/ Brojevi svetog jezika od pradavnih vremena /
.
Jevrejska tradicija, između ostalog, u velikoj meri počiva na brojevima, odnosno na numeričkim vrednostima kojima se pripisuje poseban značaj u određene dane u godini, a kroz čitavu istoriju ovoga naroda. Tu svojevrsnu jevrejsku numerologiju, kao i poseban vid njenog proučavanja i dalje primene, nazivamo gematrijom (גמטריא), te njome svakom hebrejskom slovu pripisujemo određenu brojčanu vrednost. Samim tim na slova onda jednako gledamo kao i na brojeve, sve u zavisnosti od toga gde se u tekstu oni nalaze i koja im je svrha, stoga je jevrejska mudrost neraskidivo povezana s brojevima za koje se veruje da nose jedan posve drugi nivo božanske mudrost koji zahteva posebnu pažnju i strpljenje da se dešifruje.
Na ovaj način krećući se kroz bogati sistem gematrije u stanju smo da interpretiramo te reči/brojeve i kroz njih razumemo jedan dublji sloj poruka koje nam izvorni tekstovi donose. Reč za simbol, znak na hebrejskom jeziku je ot (אות), ali ona u ranim danima razvoja ove vere nije predstavljala samo to već jedan religijski artefakt koji simbolizuje odnos između Bog i čoveka. Iz tog razloga broj se smatra posebnom gematrijskom dimenzijom Biblije, svojevrsnim mikrokosmosom stvaranja, jer se njima Bog služio prilikom stvaranja kosmosa – olamot (אולמות).
Iz tog razloga ovde ćemo ukratko posvetiti našu pažnju nekim od značajnijih numeričkih vrednosti jevrejske vere.
.
.
.
אחד
Ehad
1
Broj 1 simbolizuje jedinstvo – Jahid (יחיד). Boga.
Jedan je sâma srž ove monoteističke religije:
שמע ישראל
יהוה אלהינו יהוה אחד
Šema Izrael, Adonaj elohejnu, Adonaj ehad
Čuj Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan
Š’ma Jisrael
.
.
.
שניים
Šnajim
2
Broj 2 ukazuje na dve zavetne ploče (šnej luhot ha’berit, שני לוחות הברית) koje je Mojsije (Moše, משה) doneo sa Sinajske gore.
Slovom B otpočinje ”Tora” (תורה), te njeno prvo slovo nije A, Alef (א), već B, Bet (ב), jer:
בראשית
Berešis
U početku…
.
Istovremeno, u svakom ljudskom biću postoje dve sklonosti – dobra i loša:
יצר הטוב Jecer ha’tov
יצר הרע Jecer ha’ra
.
.
.
שלשה
Šloša
3
Broj 3 ukazuje na prvu (vrhovnu) trijadu. Celinu. Stabilnost. Značaj te bazične stabilnosti možemo pronaći u simbolici tri patrijarha, otaca (avot, אבות) jevrejskog naroda:
אברהם Avram
יצחק Jichak
יעקב Ja’akov
.
Takođe, broj tri ukazuje i na tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים), to su:
פסח Pesah
שבועות Šavuos
סוכות Sukos
.
..
..
ארבעה
Arba’a
4
Broj 4 pre vezujemo za simboliku sedera (סדר) tokom prazika Pesah, odnosno strukture večere koja se upriliči tokom obeležavanja ovog praznika kojim se prisećamo izgnanstva iz drevnog Misira (Micrajim, מצרים), odnosno Egipta. Tako se smisao cele trpeze bazira na simbolici broja četiri, kroz:
• מה נשתנה ma ništana – odnosno: četiri pitanja
• ארבעה בנים arba’a benim – četvoricu sinova
· חכם haham – mudrog sina
· רשע raša’a – lošeg sina
· תם tam – naivnog
· ואחד שאינו יודע לשאול ve’ehad še’ejno jodea l’šol – i jednog koji ne ume da priupita
• ארבע כוסות arba’a kosot – četiri čaše (vina), po jedna za:
· קידוש kiduš
· מגיד magid
· ברכת המזון birkat ha’mazon
· הלל halel
..
Veruje se da je 4 glavna pravca prostiranja postanja, odnosno četiri kabalistačka sveta:
עולם אצילות Olam Acilut – Svet Božanske emanacije
עולם בריאה Olam Brija – Svet kreacije
עולם יצירה Olam Jecira – Formativni svet
עולם עשיה Olam Asija – Materijalni svet
..
