U neka davna vremena, u dubokoj prošlosti, postojalo je to jedno pleme, na jednom mestu, koje je svojom kolektivnom intuicijom prvo osetilo jedinstveni impuls, impuls za Čovekom kao celinom (Adam Kadmon, אדם קדמון). I baš to pleme postalo je, potom, narod nazvan u svom istorijskom obliku – Jevrejima (Jehudim, יהודים). Taj narod, narod Izraela (am Jisrael, עם ישראל), bio je obdaren sudbonosnim impulsom, te vođama, vrlim ličnostima onoga vremena, od kojih je Mojsije (Moše, משה) bio njihov vrli predvodnik. Najveći.

Dakle, sâmoj figuri Mojsija možemo pripisati koncept kulture koja vremenom postaje stub ličnosti, čak i u njenom kolektivnom smislu – onim što bi danas s psihološkog stanovišta nazvali i egom. Ali kolektivnim egom. Jer znati sve i biti u stanju učiniti sve, to znači biti – Ličnost.

Mojsije je smatrao značajnim da Jevreji znaju da Adonaj (יהוה) postoji samo kao inkarnacija sâmog Jisraela (ישראל) i da taj i takav narod Izrilja treba da bdi nad besmrtnim, inkarnisanim božanskim Imenom (Ha’Šem, השם). Tako su izumeli najveću stvar koja se mogla zamisliti:

אני Ani – Ja sam

אנחנו Anahnu – Mi smo

אתן\אתםAten/Atem – Vi ste

.

Intuicija Jevreja izumela je čovečanstvo u središtu (Boga) i da Bog postoji samo radi toga da podržava Adama (אדם), a kroz njega i Avrama (אברהם), Isaka (יצחק) i Jakova (יעקב). Mojsije postoji zbog toga da pomogne Izrael i da izvede narod Izraela na put njegove istorijske, svetske, sudbine koja mu je predskazana, te ga je odredila Verskim prvonošcem. Ukratko, rasni duh Adama, kako nas istorija uči, inkarnisan je u Jevrejima, dok je Mojsije, čovek Izraela, bio je predvodnik Jevrejina, ili onog semitskog bića.

Tajanstvenog bića, kasnije rođenog u zemlji Izrael (Erec Israel, ארץ ישראל), koji je, na ulici, običnim vojnicima izričito objavio:

Adonaj Otac je u meni.

Ja sam njegova duša.

.

To je značilo, u stvari, da nema drugog Adonaja osim postojanja duha koji je u meni, a Ja sam u Njemu. Ali, često taj isti narod i ne razume duhovnost sopstvenog Izraela, ne razume poruke koje dobija, a one kažu da Izrael kao ideja treba/mora da postane univerzalan. Da čitav ljudski rod prihvati metafizički ideal ovekovečen u slici mitskog Izraela.

Celo čovečanstvo je izabrana rasa, u svakome postoji taj duh prodornosti. Svi ljudi mogu da postanu Ličnosti, ličnosti koje nose suštinski koncept ideje Adonaja. Ovo je poimanje pomoću kojeg čovek može da postane pripadnik, jedan u rasi, isto što i rasa, narod. Da shvati da je čitavo čovečanstvo jedno biće i da je to jedno biće u svakome od nas.

To je odredište ljudske kulture, to je cilj civilizacije: dovesti sve rase, klase, grupe, sve ličnosti, do toga da shvate suštinu onoga – Ja; samosvesnosti u sebi. Učiniti da shvate da su ličnosti i da ličnost, kao takva, znači Svet.

עם ישראל חי
Am Jisrael haj
Narod Izraela živi

.