Da li bi se taj entitet manifestovao kao jasan, prepoznatljiv objekat unutar poznatih koordinata prostorvremena, ili bi ljudski mozak, suočen s nečim toliko van sopstvenog iskustvenog repertoara, proizveo neku interpretaciju koja se oslanja na poznate perceptivne obrasce? Neurološke studije eksplicitno ukazuju da ljudski um konstantno popunjava perceptivne rupe i praznine kako bi stvorio koherentan model stvarnosti, a kada bismo bili suočeni s pojavom izvan granica naše perceptivnog miljea, da li bismo videli nešto konkretno? Ili bi To doživeli kao vizuelni artefakt, iluziju koju ne možemo pravilno imenovati?
