Hebrejska reč za ciklus je galgal (גלגל) i na mnogim mestima u “Talmudu” (תלמוד) ova reč koristi se pri označavanju ciklusa, odnosno šablona manifestacija događaja/vremena. U nekim kasnijim odlomcima galgal se posmatra i kao tzv. Kralj vremena, prvenstveno zato što se vreme definiše kroz ciklične periode i šablone, dok se, s druge strane, ista reč koristi se i za opis sfere ili kruga, čak i kruga zodijaka. “Sefer Jecira” (ספר יצירה) 2:4 navodi da 22 slova moraju biti fiksirana na galgal ne bi li uspela da otvore 231 Kapiju. Otud se galgal odnosi i na tzv. mističnu strelu 22 slova, a u okviru navođenja primene kroz “Sefer Jeciru” mora se pomenuti i Teli koji u toj analogiji predstavlja osu po kojoj su ta slova ispisana. Takođe, u knjizi “Jecire” (1:6) pronalazi se i povezanost galgala s mističnim iskustvom vihora, poznatim kao sufa (סופה) i veoma je važno naglasiti da prorok Isaija (ישעיהו) taj vihor postavlja pred galgal, u svojoj viziji (najznačajnije mesto sfere verovatno je kada se o njoj govori da se nalazi pod stopalima Heruvima):

לאמים כשאון מים רבים ישאון וגער בו ונס ממרחק
ורדף כמץ הרים לפני־רוח וכגלגל לפני סופה
Ле’умијн ки’шон мајим рабим јишаун ве’га’ар бо ве’нас ми’мерхак
ве’рудаф к’моц ха’ријм лифнеј руах у’х’галгал лифнеј суфа
Жуборе народи као што жуборе воде силне, али кад им Он запрети,
оне беже далеко, развејане као плева по брдима од ветра,
као прах од вихора завитлан
Исаија 17:13

Tako Adonaj reče:

בא אל־בינות לגלגל אל־תחת לכרוב ומלא חפניך
גחלי־אש מבינות לכרבים וזרק על־העיר ויבא לעיני
Бо ел бејнот ла’галгал ел тахат ла’керув у’маел хафнејха
гахалеј еш ми’бејнот ла’керувијм у’зрок ал ха’ијр ва’јаво ле’ејнај
„Уђи међу точкове под Херувима, узми пуне прегршти жара
између Херувима и проспи на град!” И на моје очи, он уђе
Језекиљ 10:2

.

Taj Heruvim je vrlo eksplicitno identifikovan u tekstu kao hajot (životinje, חיות) viđen u Jezekiljevoj inicijalnoj viziji, gde je rečeno:

וירמו הכרובים היא החיה אשר ראיתי בנהר־כבר
Va’jeromu Ha’Keruvijm Hu ha’haja ašer raitij binhar Kevar
Тада се Херувими подигоше
били су иста бића која сам видео на реци Хевару
Језекиљ 10:15

Pre ovoga (1:3) bilo je rečeno kako Heruvimi igraju značajnu ulogu u ovom mističnom proviđenju. Otud je galgal ciklus koji uzdiže sve do nivoa hajota, što pripada svetu Jecire, olam Jecira (עולם יצירה).

Tekst u knjizi “Bahir” (ספר הבהיר) nam govori da je galgal Materica, u smislu kada o ovom pojmu govorimo kao o ciklusu vremena koje mora da se navrši. Sadašnjost je materica u kojoj se budućnost rađa. Za dimenziju vremena je rečeno da se proteže između Hohme (חכמה) i Bine (בינה). Hohma je prošlost, dok je Bina budućnost, dok sadašnjost pronalazimo na stazi koja spaja ove dve sefirot (ספירות).

Bina je Majka i Galgal je Njena materica, koja stvara. Galgal je materica koja pojedincu udahnjuje novi život, na spiritualnom planu, tako možemo reći i da predstavlja jednu vrstu kapije kroz koju stupamo pod veo Misterija.

Još jedan pojam na hebrejskom jeziku koji nikako ne sme biti na ovom mestu zapostavljen, te i koncept koji donosi, a koji verovatno svoj nastanak duguje istom korenu iz kojeg potiče i galgal – to je gilgul (גלגול). Kao što galgal povezujemo sa ciklusom, tzv. kružnom formom, tako i gilgul nosi značenje točka, ali u dubljem smislu – karmičkog točka i reinkarnacije (gilgul ha’nešamot, גלגול הנשמות), ili jednostavno gilgulim (točkovi, גלגולים). Svojevrsni kabalistički koncept o usponu ljudske duše/duha kroz cikluse vremena i kosmički tikun (tikun olam, תיקון עולם), odnosno iskupljenje/popravku sveta/svemira iz haosa metafizičke ideje o razbijanju posuda (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים).

Tikun olam posebno naglašava značaj Jevrejskog prisustva za očuvanje i uspon sveukupnog morala, spiritualnosti i dobrostanja na planeti Zemlji, kroz održavanje saveza i pridržavanje propisa koji su dati i na kojima se temelji judaizam kao religija.

Verovatno najbolje objašnjenje ove ideje dao je Isak Lurija (האר”י) u 16. veku, udarajući temelje tzv, lurijanskoj kabali čije je prisustvo i danas itekako osetno u brojnim tumačenjima i razmišljanjima i koja je pre svega bavi nivoima duše iznad nivoa intelekta. Treba, takođe, pomenuti i delo Hajima Vitala “Kapija reinkarnacije” (Ša’ar Ha’Gilgulim, שער הגלגולים) koje rasvetljava mnoge nedoumice ove tematike, a koje je svakako u najvećoj meri bilo inspirisano uticajem malopre pomenutog Arija.

Samim tim gilgul kao ideja postao popularan u Jevrejskim narodnim verovanjima, literaturi na jidišu i posebno među aškenazi jevrejima.