Odabrano iz Nejave

/ Svaki nerazjašnjeni san jedno je nepročitano pismo…  /

.

Until you make the unconscious conscious, it will direct your life and you will call it fate.

(C.G. Jung)

Uvid u svet iza sveta. Uvid u intuitivne mehanizme i (ne)svest koja gospodari bićem i nad kojom smo, maltene, nemoćni. Mesto gde je jedini mehanizam opstanka prepuštanje autopilotu i u povremenim pokušajima da razumemo simboliku koja je zaključana i koju tek u povremenim svesnim fragmentima primećujemo. Sanmesto susreta sa nama samima, što rezultuje našom svesnom pažnjom i  pokušajem da se pozabavimo onim što nam se daje na emitovanje na našem mentalnom ekranu. A sve je to i više nego potrebno, jer većina odrasta u klimi gde je bavljenja snovima u najmanju ruku zapostavljeno, ako ne i potpuno skrajnuto u stranu, okarakterisano trivijalnim.

Mentalni instrumenti koji su nam na raspolaganju nikako nisu zanemarljivi jer smo kroz lucidan san u mogućnosti da odsanjanu simboliku percipiramo iz jednog izrazito drugačijeg ugla. Ugla koji daje neizmernu istraživačku slobodu na način koji upravo pojedinačnom sanjaču najviše i odgovara, ali tek po cenu velike upornosti, uloženog vremena, treninga te preciznog beleženja materijala koji svake večeri dobijamo na uvid. U jevrejskoj mistici način samoindukovanja snova nazivamo šaalat halom (שאלת חלום), praksa koja se pominje i u pojedinim odeljcima vavilonskog Talmuda (תלמוד בבלי) koji se često naziva i Jevrejskom knjigom snova.

Dakle, snove koje sam iz određenih razloga ovde odlučio da podelim neću analizirati, niti se dublje u njih upuštati, jer to je previše lično i ne treba biti iznošeno van korica dnevnika snova. Ovde jednostavno prenosim sirovu strukturu sna, onako kako se on u jednom dahu zapisuje, u prvim trenucima nakon buđenja kada je čovek još uvek između svetova…

MAGLA SVETOG PETRA

SMRT U ČEKAONICI

SKOK SA ZGRADE


Univerzum je sablasno tih. Njegova tišina teži poništavanju svake individualnosti, svakog egocentrizma, apsorbujući sve u monolitnu anonimnost, tišinu i bezličnost prirodnog toka… sve do konačne entropije i Ništavila. U ambijentu totalne anonimnosti i bezlične tišine Univerzuma niko ne moze reći –Ja– a da pritom i čitav Univerzum ne kaže isto.

.