Kod prethodno analiziranog termina adej ad (vanvremene večnosti, עדי עד) bavili smo se značenjem koje se odnosi na oblast postojanja van okvira prostorvremena, ali upotreba adej ad može se shvatiti i kao tzv. dijagonalna koordinata graničnika postojanja. Prema navodima iz teksta Sefer Jecire (ספר יצירה) postoji šest osnovnih pravaca prostiranja prostora i oni se svi zajedno nazivaju graničnicima, odnosno limiterima (gevulim, גבולים). U isto vreme pojam ovih graničnika možemo da tumačimo i kao svojevrsni meditativni termin koji ima za cilj da u svesti onoga koji praktikuje jevrejsku meditaciju približi razumevanju koncept razdvajanja postojanja kao takvog.

Osnova te kontemplacije, otprilike, izgleda ovako:

• meditacija na 4 slova Bet ב, koja pečatiraju svemir u četiri pravca i time postavljaju osnovu za limitiranje misaonih tokova;

• takođe, tu se uključuje i meditacija na 12 permutacija Tetragramatona (Adonaj, יהוה), koje korespondiraju s dvanaest dijagonala.

.

Na ovaj način se približavamo sagledavanja pojma koji nazivamo adej ad i kada izuzima biće iz okvira prostorvremena.

U knjizi Bahir (ספר הבהיר) povodom ovih 12 dijagonala nailazimo i na sledeće:

On the inside of them is the Tree.

To Tree je Drvo života (Ec hajim, עץ היים). Shema 10 sefirot uvezanih u 22 slova alefbeta. Drvo koje nije unutar 12 graničnika, jer ne pripada fizičkom stvaranju, te materijalnom svemiru. Samim tim, tokom ove meditacije praktikant, važno je naglasiti, kreće se putem tih dvanaest okvira stvaranja, te tako i duž samog Drveta života. Ove granice paralelno mogu da se posmatraju i upoređuju s onima datim u objavi Jezekilja 48, koje se podudaraju sa pričom o 12 plemena. Svaka granica predstavlja jedno pleme.

Prema tekstu Talmuda (תלמוד), dvanaest graničnika čine osnovne stubove koji održavaju svemir u životu i aktivnosti koje smo i mi materijalni deo.

אין כאל ישרון רכב שמים
בעזרך ובגאותו שחקים

מענה אלהי קדם ומתחת זרעת עולם
ויגרש מפניך אויב ויאמר השמד

Ejn kael ješurun rohev šamajim
b’ezrejha u’vegavato šahakajim

Mona Elohej kedem u’mitahat zerot olam
vajgareš mipanejha ojev vajomer hašmed

There is none like the God of Jeshurun
The Rider of the heavens is your Helper
His pride is in the skies (shekhakim).

A Dwelling is the God of eternity
And below are the Arms of the Universe
He drives the enemy from before you
And He said, ”Destroy!”

(umesto ‘granice univerzuma‘,
pominju se ‘ruke univerzuma‘)

Ovaj stih dešava se nakon blagoslova nad plemenima, kada Mojsije (Moše, משה) blagosilja čitavu naciju Izrailja (ישראל). Mojsije započinje pozivanjem Boga ”the Rider of the heavens” gde je reč jahač (rohev, רוכב) blisko je povezana s merkabom (מרכבה), mističnim kočijama, jednim od temelja jevrejske mistične struje. Sam termin rided of the heavens predstavlja sliku Boga koji tim činom svojevoljno napušta svoje prirodno stanje u kojem je apsolutno nespoznatljiv i nedokučiv, te dozvoljava da u tim trenucima bude, na određeni način, vizuelno prijemčiv ljudskom umu pri određenim mističnim stanjima. Iz gore priloženog stiha, taj čin dešava se na nebesima poznatim kao šahakajim (שחקים) i koja se prostiru između sefira Necah (večnost, נצח) i Hod (slava, הוד), sefirama karakterističnim za stanja prirštva i nadahnuća. Često se u tom kontekstu koristi i reč meona (מענה) koja upućuje na nivo van prostorvremena, na mesto utemeljenja univerzuma.

Kada već, ponovo, dotičemo i pojam večnosti, reč za nju ovde je kedem, koja u najvećem broju slučajeva direktno upućuje na sefiru Keter (krunu, כתר), koja, pak, dolazi iz korena reči katar koja daje sliku okruživanja, te se i za Keter kaže da svojim postojanjem obuhvata sav prostor i vreme.

Vrlo važan momenat u ovako kompleksnoj kontemplaciji jeste iskustvena spoznaja negacije sopstva, jer kada pojedinac sebe poništi, odnosno izjednači sa ništavilom, tada sopstvo postaje prijemčivo za spoznaju ovog božanskog mehanizma. Mehanizma koji zahteva da se u potragu za odgovorom na Pitanje krene sa dna, odnosno najnižeg nivoa. Na taj način se stiče kakva-takva slika o bespuću koji svemir ispunjava.

U Talmudu stoji da osoba prvo sebe mora da poništi, na putu ka spoznaji. Da privremeno poništi ego, pre nego što krene u uspon sa sâmog dna.

To nullify the ego!