/ Let the Adept be armed with his Magic Rood and provided with his Mystic Rose /
.
Pod liderstvom Rojsa (Theodor Reuss) O.T.O. se našao u dužem periodu solidno-stabilnog širenja svog uticaja. Ogranci su bili formirani i otvarani van teritorije Nemačke države, pre svega kao nezavisne, no produžene ruke centralnog OTO. U Francuskoj na čelu društva se našao dr Žerar Enkoz (Gérard Anaclet Vincent Encausse), ezoterista daleko poznatiji pod svojim okultnim pseudonimom – Papus, te je bio rukopoložen za obe sestrinske strukture: French Rite of Memphis i Misraim. Ovakva bliska strukturalna saradnja u OTO bila je česta sve do 1914. godine. Otud su i danski ogranak OTO, danski Rite of Memphis i Misraim, kao i danski AMORC (The Ancient and Mystical Order Rosæ Crucis), koji je takođe nastao pod uticajem Rojsa, svi radili na istoj adresi, u Danskoj, naravno.
Jedan svakako posebno značajan član društva postao je i Rudolf Štajner (Rudolf Steiner), kojem je upravo Rojs dodelio ogranak 1906. godine. ”Oriflamme” beleži:
Brother Rudolf Steiner, 33°, 95°, of Berlin, and the Brothers and Sisters associated with him have been granted permission to form a Chapter and Grand Council under the title (Mysteria) Mystica Aeterna in Berlin.
Dr. Steiner has been appointed Deputy Grand Master, with jurisdiction over members already received or to be received by him.
Elik Pol (Ellic Paul Howe) između ostalog je i beležio (”The Magicians of the Golden Dawn”, Routledge, 1972) kako u odsustvu bilo kakvog dokumentovanog dokaza ne može s apsolutnom sigurnošću reći da je Štajner bio u direktnom kontaktu sa Rojsom, ali da ipak i pored nedostatka u dokumentaciji nema ni razloga da se sumnja da je tako i bilo.
Elik dalje piše:
a) Mysteria Maxima formirana je uporedo sa nacionalnim OTO ograncima: u Švajcarskoj to je bila Mysteria Mystica Veritas; Britanski ogranak bio je Mysteria Mystica Maxima i pod upravom Alistera Kroulija (Aleister Crowley);
b) Žene su bile primane u društvo u grupu kojom je rukovodio Štajner, što je bila standardna praksa za OTO, ali ne i Memphis i Misraim;
c) Do trenutka kada je počeo sa radom na autobiografiji Štajner nije s pijetetom gledao na nekadašnje ritualne aktivnosti i tome je posvetio čak tri strane u knjizi, pokušavši da ih bolje razjasni. Ostaje ipak nejasno u potpunosti zašto je to naknadno radio, obzirom da je sebe uvek doživljavao kao krajnje neortodoksnog masona;
d) Krouli, koji nije bio u dobrim odnosima sa Rojsom, ipak je na više mesta svedočio kako je Štajner svakako inicijat OTO-a. U te Kroulijeve navode ne treba sumnjati jer je oduvek bio pouzdan u iznošenju činjenica, posebno mimo svojih ličnih poslova i obaveza;
e) Doktor Felkin (Robert William Felkin, M.D.), čelna ličnost Stella Matutina, magijskog društva proisteklog iz Zlatne Zore (The Golden Dawn) i učenik Štajnerov, bio je takođe član Britanskog ogranka OTO. Ogranka koji je vodio Krouli, a kojeg je Stella Matutina okarakterisala crnim magom u njegovim delovanjima, usled mnogobrojnih sukoba i neslaganja koja su tokom godina imali. Zato je iz tog ugla i nemoguće objasniti Felkinovo članstvo u OTO, kao i potonje povezivanje sa Alisterom Kroulijem, osim na pretpostavci da li Štajner, ili neko drugi, nije to njemu predložio;
f) Opisi Štajnerovih rituala objavljenih u francuskoj štampi pre 1914. pre svega podsećaju na ceremonije koje se zvanično odvijaju u OTO;
g) Postoje indicije, ali i dokazi, dâ je Štajner svoju grupu nazivao ezoternim rozenkrojcerima (esoteric rosicrucians); to je bilo ime koje je davano inicijatima osmog stepena u OTO.
.
