Ko je izgradio tu mašinu? Pošto nas dinamika uči da ”(…) telo u pokretu teži da ostane u istom stanju relativnog mirovanja ili kretanja ukoliko na njega ne deluje neka spoljna sila”, ta sila mora se smatrati samoproizvedenom – čak i ako nije večna, pošto bi to bilo ravno priznavanju neprestanog kretanja. Tako dobro samoosmišljenom i samoizračunatom da potraje od početka do kraja kosmosa. Ali samostvaranje ipak mora da stvara iz nečega, pošto je stvaranje ex nihilo (ni iz čega) protivno i razumu i nauci. Tako se još jednom nalazimo pred teškim izborom:

Da li da verujemo u neprestano kretanje ili u samostvaranje ex nihilo?

.

A ukoliko ne verujemo ni u jedno od toga, ko ili šta je u početku proizvelo tu silu ili sile? U mehanici postoji nešto što se zove mehanizam više poluge, koje daje podstrek i deluju na drugostepene ili niže poluge. Međutim, i onim prvima treba podsticaj i povremeno obnavljanje, inače bi se brzo zaustavile i povukle u svoje izvorno stanje. Kakva ih to spoljna sila stavlja u pokret i održava u njemu?

Što se tiče zakona kosmičkog nemešanja (neposredovanja), on bi mogao da se opravda samo u jednom slučaju, naime kada bi nebeski mehanizam bio savršen, ali on to nije.  Takozvana nepromenljiva kretanja nebeskih tela neprestano se preinačuju i menjaju. Vrlo često su ometana, a čak i točkovi zvezdane lokomotive povremeno iskaču iz svojih nevidljivih šina, što nije teško pokazati. Zašto bi inače Laplas govorio da je jednom u budućnosti mogućno da dođe do potpunog preuređenja podešenosti planeta; i zašto bi Lagranž podržavao postupno sužavanje orbita, a naši savremeni astronomi tvrdili da gorivo u Suncu polako nestaje?

Kada bi zakoni i sile koje uspravljaju ponašanjem nebeskih tela bili nepromenljivi, takva prilagođavanja i iscrpljivanja tvari ili goriva, sile ili gasova, bila bi nemoguća. Pa ipak, ona nisu opovrgnuta. Stoga mora da se pretpostavi kako će te promene morati da se zasnivaju na zakonima sila, koje će se ponovo samoobnavljati u takvim prilikama, proizvodeći pri tom zvezdanu antinomiju i neku vrstu fizikalnih polinoma pošto bi se tada, kao što Laplas tvrdi, videlo kako gasovi sami sebi odriču poslušnost i reaguju na način suprotan svim njihovim svojstvima i karakteristikama.

Njutn se osećao veoma nelagodno u pogledu Meseca. Uznemiravalo ga je postepeno sužavanje obima njegove orbite oko Zemlje, pošto se pribojavao da bi to jednog dana moglo da se završi padanjem našeg satelita na Zemlju. Priznavao je da svetu treba popravljanje, i to vrlo često.

Njutn se osećao veoma nelagodno u pogledu Meseca. Uznemiravalo ga je postepeno sužavanje obima njegove orbite oko Zemlje, pošto se pribojavao da bi to jednog dana moglo da se završi padanjem našeg satelita na Zemlju. Priznavao je da svetu treba popravljanje, i to vrlo često. U tome ga je podupirao i Heršel. On govori o stvarnim i prilično velikim odstupanjima, pored onih koja su samo prividna, ali utehu nalazi u uverenju da će se neko ili nešto verovatno pobrinuti za te stvari.

Ono što treba da se ispita jeste ponašanje samih zvezda i planeta, i iz toga valja izvlačiti zaključke. Renan tvrdi da ništa od onog što znamo o zvezdanim telima ne dopušta ideju o prisustvu bilo kakve Inteligencije, bilo unutarnje ili spoljne u odnosu na njih. Rejno (Reynaud) predlaže da razmotrimo da li je to činjenica ili samo još jedna prazna naučna pretpostavka.

Daleko od toga da su orbite koje planete prelaze nepromenljive. Naprotiv, one su podložne stalnoj promeni položaja i oblika. Produženja, skraćenja, orbitalna proširenja, kolebanja s desna na levo, usporavanja i ubrzavanja (…) i sve to u ravni koja kao da se klati.

Kao što je i de Muso (des Mousseaux) vrlo prikladno primetio:

To je putanja koju ne odlikuje naročita matematička i mehanička preciznost kakva joj se pripisuje, jer nije nam poznat nijedan časovnik koji bi, zaostavši za nekoliko minuta, sustigao tačno vreme sam od sebe i bez okretanja ključa.

Tako otkrivamo slepu silu koja podešava prirodne težnje slepe materije i opire im se, pa čak povremeno popravlja njene greške i otklanja njene nedostatke. Treba smelosti da se ismeje ideja fon Halera, koji izjavljuje da:

Može biti da su zvezde boravišta uzvišenih Duhova; kao što ovde vlada porok, tamo vlada gospodar vrline.