Uvid u izvornu jevrejsku, metafizičku prirodu nebeskih entiteta zvanih anđelima
PROČITAJTE VIŠE

Golem (גולם)

Met i emet /

גלמי ראו עיניך ועל ספרך כלם יכתבו ימים יצרו ולא אחד בהם
Galmi rau enejha ve’al sifreha kulam jikatevu jamim jucaru ve’lo ehad ba’hem
Zametak moj videše oči tvoje, u knjizi je tvojoj sve zapisano i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednoga

IPsalma (139:16) citiranog iznad vidimo jedini primer korišćenje reči golem, u formi reči galmi (גלמי) koja ovde predstavlja prisvojni oblik reči golem (moj golem), i koja se u čitavom tekstu Tanaha (jevrejske ”Biblije”, תנ”ך) pojavljuje samo na ovom jednom mestu. Preciznije značenje reči galmi jeste otprilike – moje svetlosti zametak; sirova srž koja je na ovom mestu postavljena pred Božanske oči, nesavršena kao takva. Takođe se zanimljiva paralela može povući u pravcu njenog modernog značenja, u modernom hebrejskom jeziku, jer rečju golem aludiramo na glupost i bespomoćnost. Nešto poput metafore za nekoga bez mozga, nečemu čija je jedina svrha da služi svojoj primitivnoj, tj. unapred programiranoj svrsi. Poput smotanosti ili nespretnosti pronalazimo je i na jidišu – gojlem. Ali ta bezmozgnost itekako ima smisla u analizi misterije ove reči, što ćemo ubrzo i videti.

Prema jevrejskoj legendi golem je magijski stvoreno atropomorfno biće čija se jednostavna priroda jasno vidi iz semantičke analize značenja ove reči. Najpoznatiji narativ o ovom biću, pored mnogih, potiče od Jude ben Bezazela (מהר”ל מפראג), praškog rabina iz 16. veka, dok najstarije priče o golemu datiraju još iz vremena ranog judaizma, pa se, tako, u jednom od traktata ”Talmuda” (תלמוד) donekle navodi da je sâm Adam (אדם), na određeni način, načinjen baš poput golema (גולם) od bezoblične mase, blata. Veruje se da do buđenja golema dolazi u ekstatičnom ritualnom činu, kada se korišćenjem određenih slova hebrejskog alefbeta formira Šem (שם)Ime, odnosno jedno od imena, koje se upisuje na parče hartije i ubacuje u usta ovog bića, ili pričvršćuje za čelo. Zato Golem ne predstavlja inteligentno biće, već isključivo služi da izvršava zadatu naredbu i on/ono taj zadatak izvršava doslovno, poput kakvog automatona. Bez reči, jer ne govori. Upravo iz tih razloga razne umetničke vizije i predstave ovog bića prikazuju ga kao golemog i po veličini ali teškog za vođenje, jer ne poseduje ikakvu pamet.

On oživljava urezivanjem reči emetistina:

אמת

Dok se za upokojenje njegove pojave koristi tzv. princip obrnutog zakona stvaranja, kada uklanjanjem početnog slova A, alef (א), iz reči emet istina se pretvara u met, odnosno – smrt:

מת

Emek Ha’Meleh, עמק המלך

Rabi Eliezer Rokeah (אלעזר רוקח), ostavio je vrlo praktično svedočanstvo ritualne prakse o stvaranju golema, a koje je u okviru njegovog komentara na ”Sefer Jeciru” (ספר יצירה), dok je opširnije o tome nalazimo u njegovoj knjizi ”Dubine kralja” (Emek Ha’Meleh, עמק המלך).

Ovde ćemo proći samo neke od tih osnova.

Pre svega, prema savetima rabi Eliezera, niko ne bi trebao takvu vrstu poduhvata da započinje na svoju ruku, bez bilo čije pomoći i nadzora, te mora imati podršku i asistenciju bar jedne ili nekoliko upućenih osoba:

forma golema mora biti oblikovana od čistog, netaknutog, komada zemlje, s mesta koje niko nikada nije na bilo koji način obrađivao i dodirivao;

ta zemlja mora biti zalivana izvornom vodom koja dolazi iz unutrašnjosti zemlje;

ne sme biti držana u posudama koje bi uticale na to da voda poprimi oblik posude u kojoj se nalazi, već njena struktura mora ostati besformna;

svi koji učestvuju u obredu stvaranja golema moraju biti pročišćeni pre upuštanja u bilo kakve dalje radnje, bilo one bile fizičke ili spiritualne;

nošenje odežde isključivo bele boje tokom obreda stvaranja Golema je obavezno.

Ceo proces/ritual mora izuzetno pažljivo biti izveden, jer ni jedna greška ne sme da se potkrade, niti sme biti ikakvih prekida radnje. To se posebno odnosi na ono šta se za to vreme izgovara i posebno dok se izgovara, jer se mora voditi računa o svakoj pojedinačnom slovu, odnosno vokalu u hebrejskom tekstu instrukcija.

Razlog za rigoroznost je u tome što se u slučaju greške ne može načiniti ispravka, jer se ionako teži stvaranju bića/entiteta koje ne poseduje pamet, već poput kompjuterskog programa koji utisnuti kôd bukvalno i do kraja izvršava bez izuzetka, a svaka, pa i najmanja greška dovela bi do kraha, ili, pak, do rezultata koji se ne očekuju.

Pojanjem slova na poseban način i varijacijama imena Tetragramatona (Adonaj, יהוה) praktikant na svom mentalnom ekranu postepeno gradi biće, ud po ud, do momenta kada ima celu njegovu formu pred sobom, kojoj tada mora biti utisnuta spiritualna sadržina koja će pokrenuti ovaj golemi program.

ODABIR TEMA


Subscribe / Pratite diskusiju
Notify / Obaveštavaj me
guest
0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments