/ Studenstka srdžba sovjetskih Jevreja /

.

Narod Izraela živi, ili na hebrejskom jeziku Am Izrael Haj (עם ישראל חי) predstavlja sada već naveliko čuvenu pesmu, gotovo svojevrsnu himnu koju jevrejski narod širom sveta vrlo često koristi da označi globalno zajedništvo svih Jevreja u našem opstanku na ovome svetu. Zasluge za njenu danas najrasprostranjeniju verziju pripisuju se čuvenom rabinu, kompozitoru i muzičaru Šlomu Karlibahu (שלמה קרליבך), uticajnoj verskoj i duhovnoj figuri koja je ostavila značajnog traga. No, Šlomova verzija poprima veću popularnost tokom čuvenih i masovnih studentskih protesta kao i pokreta Jevreja Sovjetskog saveza (SSSJ, Jakov Birnbaum יעקב בירנבאום) 1965. godine, i predstavljala je izraz solidarnosti koji su u tom trenutku iskazivali Jevreji grada Njujorka u Sjedinjenim Državama s ciljem skretanja pažnje na teška ljudska prava svih sovjetskih Jevreja.

Zato obojena takvim okolnostima  Am Jisrael Haj se od tada s punim pravom smatra jednom od najpopularnijih pesama, gotovo tik iza one najpopularnije, himne Izraela – Hatikve (Ha’Tikva, התקווה).

No hronologija ranijih pojavljivanja pesme Narod Izraela živi otprilike bi izgledala ovako:

• Am Jisrael Haj prvi put se pojavljuje januara 1938. godine u priređenoj čikaškoj zbirci pesama ”Pesme moga naroda” (Šire ami, שירי עמי) (Chicago; Anshe Emet Synagogue אנשי אמת, January 1 1938) i tu je nalazimo, otprilike, u formi:

Am Jis-ra-el, Am Jis-ra-el haj
Am’ha Jis-ra-el haj;

• Potom, pet dana po oslobođenju nemačkog nacističkog koncentracionog logora Bergen-Belsen, tačnije 20. aprila 1945, rabin pri Britanskoj vojnoj diviziji Lesli Hardmen (Leslie Hardman) vodi službu za kabalat Šabat (שבת) za nekoliko stotina preživelih Jevreja. Znajući da se služba zvukovno beleži od strane Patrika Vokera (Patrick Walker) zaposlenog na radiju BBC, Lesli nakon izvođenja zvanične himne, Hatikve, obznanjuje da: Narod Izraela i dalje živi, čime i završava večernju službu petkom;

• Na sceni u Minhenu između 1945. i 1946. od strane orkestra St. Ottilien Ex-Concentration Camp Orchestra, sačinjenog od bivših logoraša, prikazuju se reči, odnosno natpis:

Am Izrael Haj

Audio zapis BBC-a od 20. aprila 1945. godine na kojem preživeli Jevreji nacističkog logora Bergen-Belsen
pevaju himnu Izraela Ha’Tikvu, praćenu, na kraju, povikom Am Jisrael Haj – Narod Izraela živi

.

Srž ovog dela dobijen tumačenjem, odnosno citiranjem jednog određenog dela iz teksta jevrejske ”Biblije” (TaNaH, תנ”ך) koji je, blagom preradom, poslužio za genezu ovog dela iliti fraze kojom se ovde bavimo. Izvorište, odnosno stih odakle sve počinje možemo naći u prvoj knjizi ”Tore” (תורה), u ”Knjizi Postanja” (Berešit, בראשית), te je tamo zapisano sledeće:

ויאמר יוסף אל־אחיו אני יוסף העוד אבי חי
Va’jomer Josef el ehajv: Ani Josef, ha’od avij haj?
I reče Josif braći svojoj: Ja sam Josif, je li mi otac još u životu?
Postanje 45:3

.

Preuzevši:
העוד אבי חי
Ha’od avi haj?
Je li mi otac još u životu?

.

Tako na posletku dobijamo konačnu, nama danas znanu formu:

.

• Kao što i vidimo u citiranom tekstu iznad, Karlibah je to minimalno modifikovao, tvoreći Am Jisrael haj (Izraelski narod živi);

• Dok za refren menja reči iz izvornog ”je li mi otac još u životu” u ”naš otac još živi” (od avinu haj, עוד אבינו חי), čime se tradicionalno poziva na parolu kojom se poručuje dâ Jakov (יעקב)/Izrael (ישראל) nije umro.

.

