ישראל

Čovek je ispunjen divljenjem kada prodre u Svetilište kabale, kada se suoči sa doktrinom tako logičnom, tako jednostavnom, a u isto vreme tako apsolutnom. Neophodno jedinstvo ideja i znakova, osveštavanje najosnovnijih istina primitivnim znakovima;

Trojstvo Reči, Slova i Brojeva; Filozofija jednostavna kao azbuka, duboka i beskrajna kao Reč; Teoreme potpunije i svetlije od Pitagorinih, teologija sažeta tako da se može zbrojati na prste; Beskonačno koje se može održati na dlanu ruke deteta; Deset cifara i dvadeset i dva slova, trougao, kvadrat i krug – sve su to elementi kabale.

To su osnovni principi pisane reči, odraza one izgovorene reči, koja je stvorila svet!

Hebrejska teologija bila je podeljena na tri dela. Prvi je bio zakon, ”Tora” (תורה), drugi je bio duša zakona, a treći duša duše zakona. Zakon su učila sva deca Izraela (Bnej Jisrael, בני ישראל), ”Mišna” (משנה), ili duša zakona, otkrivana je rabinima, ali je kabala (הקבלה), duša duše zakona, bila vešto skrivena i samo najviši inicijati među Jevrejima upućivani su u njena tajna načela. Prema nekim jevrejskim misticima, Mojsije (Moše, משה) se  tri puta penjao na planinu Sinaj (Har Sinaj, הר סיני), ostajući u prisustvu Boga (Adonaj, יהוה) svaki put po četrdeset dana.

Tokom prvih četrdeset dana proroku su date Ploče pisanog zakona (Luhot Ha’Berit, לוחות הברית), tokom drugih četrdeset dana primio je dušu zakona, a tokom poslednjih četrdeset dana Bog ga je uputio u tajne kabale, duše duše zakona. U prve četiri knjige Mojsije je sakrio tajna uputstva koja mu je Bog dao, a proučavaoci kabale su unutar tog teksta vekovima tragali za tajnom doktrinom Izraela.

Kao što je duhovna priroda čoveka skrivena u njegovom fizičkom telu, tako je nepisani zakon – ”Mišna” i kabala – skriven unutar pisanih učenja Mojsijevog koda.

Prema ranim rabinima kabala je data čoveku ne bi li, uz pomoć njenih teško shvatljivih načela, mogao naučiti da razume tajnu kako univerzuma oko sebe tako i univerzuma unutar sebe. Poreklo kabalizma je legitiman predmet kontraverzi. Rani inicijati kabalističkih misterija verovali su da je o njenim načelima prvo podučavao Bog u školi svojih anđela, pre pada čoveka. Anđeli (malahim, מלאכים) su kasnije saopštili tajne Adamu (אדם), tako da, kroz znanje stečeno shvatanjem njenih principa, palo čovečanstvo može povratiti svoj izgubljeni položaj.

Anđeo Raziel (רזיאל‎‎) poslat je s neba da uputi Adama u tajne kabale. Različiti anđeli dobili su zadatak da u ovu tešku nauku iniciraju patrijarhe koji su sledili.

Tofiel je bio učitelj Simu, Rafael Isaku, Metatron Mojsiju, a Mihael Davidu.

Od Adama je prešla do Noja, a zatim do Avrahama, prijatelja Božijeg, koji je s njom emigrirao u Egipat, gde je patrijarh dopustio da deo te tajanstvene doktrine iscuri. Tako su Egipćani stekli neko znanje o njoj, a drugi istočni narodi su mogli da je uvedu u svoje filozofske sisteme. Mojsije, koji je naučio sve Mudrosti Egipta, najpre je u nju iniciran u zemlji u kojoj je rođen, ali je najstručniji u njoj postao u vreme svog lutanja pustinjom, kada ne samo da joj je posvetio slobodno vreme čitavih četrdeset godina, već mu je lekcije o njoj držao jedan od anđela.

Mojsije je takođe inicirao sedamdeset Starešina u tajne ove doktrine, a oni su ih, opet, prenosili iz ruke u ruku. Od svih koji formiraju neprekinutu liniju tradicije, David i Solomon bili su najviše inicirani u Kabali.

ספר יצירה (Sefer Jecira) razlikuje se od ostalih svetih knjiga po tome što ne objašnjava svet i pojave kojima je on pozornica oslanjajući se na ideju Boga, ili postavljajući sebe kao tumača Vrhovne Volje. Ovaj drevni spis pre otkriva Boga na osnovu procene višestrukog dela Njegovih ruku.

ספר הזוהר (Sefer Zohar) verovatno je napisao Šimon bar Johaj (רבן שמעון בר יוחאי), Akibin učenik. Rabina Šimona je Lucije Ver, koregent cara Maraka Aurelija Antonina, osudio na smrt oko 161. godine. On je pobegao sa svojim sinom i, skrivajući se u pećini, prepisao rukopis Zohara, uz pomoć Elijahua (אליהו), koji se povremeno pred njima pojavljivao.

Šimon je u pećini proveo dvanaest godina, tokom kojih je razvio komplikovanu simboliku Velikog Lica (Arih Anpin, אריך אנפין) i Malog Lica (Zair Anpin, זעיר אנפין). Preminuo dok je diskutovao sa učenicima i Svetiljka Izraela je ugašena. Njegovu smrt i sahranu pratile su mnoge natprirodne pojave. Legenda kaže da tajne kabalizma postoje od početka sveta, ali da je rabin Šimon bio prvi kome je dopušteno da ih sažme u pisani oblik. Hiljadu dvesta godina kasnije, knjige koje je on sastavio otkrio je i objavio Moše de Leon (משה די ליאון). Postoji i mogućnost da je Moše de Leon sam sastavio Zohar oko 1305. godine, crpeći materijal iz nepisanih tajni ranijih jevrejskih mistika.

Nekolicina je shvatila kakav je uticaj kabalizam imao na srednjovekovnu misao, kako jevrejsku tako i na hrišćansku. On je učio da unutar svetih spisa postoji skrivena doktrina koja je ključ za te spise. To se simbolizovano ukrštenim ključevima na papskom grbu. Mnoštvo učenih umova počelo je potragu za tim arkanskim istinama pomoću kojih bi narod bio iskupljen, a da njihov rad nie ostao nenagrađen, pokazuju njihovi kasniji uspesi.

Teorije kabalizma isprepletane su sa načelima alhemije i hermetizma. Jednostavan kabalizam prvih vekova hrišćanske ere postupno je evoluirao u razrađen teološki sistem, koji je postao toliko sadržajan da je gotovo nemoguće shvatiti njegove dogme.

Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet zasebnih odeljaka:

• prirodna kabala koja je korišćena isključivo da pomogne istraživaču u njegovom proučavanju misterija Prirode;

• analogna koja je formulisana tako da pokazuje odnos koji postoji između svih stvari u Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance u suštini Jedno (Ehad/Jahid, אחד/יחיד), a da je čovek – Mali univerzum – minijaturna replika Tvorca – Velikog Univerzuma;

• kontemplativna evoluirala je zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz više intelektualne sposobnosti. Uz njenu pomoć omogućeno je da sposobnostima apstraktnog razmišljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonačnosti;

• nebeska kabala upućivala je one koji su proučavali njenu nauku u moć, veličini i stvarni sadržaj zvezdanih tela, a takođe im je otkrivala i mistična ustrojstva samih planeta;

• ritualna kabalu čiji cilj teži pristupu, proučavanju i kontroli tzv. subhumanih inteligencija nevidljivog sveta.