Obzirom da ovde dotičemo ideju najbazičnijeg nivoa stvaranja, paralelu možemo povući s programskim jezicima niskog nivoa asemblera (assembly language) ili čak mašinskog jezika (machine code), sada bi mogli da i svaku, malopre pomenutu, vakuumsku fluktuaciju podvedemo pod – stvaranje zasebnog univerzuma. Svaka od tih fluktuacija se u tom procesu pojavljuje u određenom trenutku u vremenu i prostoru i pozajmljuje određenu količinu energije vakuuma (praznog prostora) pri svom nastanku. Potom nestaje i tu istu energiju ponovo predaje ništavilu iz kojeg je i potekla u procesu tih neprekidnih kvantnih previranja koje se stalno dešavaju u svakoj tački prostora na kvantnom nivou…
