Vizija i uloga Isusa

.

Spas_vsederzhitel_sinayU skladu sa svojim razumevanjem biblijskog dijaloga, Martin Buber (מרטין בובר) vidi Isusa kao bezobličnog i ponekad skrivenog Boga koji ne može da bude ograničen bilo kojom manifestacijom i, odatle, ne može da se smatra da je bio inkarniran u Hristosu (hristos, hrist kao grčki prevod hebrejske reči mesijaמשיח). S druge strane, Buber je prepoznao i ukazao na ogroman religiozni značaj Isusa u okviru judaizma, kakav skoro ni jedan Jevrejin do tada nije imao, budući pri tom čvrsto ukorenjen u tlo judaizma. Četrdeset godina Buberovog bavljenja Isusom i njegovim značajem za jevrejski mesijanizam kulminiralo je u njegovoj značajnoj studiji o Isusu i Pavlu, Dve vrste vere.

Isus je stajao u senci Isaije iz Mojsijeve Pete knjige, napaćenog sluge Božjeg, ali je izašao iz prave skrivenosti koja je suštonska za sužnjev čin patnje. Smisao pojavljivanja Isusa za ne-Jevreje ”ostaje za mene prava ozbiljnost zapadne istorije”, piše Buber. Ali s tačke gledišta judaizma, Isus je prvi iz serije ljudi koji su obznanili svoje mesijanstvo sebi i svetu. ”To što je prvi… u seriji bio neuporedivo najčistiji, najlegitimniji od svih,

najobdareniji pravom mesijanskom snagom, ne menja činjenicu njegovog prvenstva.”

Kakav god da je bio slučaj s njegovom mesijanskom savesti, Isus nije pozivao svoje učenike da imaju veru u Hristosa. Vera koju je on pripovedao nije bila grčki pistis (πίστις) – vera u tvrdnju da je Bog postao čovek u Hristosu – nego jevrejski emuna (אמונה), bezuslovna vera u odnos sa Bogom. Pavle i Jovan, nasuprot, verovali su u Hristosa kao jedinozačetog sina Božijeg i smatrali su da su to jedina vrata ka spasenju. Ovo znači ukidanje neposrednosti između Boga i čoveka koja je bila suština Zaveta i Carstva Božjeg. Iako je Isus zahtevao moralnu savršenost nužnu predstojećem dolasku Carstva Božjeg, dok je judaizam zahtevao samo da čovek služi Boga svom svojom snagom, i Isus i judaizam videli su Toru (תורה) kao Božja uputstva da se čovek nauči kako da svoje srce upravi Njemu.

Vera judaizma i vera hrišćanstva ostaće razdvojene do dolaska Carstva, piše Buber. Hrišćanin vidi Jevrejina kao neshvatljivo tvrdokornog čoveka koji odbija da vidi šta se dogodilo, a Jevrejin vidi hrišćanina kao neshvatljivo drskog čoveka koji afirmiše spasenje u svetu koji nije spasen. U svakom slučaju, svaki može da prepozna odnos prema istini onog drugog samo kada mu je više stalo do Boga nego do njegove sopstvene vizije Boga.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.