Do kakvog god finalnog zaključka da se dođe u vezi s pitanjem oko Štajnerovo članstva u OTO istovremeno nema razloga da se sada, bez konkretnih dokaza, veruje pričama da je on učestvovao u praktikovanju seksualne magije specifične ovom društvu. Alister Krouli jednu od svojih pesama posvetio je upravo Štajneru i u njoj Krouli nagoveštava Štajnerovo učestvovanje u seksualnim ritualima kao puku alegoriju. Reč je knjizi poezije ”Olla” (OLLA = אללע = όλλα = 131 = SMAL = ΠΑΝ).
Krouli je svakako zbog određenih svojih postupaka 1911. bio kažnjen umanjivanjem ranga unutar OTO, kada ga je Rojs optužio da se bavio javnim razotkrivanjem tajni koje su isključivo pripadale dubokim unutrašnjim krugovima i rangovima OTO-a. On se od optužbi branio time kako nije ni posedovao te određene dokumente s kojima se dovodio u vezu povodom razotkrivanja i time je prvenstveno pokušavao da se suprotstavi tim optužbama. No Rojs je jednostavnim listanjem Kroulijeve ”Knjige laži” (Book of Lies) samo podvukao na šta pod tim optužbama misli i gde se to tačno u knjizi i nalazi nespretno (?!) izloženo. Skriveno na otvorenom.
Problematični pasus je glasio:
Let the Adept be armed with his Magic Rood and provided with his Mystic Rose.
Ali obzirom da je Kroulijevo razumevanje ovog magijskog sistema uveliko prevazilazilo standardne okvire, te je njegov apsolutni i prijemčivi talenat za ovu oblast nadjačao problematičan spor on na kraju ostaje na čelnoj poziciji britanskog OTO (Mysteria Mystica Maxima) i kasnije posećuje Berlin gde prima kopiju instrukcionog manuskripta Reda, zajedno s titulom Vrhovnog Svetog Kralja Irske (Supreme and Holy King of Ireland, Iona and all the Britains within the Sanctuary of the Gnosis). Više se može naći u ”Sexuality, Magic and Perversion”. I dok je Krouli bio zaista impresioniran magijskim praksama i teorijom koju je primio od Rojsa (tvrdio je i da su OTO rituali, kao i opšta praksa reda daleko jednostavniji i pitkiji od onih koje je izvorno uspostavila Zlatna zora) i Rojs je isto tako bio zadovoljan onime šta je u Alisteru kao majstoru dobio, je i on sam ubrzo bio konvertovan na naredni stepen Kroulijevog proučavanja sada već magike. Rojs je polako prilazio pravcu koji je kasnije prepoznat i kao krolijanizam (Crowleyanity) unutar njegove nove religije – Teleme (Thelema, θέλημα).
Priroda Teleme kao religijskog sistema i priča kako je postala takvom danas je više nego poznata široj javnosti. Njena srž ogleda se u 1904. godini kada Alister Krouli prima znanje direktnom komunikacijom sa entitetom na osnovu koje sastavlja ”Knjigu zakona” (The Book of the Law, Liber Al vel Legis). Ovo delo je pisano je stilo prozne poezije, sačinjene od tri kraće celine kroz koje se čitalac direktno uvodi, iterpretacijom, u novi eon, Eon Horusa (Aeon of Horus). Ili kako je kasnije još nazvana Erom Vodolije (Age of Aquarius). Pod tim njegovim uticajem gotovo svi rituali OTO bili su revidirani s ciljem da budu kompatibilni s ”Knjigom zakona” kao novim temeljem njegove dogme. Istovremeno on piše i ritual Gnostičke mise (Gnostic Mass) za OTO, ali i za potrebe Rojsove Gnostičke katoličke crkve (Reuss’s Gnostic Catholic Church) i na insistiranje sâmog Rojsa Krouli takođe revidira i neke od instrukcionih materijala za 9. stepen OTO.
Rojs se 1922. povlači s čeonog mesta OTO obzirom da je samo dve godine ranije doživeo težak oblik šloga. Tada Krouli i zvanično postaje njegov naslednik. Usled mnogih skandala i raskola iz prošlosti trebalo je vremena da ovu promenu svi prihvate, te tako tek 1925. godine i većina drugih uticajnih figura u organizaciji OTO u Nemačkoj Alistera Kroulija prihvata kao lidera. Iako su ostale neke manje frakcije koje Kroulija i njegovu ”Knjigu zakona” nikada nisu u potpunosti prihvatile.
Svakako obe struje bivaju ugušene usponom nacizma 1937. godine i narednih 10 godina američka savezna država Kalifornija postaje centar svih OTO aktivnosti.
U vreme Kroulijeve smrti 1947. godine više nema organizovanog OTO delovanja van Sjedinjenih Država.
