnost pre Blagoslovenog. Te je zapisano ”Njegove brave su viseće (taltalim, תלתלים).”

(Bahir, ספר הבהיר)

.

A upravo tu pronalazimo i vezu sa stihom iz Pesme nad Pesmama (5:11):

ראשו כתם פז קוצותיו
תלתלים שחרות כעורב

Rošo ketem paz kucotajav taltalim šehorot kaorev
Glava mu je najbolje zlato, kosa mu je kovrdžava,
crna kao gavran

.

Sada, i u talmudskoj i kabalističkoj tradiciji ovaj stih ima dve interpretacije. Prva se vezuje za viziju Boga i Njegovu pojavnost u borbi, gde je viđen kao mladi muškarac crne kovrdžave kose. S druge strane kabalisti kažu da je to Zeir Anpin (malo Lice, tzv. Mikroprozopus, זעיר אנפין), personifikacija šest Sefirot, od Heseda do Jesoda. Talmud povezuje simboliku nagomilane kose s pričom da svako slovo Tore sadrži gomile i gomile (teli tela’im, תלי תלים) mudrosti.

Druga interpretacija povezuje ovaj stih s Torom.

”Tora” (תורה) koju smo ovde uzeli za primer nije ona napisana Tora, čak ne ni oralna, već primalna i drevna, Tora koja je pisana crnim plamenom na beloj vatri. Ta drevna Tora jeste, u stvari Zeir Anpin. Tu je svako slovo Tore kao jedna dlaka u bradi Zeir Anpina. Kada na ovom mesto pominjemo dlaku, ona je kanal kojim se Božija mudrost sliva iz Glave iz Profila. Glava je skrivena mudrost, dok su slova isijavanja te murosti.

Stih

Glava mu je najbolje zlato…

.

aludira na nespoznajnost Intelekta, a s obzirom da smo u stanju tek pojmiti mudrost iz dlake te glave, stih nastavlja:

… kosa mu je kovrdžava, crna kao gavran.

.

Čak se i za te dlake koje emaniraju spoznajnu Murost kaže da suz crne, te povremeno i one nepristupačne našem intelektu. Tako svaka dlaka odgovara jednom slovu iz Tore, a svako slovo obiluje gomilama i gomilama Murosti.

U spisima to visiti s Brade nazivamo taltalim (תלתלים). Zohar ovo povezuje sa rečju talpiot (תלפיות), što znači brdo (tal, תל) ka kom se sva usta (piot, פיות) okreću. To brdo je uzvišenje gde je Hram (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) bio sagrađen, kapija raja. Taj je talpiot opipljiva spona između fizičkog i spiritualnog sveta, a koja, prema kabalistima, čuva i istinu o Teliju.