/ Metafizički koncept svete reparaciji sveta /

.

לראות מהרה בתפארת עוזך להעביר גלולים מן
הארץ והאליליםכרות יכרתוון לתקן עולם במלכות שדי

Tikun olam u okviru teksta molitve Alenu (Alenu lešabeah, עלינו לשבח)

Jevrejska ideja tikun olam-a (תיקון עולם), iliti metafizičkom konceptu o reparaciji sveta, što je i bukvalni prevod ove fraze, u današnje moderno vreme sve više dobija na značaju kroz mnoga savremena tumačenjima i pristupe životu kao i životnoj sredini koja očigledno trpi posledice ljudskog uticaja. Ortodoksni judaizam ovu ideju pojednostavljeno zna da tumači u svetlu odbacivanja svekolike idolatrije, mada postoji dublja kabalistička perspektiva koja se odnosi na popravku sveta usled metafizičkog koncepta o razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים) kao osnove neuravnoteženosti u stvaranja i sadašnjem stanju čoveka. Pretpostavlja se da je ovu frazu o popravci sveta, u ovom obliku, u korišćenje uveo prvi aškensaki glavni rabin Abraham Isak Kuk (אברהם יצחק הכהן קוק), dok je njeno inicijalno uobličavanje učinio čuveni Isak Lurija (יצחק לוריא) kada je pisao o konceptu (meta)kosmičkog procesa stvaranja kada su posude namenjene primanju svetlosti u naletu siline popucale nespremne da je prime i na taj način u priču o stvaranju unele element haosa koji je od tada neprekidno aktuelan i više nego uočljiv. To zahteva postepeni i dugotrajni proces reparacije sveta na svim njegovim nivoima postojanja i ispoljavanja. Iz tog razloga tikun olam potpada pod sistem lurijanske kabale HaARIa (האר”י).

Upravo ta uloga je, između ostalih, poverena Čoveku. Zato je on Čovek s velikim Č, nebeski Čovek, baš kao što i tumačimo jednu od posebnih reči koja se na njega odnosi, Iš (איש) i koja ima za cilj da naglasi njegovu uzvišenu ulogu u ovom svetu. Sve ove ideje imale su više nego značajan uticaj na potonji razvoj kabalističke misli, ravan onom o kontrakciji kosmosa – cimcumu (צמצום).

Od perioda srednjeg veka kabalistička literatura biva u dobroj meri popunjena upotrebom uvog termina i njegovom daljom razradom, dok u savremeno doba mnogi, a posebno aškenaski pokreti, tikun olam uzimaju kao jednu od osnova na kojima temelje ideju kako je na Jevrejima odgovornost ne samo za njihovu viziju u primenu morala i duhovnosti u ovom svetu, već da su kao izabrani narod odgovorni i za društvo u celini. Da su u obavezi da svojim primerom prenesu mudrost i usade je u vrednosti sistem današnjeg sveta. Čovečanstva. Zato, na primer, u tekstu molitve Alenu (עלינו לשבח) imamo i poziv na svojevrsnu, uzvišenu, službu koja za cilj ima kolektivno buđenje s ciljem otkrivanja i reparacije naprslina sveta.

Jer:

שלא עשנו כגויי הארצות
Še’lo asanu ke’gojej ha’arcot
Koji nas nije stvorio kao druge među narodima

Možda najranije pominjanje tikun olam-a datira iz perioda ”Mišne” (משנה), u delu koji se odnosi na uvođenje zakona koji imaju za cilj očuvanje društva i svih vrednosti u njemu:

לתכן עולם במלכות שדי
Le’taken olam be’malhut Šadaj
Da svet bude usavršen pod vladavinom Svemogućeg

.

U tom smislu tikun (תיקון) je, osim reparacije, i reč koja aludira na prepravku, poboljšanje i usavršavanje. Iz tog konteksta mi dalje izvlačimo praktične mere kojima možemo održavati preko potrebnu kontrolu. Postoji i stanovište koje drži do toga da koncept tikun-a nije došao iz smisla koji pronalazimo u tekstu ”Alenu lešabeah”, već da je reč o homonimu – reči koja se isto piše ali nosi drugo značenje. Ako je tako, onda tikun čitamo i kao le’taken (לתכן) i kao takva znači – uspostavljanje, uspostaviti, što opet nije predaleko od prethodnog i šire prihvaćenog značenja.

Za Jevreje jedan od načina činjenja tikun olam-a svakako je očit, te primenljiv u pridržavanju zapovestima (micvot, מצוות), jer kroz njih se svet vraća na svoje mesto i usavršava. Njihovim činjenjem mi i ubrzavamo dolazak Mesije (Mašijah, משיח), kao i Mesijanskog doba (jimot ha’mašijah, ימות המשיח). Tako je od najranijih talmudskih dana i to je cilj u koji smo zagledani.

Prema Rambamu (רבי משה בן מימון) tikun je jedan od tri osnovna stuba judaizma:

• תורה – proučavanje ”Tore”

• לעושה טוב le’ose tov – činjenje dobra

• תרי״ג מצוות tarjag micvot – 613 zapovesti

.

Ovim delima postavlja se model ponašanja koji na posletku vodi cilju o kojem se ovde govori, jer prvo se održavanjem zapovesti stvara stub društva, a koji se, potom, preslikava na ostatak sveta. Usavršavajući sebe, svoju lokalnu Jevrejsku zajednicu, ili svoju državu Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל), Jevreji daju jasan primer uloge u društvu i time usmeravaju ostatak sveta. To se više puta u zadnjih nekoliko hiljada godina pokazalo kao delotvorno, rađajući nekoliko temeljnih monoteističkih religija iz jednog izvorišta. Poput uloge cedaka (dobročinstva, צדקה) koje je danas vrlo praktično primenljivo na celi svet, a to je samo jedna od 613 zapovesti koje su date Jevrejima. Koren cedaka dolazi iz reči cadik (dobročinitelj, צדיק) i svaki pojedinačni čin dobročinstva stvara sve bolji i bolji svet.

U tom smislu Šabat (שבת) je tu da nas osnaži da u preostalih 6 dana sedmice mi nastavimo da se borimo i činimo svet sve pogodnijim za nastupajuće Mesijansko doba (jimot Mašijah, ימות המשיח). To je jedan od snažnijih mehanizama koji vodi ka sveopštem cilju, ali istovremeno nam daje i obrise onoga što će nas u tom dobu očekivati, naznake onoga šta predstoji, jer je svaki Šabat mesijansko doba u malom.

Samim tim svaki Šabat je korak bliže:

“Through wisdom, which is represented by Torah (תורה), and the elevation of character, which is represented by acts of kindness, and observing the Torah’s commandments, which are represented by the sacrifices, one continuously brings tikkun olam improvement of the world, and the ordering of reality. Every judge who judges truth unto its deepest truth, even for one hour, it’s as if he fixed the whole world entirely / תיקון את כל העולם כולו and caused the Shekhinah (שכינה) to rest upon Israel (ישראל).”

– RaMBaM (רמב”ם)

ODABIR TEMA