Ništavilo (בלימה)

/ Neobjašnjivo, abstraktno ili nedokučivo /

.

Termin kojim na hebrejskom jeziku koristimo da opišemo stanje ništavila, tj. jedna od reči, jeste i belima (בלימה), ali je možemo tumačiti/prevesti i kao – nešto neobjašnjivo, abstraktno ili nedokučivo. No, kuriozitet je što se kao takva ova reč pojavljuje samo jednom u tekstu Tanaha (Jov 26:7):

נטה צפון על תהו תלה
ארץ על בלימה

Noteh cafon al tohu toleh erec al belima

On je razastro i sever nad prazninom
i zemlju obesio ni o čem

.

Prema nekoliko različitih tumačenja i analize ovog stiha, reč belima dolazi od korena dve reči:

  • beli (בלי) što možemo prevesti kao – bez
    .
  • i ma(h) (מה) koju prevodimo – bilo šta, ili samo kao upitno šta

.

Na taj način gradimo svojevrsnu složenicu sa značenjem – bez ičega, ništavno ili ništavilo i prema jednoj od interpretacija ova složenica se koristi i pri opisivanje sefira Drveta života, jer sefire predstavljaju koncepte van forme supstancije. Te idealne forme se, na primer, razlikuju od slovnih jedinica čiji su oblici određeni i gde svaki od njih tvori i određeni zvučni otisak, dok same sefire ne poseduju apsolutno nikakve fizičke osobine, te isključivo ostaju u domenu konceptualnog. Iz tog razloga 10 sefira Drveta života (Ec Hajim, עץ היים) nikako ne mogu biti opisana na smislen način, baš kao što je i naglašeno u gore citiranom stihu 26:7.

S druge strane postoji postoji još jedan stav koji koncept belima objašnjava dolaskom od korena  reči balam (בלם) – zastaviti, zakočiti. To možemo pronaći u tekstu Psalama, odnosno konkretno u Psalmu 32:9, koji kazuje sledeće:

אל תהיו כסוס כפרד אין הבין במתג
ורסן עדיו לבלום בל קרב אליך

Al tehju k’sus k’fered ejn havejn b’meteg
v’resen edjo livlom bal karov elejha

Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma,
kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu,
kad ne idu k Tebi

.
No, prema oba ova tumačenja sefire se svakako bitno razlikuju od slova, jer dok slova prvenstveno za cilj imaju različite načine izražavanja određene ideje, radnje ili negeča trećeg, sefire su po svojoj prirodi, i iz našeg ugla razumevanja, apsolutno bezizražajne.

Jedan od vodećih jevrejskih kabalista svoga vremena Isak od Akre (Rabbi Issac of Acco, יצחק בן שמואל דמן עכו) isticao je kako reč belima (בלימה) ima gematrijsku vrednost 87, dok reč Elohim (אלוהים) povezujemo sa brojem 86, stoga belima predstavlja stanje koje je vidimo odmah nakon čiste esencije postojanja.

.

– IZBOR TEMA –


 

Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.