Prema mišljenju muzikološkinje Tine Fruhauf (Tina Frühauf) Karlibah je izmenio refren od Josefovog (יוסף) oca na Boga, jer je svakako reč o ocu dece Izraela (bne Jisrael, בני ישראל). A kao što je u uvodnom delu teksta već pomenuto, ova fraza postaje sve popularnija i Jevreji je sve češće koriste od 1965. kada postaje svojevrsna himna podrške Jevrejima SSSR-a i Birnbaumovom pokretu, osnivaču Studentske borbe za Sovjetsko jevrejstvo (SSSJ). Dobro je poznata činjenica da su se Karlibah i Birnbaum poznavali, a da su se njihovi preci, dede, srele još tokom Prvog cionističkog kongresa (Ha’kongres ha’cioni ha’rišon, הקונגרס הציוני הראשון) u Bazelu 1897. godine.

Do 1965. Karilbah je već uveliko radio na popularizaciji ove melodije ubacujući je i u određene molitve, te mu se tada Birnbaum i obratio s nadom da mu ribi komponuje pesmu povodom predstojećeg velikog okupljanja SSSJ-a isped Sovjetske misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku 4. aprila 1965. godine. Tako glavna parola ovog pokreta postaje još jedna čuvena biblijska fraza, iz 2. Mojsijeve knjige, ”Knjige Izlaska” (Šemot, odnosno Imena, שמות) i stiha 5:1:

שלח את־עמי
Šalah et ami
Pusti narod moj

.

Za vreme boravka u sovjetski nastrojenoj Čehoslovačkoj Karlibah piše i po prvi put izvodi Am Izrael Haj pred manjom publikom u Pragu, a potom drugog aprila telefonom obaveštava Birnbauma da je pesma završena. Na protestu pesma po prvi put biva javno i masovno predstavljena dva dana kasnije i tada postaje centralni motiv svih narednih okupljanja SSSJ-a u periodu od 1972. pa u kontinuitetu sve do 1991. Njeno ovako masovno prihvatanje od strane mase gospođa Fruhauf takođe objašnjava vrlo veštim evociranjem osećaja pripadnosti Jevrejskome narodu kojim ovo delo odiše, ali takođe i pozivanju na preživljavanje i poziva na afirmaciju jevrejskog identiteta širom sveta. Nevezano samo za borbu SSSJ-a. Jakov Birnbaum je nazvao pesmom vrlo dominantnog tona kojim se jasno naglašava preporod jevrejskog života, ali i jevrejske muzike na pragu novog veka, kojim se zaključuje izuzetno, post-holokaustovski (Ha’Šoa, השואה) XX vek.

U srži ove pesme, ali i fraze koju je popularizovala, jeste opšte prihvaćena ekspresija jevrejskog identiteta, kao i kontinuitet borbe za isti. A posebno za vreme teških, najtežih vremena bukvalnog antisemitskog istrebljivanja ljudi tokom Drugog svetskog rata, ali i i pre i nakon toga. Na žalost. Ona je takođe isticana, odnosno pevana drugog dana Šestodnevnog rata (Milhemet šešet ha’jamim, מלחמת ששת הימים), ali i na kraju Jom kipurskog rata (Milhemet Jom kipur, מלחמת יום כיפור). Premijer Izraela Benjamin Netanjahu (בנימין נתניהו) 2009. godine je tokom boravka u Vanzejskoj vili (Haus der Wannsee) u Berlinu, ozloglašenom mestu na kojem su nacisti planirali konačno rešenje jevrejskog pitanja, u knjigu gostiju ponosno upisao: Am Izrael Haj, Narod Izraela živi.

Na žalost, kao i u prošlosti, novi talas interesovanja za ovu pesmu/frazu ponovo je izazvalo zlo. Ovoga puta povod je rat Izraela protiv Hamasa (יש”ו) izazvan stravičnim zločinom koji je počinjen nad Jevrejskim civilima širom mnogih graničnih kibuca 7. oktobra 2023. Iz tog razloga hasidski muzičar Bencion Beni Fridman (בנציון הכהן פרידמן) objavio je svoju verziju Am Izrael Haj ne bi li time ponovo podigao duh Jevrejskog naroda, pozivajući na pozornost i borbu. Slično je učinio i Ejal Golan (אייל גולן), kao i mnogi drugi.

Američko-jevrejski skolar Arnold Ejsen (Arnold M. Eisen) nazvao je parolu Am Jisrael Haj civilnom, odnosno svetovnom verzijom praktikovanja religije Jevreja, judaizma (ja’adut, יהדות).

ODABIR TEMA