Iz Psalma 139:16, citiranog iznad, jasno vidimo primer korišćenje reči golem u formi reči galmij (גלמי) koja ovde predstavlja prisvojni oblik reči i znači – moj golem, a koja se u čitavom tekstu jevrejske “Biblije” (TaNaH, תנ”ך) pojavljuje samo na ovom jednom mestu. Preciznije, značenje reči galmij jeste otprilike – moje svetlosti zametak; sirova srž koja je na ovom mestu postavljena pred Božanske oči, nesavršena kao takva. Takođe, zanimljiva paralela može se povući i u pravcu njenog savremenog značenja, u modernom hebrejskom jeziku (ivrit, עברית), jer rečju golem aludiramo na glupost, odnosno bespomoćnost. Nešto poput metafore za nekoga ko se ponaša kao da je bez mozga, nečemu čija je jedina svrha da služi svojoj primitivnoj, tj. unapred programiranoj svrsi. U simbolici smotanosti ili nespretnosti pronalazimo je i na jidišu (ייִדיש־דײַטש), čitajući je tada – gojlem. Ali baš ta i takva bezmozgnost itekako ima smisla u analizi misterije ove reči, što ćemo ubrzo podrobnije i videti.

Prema jevrejskoj legendi golem je magijski stvoreno atropomorfno biće čija se jednostavna priroda jasno vidi iz semantičke analize značenja ove reči. Najpoznatiji narativ o ovom biću, pored mnogih, potiče od Jude ben Bezazela (מהר”ל מפראג), praškog rabina iz XVI veka, dok najstarije priče o golemu datiraju još iz vremena ranog judaizma, pa se, tako, u jednom od traktata “Talmuda” (תלמוד) donekle navodi da je sâm Adam (אדם), na određeni način, načinjen baš poput golema (גולם) – od bezoblične mase, blata. Veruje se da do buđenja golema dolazi u ekstatičnom ritualnom činu, kada se korišćenjem određenih slova opskurnog hebrejskog, magijskog alefbeta (אלף-בית של מטטרון) formira Šem (שם), Ime, odnosno jedno od Imena, koje se, potom, na određeni način upisuje na parče posebne hartije i ubacuje u usta ovog bića. Ili, pak, pričvršćuje za čelo.

Zato golem ne predstavlja inteligentno biće, već isključivo služi da izvršava zadatu naredbu, ili jednostavan zadatak, i on/ono taj zadatak izvršava doslovno, poput kakvog automatona. Bez reči, jer ne govori. Upravo iz tih razloga razne umetničke vizije i predstave ovog bića prikazuju ga kao golemog i po veličini ali teškog za vođenje, jer ne poseduje ikakvu pamet.

Dakle, On oživljava urezivanjem reči emet, istina:

אמת
emet
истина

מת
met
мртав

Dok se za upokojenje njegove pojave koristi tzv. princip obrnutog zakona stvaranja, kada se uklanjanjem početnog slova A, alef (א), iz reči emet istina pretvara u met, odnosno u – mrtav, od reči mavet (מוות), smrt.

Emek Ha’Meleh, עמק המלך

Rabi Eliezer Rokeah (אלעזר רוקח), ostavio je vrlo praktično svedočanstvo ritualne prakse o stvaranju golema koje je u okviru njegovog komentara na “Sefer Jeciru” (ספר יצירה), dok još detaljnije instrukcije za ovu praksu nalazimo u njegovoj knjizi “Kraljevske dubine” (Emek Ha’Meleh, עמק המלך), dok ćemo ovde proći samo neke osnove ove opskurne ritualne prakse.

Pre svega, prema savetima rabi Eliezera, niko ne bi trebao takvu vrstu poduhvata da započinje na svoju ruku, nikako bez pomoći i nadzora od strane iskusnijeg od sebe, te mora imati podršku i asistenciju bar jedne, ili nekoliko upućenijih praktikanata:

• forma golema mora biti oblikovana od čistog, netaknutog, komada zemlje, s mesta koje niko nikada nije na bilo koji način obrađivao niti dodirivao;

• ta zemlja mora biti zalivana izvornom vodom koja dolazi iz unutrašnjosti, dubine zemlje;

• korišćena voda ne sme biti držana u posudama koje bi uticale na to da voda poprimi oblik posude u kojoj se nalazi, već njena struktura mora ostati besformna;

• svi koji učestvuju u obredu stvaranja golema moraju biti pročišćeni pre upuštanja u bilo kakve dalje radnje, bilo one bile fizičke ili spiritualne;

• nošenje odežde isključivo bele boje tokom obreda stvaranja Golema je obavezno.

Ceo ovaj proces/ritual mora biti izuzetno pažljivo izvođenm bez i najmanjeg prostora za grešku ili odstupanje od preciznih instrukcija, niti jedna greška sme da se potkrade, niti sme biti ni ikakvih prekida i pauza tokom rituala. To se posebno odnosi na ono šta se za to vreme (vibratorno) izgovara, kada se takođe mora voditi računa o svakoj pojedinačnom slovu, odnosno vokalu u hebrejskom tekstu instrukcija. Razlog za ovakvu rigoroznost je u tome što se u slučaju greške ne može načiniti ispravka, jer se teži stvaranju bića/entiteta koje ne poseduje razum, pamet, već, poput kompjuterskog program, bukvalno izvršava utisnuti kôd bez izuzetaka, dok bi svaka, i najmanja, greška dovela bi do kraha, ili, pak, do rezultata koji se ne očekuju i samim time ne mogu biti uspešno iskontrolisani.

Pojanjem slova na poseban način i varijacijama imena Tetragramatona (Adonaj, יהוה) praktikant na svom mentalnom ekranu postepeno gradi biće, ud po ud, do momenta kada ima celu njegovu formu pred sobom, kojoj tada mora biti utisnuta spiritualna sadržina koja će pokrenuti ovaj golemi program…