/ Bolje u fabrike da idete; Radničku svest da usvojite /
.
.
Reč je o svojevrsnoj anticionističkoj pesmi, neki bi je čak nazvali i himnom pokreta iz prošloga veka, nastaloj još 1931. godine, dakle pre Drugog svetskog rata i Holokausta koji je usledio (Šoa, השואה), kada su pripadnici tada vrlo aktuelnog i uticajnog jevrejskog pokreta bund-ista oštro kritikovali napore cionista (cionut, ציונות) da se stvore uslovi i oformi sekularna Jevrejska država na području Bliskog istoka, odnosno na mestu današnje moderne države Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל). Glavni motiv ovakvog, neki bi iz današnje perspektive rekli možda rigidnog, stava proizilazio je iz toga što se mislilo da bi stvaranje jedne sekularne države na duže staze ugrozilo poziciju Jevreja u ostatku sveta, u rasejanju (galut, גלות), ali i, ono što se smatralo još opasnijim, među njenim najbližim susedima Arapima i državama pod islamom. Takva vrsta državnog ideala Jevrejske države, svojevrsne utopije, dovela bi to ugrožavanja većinskog broja Jevreja u ostatku sveta koji će brojčano, samim tim i uticajno, uvek odnositi prevagu.
Kao što znamo, potom se dogodio Drugi svetski rat i cionizam je nakon toga postao dominantna struja iz više nego jasnih razloga…
Inače Bundizam (Bundism), ili jednostavnije – Bund (בונד), potpada pod Jevrejski društveni pokret koji je po svom manifestu uspostavljen 1897. godine u Rusiji kao:
אלגעמײנער ײדישער ארבעטער בונד אין ליטע פוילין און רוסלאנד
Algemejner Jidišer Arbeter Bund in Liteh, Pojln un Rusland
Opšti Jevrejski radnički pokret u Litvaniji, Poljskoj i Rusiji
.
Sâm Jevrejski radnički bunt predstavljao je vrlo važnu društvenu komponentu u vreme dominacije Ruske Imperije (Росси́йская Импе́рия) pa sve do Oktobarske revolucije 1917. godine prošlog veka kada su se bundisti usprotivili revoluciji, ali su je na kraju podržali zbog pogroma koji su se desili od strane armije prema stanovništvu, a posebno nad jevrejskim življem. Samim tim ovaj Jevrejski radnički pokret nastao je u isto vreme kad i Svetska Cionistička organizacija (Ha’Histadrut Ha’Cionit Ha’Olamit, ההסתדרות הציונית העולמית) koja je svoje utemeljenje nalazila na ideji povratka na područje Bliskog istoka.
Na ovo su bundisti gledali su kao na vid istorijskog eskapizma koji nisu želeli da dopuste.
Centralna ideja bundista bio je koncept poznat na jidišu pod nazivom dojkajt (דאיקייט) i koji se bazirao na fokusu rešavanja problema svih Jevreja, ali s naglaskom na konkretna mesta gde Jevreji u rasejanju žive i rade. Gde svakodnevno obitavaju, te ima za cilj rešavanje svih onih trenutnih i gorućih problema koji muče i onemogućavaju ljude da žive svoj život kako dolikuje, bez uplitanja u bilo koje druge probleme koji nisu aktuelni. Ovde vidimo glavnu razliku u odnosu na cionistički pokret koje je, za razliku od bundista, pre svega nastojao da reši problem povratka Jevreja u njihovu postojbinu (Erec Jisrael, ארץ ישראל), zanemarujući u prvi mah sve druge životnije probleme.
Zato je i smisao pesme koja je ovde predstavljena, iz ugla svega prethodno pomenutog, više nego jasna jer ukazuje na pravac razmišljanja bundista toga vremena. Vremena kada cionizam nije bio vodeća ideja savremenog jevrejskog bića:
ור ווילט אנצ פארן לעין ירושלים
מיר זאלן דארטן גאלאדיין
מיר ווילן בעסער זיין אין רוסנלאנד
מיר ווילן זיח באפרייונג
Ir vilt unc forn kejn Jerušalajim
Mir zaln dortn golodajen
Mir viln beser zaijn in Rusnland
Mir veln zih bafrajing
В Иерушалаим идти за вами не желаем
Мы в Рассее останемся – Бороться с Николаем
Mir viln beser zain in Rusnland
Mir veln zikh bafrayen
אוי איר נאריש זיאניסטן
מיט ייער נארישן סייכל
ור מאג דאק געין צו דעמ ארבעטער
ונ לערנען ביי ימ סייכל
Oi, ir nariše cionisten
Mit ajer narišen sejkl
Ir mag dok gejn cu dem arbeter
Un lernen baji im sejkl
Глупенькие сионисты
Вы такие утописты
Вы бы лучше шли в рабочие
Или в трубочисты
.
Oh, vi mali budalasti Cionisti; Sa vašim mentalitetom utopističkim
Bolje u fabrike da idete; Radničku svest da usvojite
Želite nas u Jerusalim povesti; Pa da kao nacija odumremo
Pre ćemo u dijaspori ostati; I boriti se za našu slobodu
.
