Ciklus, Kralj vremena

/ Mistično iskustvo vihora… /

.

Hebrejska reč za ciklus je galgal (גלגל) i na mnogim mestima u ”Talmudu” (תלמוד) ova reč koristi se pri označavanju ciklusa, odnosno šablona manifestacija događaja/vremena. U nekim kasnijim odlomcima galgal se posmatra i kao tzv. Kralj vremena, prvenstveno zato što se vreme definiše kroz ciklične periode i šablone, dok se, s druge strane, ista reč koristi se i za opis sfere ili kruga, čak i kruga zodijaka. ”Sefer Jecira” (2:4) navodi da 22 slova moraju biti fiksirana na galgal ne bi li uspela da otvore 231 Kapiju. Otud se galgal odnosi i na tzv. mističnu strelu 22 slova, a u okviru navođenja primene kroz Sefer Jeciru (ספר יצירה) mora se pomenuti i Teli koji u toj analogiji predstavlja osu po kojoj su ta slova ispisana.

Takođe, u knjizi Jecire (1:6) pronalazi se i povezanost galgala s mističnim iskustvom vihora, poznatim kao sufa (סופה) i veoma je važno naglasiti da prorok Isaija (ישעיהו) taj vihor postavlja pred galgal, u svojoj viziji (najznačajnije mesto sfere verovatno je kada se o njoj govori da se nalazi pod stopalima Heruvima):

Vreva stoji naroda kao velikih voda;

Ali će povikati na njih, i oni će pobeći daleko, i biće gonjeni kao pleva po brdima od vetra i kao prah od vihora (sufa). (Isaija 17:13)

.

Tako Adonaj reče:

Uđi među točkove pod Heruvimima, i uzmi pune pregršti žeravice između heruvima i razaspi na grad. I uđe na moje oči. (Jezekilj 10:2)

.

Taj Heruvim je vrlo eksplicitno identifikovan u tekstu kao hajot (životinje, חיות) viđen u Jezekiljevoj inicijalnoj viziji, gde je rečeno:

I podigoše se Heruvimi u vis;

to behu iste životinje koje videh na reci Hevaru. (Jezekilj 10:15)

.

Pre ovoga (1:3) bilo je rečeno kako Heruvimi igraju značajnu ulogu u ovom mističnom proviđenju. Otud je galgal ciklus koji uzdiže sve do nivoa hajota, što pripada svetu Jecire, olam Jecira (עולם יצירה).

Tekst u knjizi ”Bahir” (ספר הבהיר) nam govori da je galgal Materica, u smislu kada o ovom pojmu govorimo kao o ciklusu vremena koje mora da se navrši. Sadašnjost je materica u kojoj se budućnost rađa. Za dimenziju vremena je rečeno da se proteže između Hohme (חכמה) i Bine (בינה). Hohma je prošlost, dok je Bina budućnost, dok sadašnjost pronalazimo na stazi koja spaja ove dve sefirot (ספירות). Bina je Majka i Galgal je Njena materica, koja stvara. Galgal je materica koja pojedincu udahnjuje novi život, na spiritualnom planu, tako možemo reći i da predstavlja jednu vrstu kapije kroz koju stupamo pod veo Misterija.

Još jedan pojam na hebrejskom jeziku koji nikako ne sme biti na ovom mestu zapostavljen, te i koncept koji donosi, a koji verovatno svoj nastanak duguje istom korenu iz kojeg potiče i galgal – to je gilgul (גלגול). Kao što galgal povezujemo sa ciklusom, tzv. kružnom formom, tako i gilgul nosi značenje točka, ali u dubljem smislu – karmičkog točka i reinkarnacije (gilgul ha’nešamot, גלגול הנשמות), ili jednostavno gilgulim (točkovi, גלגולים). Svojevrsni kabalistički koncept o usponu ljudske duše/duha kroz cikluse vremena i kosmički tikun (tikun olam, תיקון עולם), odnosno iskupljenje/popravku sveta/svemira iz haosa metafizičke ideje o razbijanju posuda (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים). Tikun olam posebno naglašava značaj Jevrejskog prisustva za očuvanje i uspon sveukupnog morala, spiritualnosti i dobrostanja na planeti Zemlji, kroz održavanje saveza i pridržavanje propisa koji su dati i na kojima se temelji judaizam kao religija.

Verovatno najbolje objašnjenje ove ideje dao je Isak Lurija (האר”י) u 16. veku, udarajući temelje tzv, lurijanskoj kabali čije je prisustvo i danas itekako osetno u brojnim tumačenjima i razmišljanjima i koja je pre svega bavi nivoima duše iznad nivoa intelekta. Treba, takođe, pomenuti i delo Hajima Vitala ”Kapija reinkarnacije” (Šaar Ha’Gilgulim, שער הגלגולים) koje rasvetljava mnoge nedoumice ove tematike, a koje je svakako u najvećoj meri bilo inspirisano uticajem malopre pomenutog Arija. Samim tim gilgul kao ideja postao popularan u Jevrejskim narodnim verovanjima, literaturi na jidišu i posebno među aškenazi jevrejima.

ODABIR TEMA


Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify

0 Comments / Komentara
Najstarije/Oldest
Najnovije/Newest Izglasano/Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments