Teoreme Beskraja

.

Ovde se treba se pozabaviti trima temama koje svojom važnošću, ali i težinom, itekako doprinose poimanju ideje o beskraju. Te teme, od kojih će svaka pojedinačno biti obrađena, su:

  • Matematički beskraj
  • Beskraj Božanskog
  • Beskraj Sveta

.

Sve što će vam biti potrebno, u bavljenu ovim pitanjima, jeste otvoren um spreman na razmišljanje i Vaša aktivna imaginacija.

.

Matematički beskraj možemo nazvati i nestvarnost konačnih brojeva, te ćemo za ovaj slučaj uzeti primer lenjira jer je precizno podeljen na skup numeričkih jedinica. Prirodno je da u startu polazimo od stanovišta da je sve u prirodi merljivo, pa ćemo u ovom slučaju zamisliti da je naš lenjir dugačak 20cm. Međutim, koliko tačno 20cm? Ukoliko bolje razmislimo videćemo da je tih 20 centimetara krajnje nestvarno. Možda ovaj problem možemo pojasniti drugim upitom – kolika je stvarna vrednost kovanice bilo koje valute? Nepostojeća je, sem one institicionalizovane koju je definisao čovek zarad efikasnijeg obavljanja svojih trgovinskih potreba. Jedino je novčić, kao takav, stvaran (ili makar ono što ga tvori u njegovoj fizičkoj formi, njegova atomska struktura). Ista situacija je i sa onih 20cm.

Matematički, dužina lenjira je beskonačna jer postoji beskonačno mnogo tačaka između tačke početka i krajnje, te i između 1 i 20. Takođe je i polovina lenjira jednaka beskonačnosti. Tako dolazimo i do paradoksa – ima li bilo koja matematička računica smisla? Šta predstavlja? O kojoj tačnosti ovde govorimo? Da li je 1 + 20 = 21?

Iz ovih primera svakako možemo naslutiti o čemu se radi kada pomenemo pojam beskonačnosti, posebno sa stanovišta našeg fizički definisanog sveta. Zašto je deo celine, u primeru koji smo prošli, i dalje nepromenljivo jednak celini? To svakako zvuči čudno u početku, ali je i normalno u smislu da našim logičkim zaključivanjem prilazimo pojmovima koji se tek mogu objasniti idejama o višim dimenzijama od onih u kojima obitavamo, što i dovodi do paradoksa shvatanja različitih ravni postojanja.

Treba razumeti da je ∞ = 2 x ∞ = ∞ ^ 2 = ∞ ^ ∞
… ali i da ∞/∞ ≠ 1

Naša sledeća tema bavi se Beskrajem u božanskom, a počinje čuvenim pitanjem/pretpostavkom: ukoliko je Bog istinski svemoćan može li onda da načini stenu koju ni On sam ne bi mogao da podigne? Naravno, pitanje je krajnje nelogično, te za odgovor moramo kopati malo dublje i odgovoriti u dubljem simboličkom smislu.

Pre svega, Bog nije slika sedog, prgavog, Tvorca ili bilo kakve antropomorfne predstave koju bi definisali kao biće odvojeno od stvarnosti. Ovde moramo reći da većina ideja o Bogu,

ili o značenju same reči BOG, može nas samo dovesti do mentalnog ćorsokaka u traganju za dubljim razumevanjem ove teme. Nije poenta u razjašnjavanju pojma beskraja u reči Bog, jer tako nešto nije izvodljivo, već je potrebno da tome pristupimo na posve drugačiji način.

Želimo da zavirimo u Beskraj i dođemo do saznanja o Tome, te u tom kontekstu Boga možemo opisati kao To, jer time ne iskazujemo bilo kakve predrasude vezane za jedan tako krupan metafizički koncept. U stvari, slobodno zamenite reč Bog bilo kojom drugom rečju, ako Vam tako više odgovara, bez mešanja predrasuda ili bilo kojih drugih konotacija. Svakako će nekima takav poduhvat predstavljati problem, jer se radi i o smeni ukorenjenih principa i ideja, koje vrlo rano, i duboko, usvajamo. Veliki problem prevazilaženja ideje o sedom čovekolikom Biću.

Kakve su naše početne pretpostavke? Pre svega, Bog je beskrajan. Sveprisutan (što ne uključuje aktivnu prisutnost). Sveznajuć (možda je ova reč ipak uključuje previše različitih konotacija glede agende stvaranja, te je bolje koristiti pojam – Svevideći). Svemoćan (opet previše konotacija, te je bolje ići sa – Svestvarajući). Iz prethodnog dobijamo da: NIŠTAVILA NEMA U BOGU. A to samim tim uključuje i nas. Takođe još možemo reći: U NJEGOVOM BESKRAJU, ČAK I DELOVI BESKRAJA SADRŽE SVE DELOVE CELINE PODJENAKO. Govoreći u slikama, SVE što čini i tvori naš neverovatno prostrani i složeni univerzum sadržano je, i postoji, u cvetu jedne orhideje. Kao CELINA. Svako zrno peska sadrži isti Beskraj kao i čitav univerzum, što nas dovodi i do Svetskog beskaraja.

Sada ukoliko primenimo logiku na sve što smo do sada prošli, postavlja se pitanje – nije li sve na svetu beskrajno? Koncept vremena svakako jeste. Što, pak, ne znači vreme bez kraja već stanje van vremenskih okvira. Mimo vremena. Jer sve se dešava Sada. Ništa se još nije dogodilo mimo Sada, mimo trenutka. Trenutak je večan. Fotografišite Trenutak. Pogledaćete fotografiju u Trenutku. Izađite u šetnju. Vi izlazite u Trenutku i u istom se vraćate. Rođeni ste u Trenutku, u istom ćete i umreti.

Zamislite životni tok preko ideje lenjira s početka priče. Tako se i naš život odvija – duž imaginarne linije, od rođenja do smrti (pretpostavka kaže da u 4 dimenzije naš život je jedna velika tuba koja crvoliko povezuje nas u trenutku rođenja s našim telom u trenutku smrti). I gde god da se nađete vi ste uvek u Trenutku. U mladosti razmišljate o mislima i osećanjima vezanim za budućnost koju očekujete. A kada ostarite radi se o emocijama i osećanjima kada ste živeli vaš vrhunac, o zadovoljstvima doživljenog života. Zanimljivo je to da koju god da ste trajektoriju izabrali uvek ćete osećati i doživljavati ono što Jeste. Ono Trenutno. Svaka tačka na koju pokažete duž vašeg lenjira života jeste Vi u Trenutku. A takvih tačaka je bezbroj. Slično je i s Prostorom, koji je istinski beskrajan. Gde beskraj ne predstavlja prostor bez granica, već polje bez samog prostora.

Na kraju, jedina vrednost jeste u istinskoj kontemplaciji o ovim temama i iznalaženju različitih puteva do Jedine spoznaje. Nije poenta u neprkidnoj zabavi sveta, već u doživljavanju čuda života i strahopoštovanju kroz prisutnost. Šta je uopšte Svest, taj aparat naše spoznaje i misaonih kontrukcija? Probajte da definišete vaše trenutne doživljaje. Doživljaje Trenutka.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.