Vizija i uloga Isusa

.

Spas_vsederzhitel_sinayU skladu sa svojim razumevanjem biblijskog dijaloga, Martin Buber (מרטין בובר) vidi Isusa kao bezobličnog i ponekad skrivenog Boga koji ne može da bude ograničen bilo kojom manifestacijom i, odatle, ne može da se smatra da je bio inkarniran u Hristosu (hristos, hrist kao grčki prevod hebrejske reči mesijaמשיח). S druge strane, Buber je prepoznao i ukazao na ogroman religiozni značaj Isusa u okviru judaizma, kakav skoro ni jedan Jevrejin do tada nije imao, budući pri tom čvrsto ukorenjen u tlo judaizma. Četrdeset godina Buberovog bavljenja Isusom i njegovim značajem za jevrejski mesijanizam kulminiralo je u njegovoj značajnoj studiji o Isusu i Pavlu, Dve vrste vere.

Isus je stajao u senci Isaije iz Mojsijeve Pete knjige, napaćenog sluge Božjeg, ali je izašao iz prave skrivenosti koja je suštonska za sužnjev čin patnje. Smisao pojavljivanja Isusa za ne-Jevreje ”ostaje za mene prava ozbiljnost zapadne istorije”, piše Buber. Ali s tačke gledišta judaizma, Isus je prvi iz serije ljudi koji su obznanili svoje mesijanstvo sebi i svetu. ”To što je prvi… u seriji bio neuporedivo najčistiji, najlegitimniji od svih,

najobdareniji pravom mesijanskom snagom, ne menja činjenicu njegovog prvenstva.”

Kakav god da je bio slučaj s njegovom mesijanskom savesti, Isus nije pozivao svoje učenike da imaju veru u Hristosa. Vera koju je on pripovedao nije bila grčki pistis (πίστις) – vera u tvrdnju da je Bog postao čovek u Hristosu – nego jevrejski emuna (אמונה), bezuslovna vera u odnos sa Bogom. Pavle i Jovan, nasuprot, verovali su u Hristosa kao jedinozačetog sina Božijeg i smatrali su da su to jedina vrata ka spasenju. Ovo znači ukidanje neposrednosti između Boga i čoveka koja je bila suština Zaveta i Carstva Božjeg. Iako je Isus zahtevao moralnu savršenost nužnu predstojećem dolasku Carstva Božjeg, dok je judaizam zahtevao samo da čovek služi Boga svom svojom snagom, i Isus i judaizam videli su Toru (תורה) kao Božja uputstva da se čovek nauči kako da svoje srce upravi Njemu.

Vera judaizma i vera hrišćanstva ostaće razdvojene do dolaska Carstva, piše Buber. Hrišćanin vidi Jevrejina kao neshvatljivo tvrdokornog čoveka koji odbija da vidi šta se dogodilo, a Jevrejin vidi hrišćanina kao neshvatljivo drskog čoveka koji afirmiše spasenje u svetu koji nije spasen.

U svakom slučaju, svaki može da prepozna odnos prema istini onog drugog samo kada mu je više stalo do Boga nego do njegove sopstvene vizije Boga.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.