Četiri je anđela koji okružuju Prestolje Slave; četiri je kraljevstva; kao i četiri mudraca koji zakoračiše u Rajski vrt (gan eden, גן עדן).
Četiri je i Majki (arba imot, ארבע אמהות):
שרה Sara
רבקה Rivka, ili Rebeka
לאה Lea
רחל Rahel
.
.
.
חמשה
Hamiša
5
Broj 5 simbolizuje pre svega pet knjiga Mojsijevih koje zaokružuju Toru:
בראשית Berešit – Knjiga Postanja
שמות Šemot – Knjiga Izlaska
ויקרא Vajikra – Knjiga Levitska
במדבר Bemidbar – Knjiga Brojeva
דברים Devarim – Ponovljeni zakoni
.
U broju pet možemo videti i osnovnu podelu Psalama (Tehilim, תהילים) u pet celina: 1-41, 42-72, 73-89, 90-106 i 107-150.
Peticu možemo pronaći i u jednom od poznatijih talismana – hamsa (חמסה), amuletu predstavljenom u stilizovanom obliku ljudske šake. Samim tim, mnogi drugi tekstovi mistične literature takođe podležu podeli u pet osnovnih sekcija, što je praksa direktno preuzeta iz osnovne podele Tore.
A pet je i čvorova cicita (ציצית), molitvenog remenja.
.
.
.
ששה
Šiša
6
Broj 6 ukazuje naš šest knjiga ”Mišne” (משנה) iliti šiša sidre Mišna (שישה סידרי משנה).
Šest radnih dana, kao i šest (aktivnih dana) dana stvaranja.
.
.
.
שבעה
Šiva
7
Broj 7 predstavja jedan od najmoćnijih simboličnih predstava među svim brojevima unutar judaizma, direktno aludirajući na Postanje, odnosno sedam dana stvaranja. Isto tako, reč koja na hebrejskom označava sreću jeste gad (גד) te je i njena gematrijska vrednost jednaka broju 7, dok njoj po značenju slična mazal (מזל) vredi 77. Otud i koristimo frazu mazal tov kada želimo nekome da čestitamo na uspehu i zaželimo još dobre sreće. Čitava Jevrejska Biblija (TaHaH, תנ”ך) prošarana je grupisanjem različitih simbolika i značenja oko broja sedam. Tako osim Postanja, izvišeni status pri ovog gematrijskoj vrednosti ima i Šabat (שבת), sedmi dan. Sveti dan odmora. Tu je i sedam Nojevih zapovesti (Ševa micvot bene Noah, שבע מצוות בני נח), odnosno sedam univerzalnih moralnih zapovesti datih Noahovim sinovima – odnosno – celom čovečanstvu.
Uostalom, tekst biblije i otpočinje upotrebom 7 reči:
בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ
Berešit bara Elohim et ha’šamajim ve’et ha’arec
U početku stvori Bog nebo i zemlju
.
Takođe i mistična literatura obliluje upotrebom sedmice u određenim značajnim tekstovima. Tako u knjizi ”Zohar” (ספר הזוהר) vidimo da postoji 7 nižih sefirot Drveta života (Ec hajim, עץ חיים) i da su tu Božiji aspekti bazično manifestovazi u jednom od 4 kabalistička sveta postojnja, u svetu delovanja – olam ha’asija (עולם העשיה).
Nekoliko jevrejskih praznika traju po 7 dana, kao i svešteničko rukopoloženje. Zemlja u Izraelu se ne obrađuje svake sedme godine (šemita, שמיטה) i može se tumačiti poput Šabata prirode – period kada ne sme biti uznemiravana. Period potreban i za njenu regeneraciju. No osim simbolike sedmice u Bibliji, ona se javlja i u običajima mimo nje. Tako imamo 7 blagoslova za venčanje, sedam krugova koje čini mladoženja na venčanju, ali i 7 dana žalosti nakon smrti bliske osobe.
Menora (מנורה), najstariji jevrejski simbol načinjena je od 7 krakova i jedna takva, zlatna, nalazila se u Hramu u Jerusalimu.
Zidine Jerihona (Jeriho, יריחו) pale su nakon što ih je Izrailjska vojska opkružila sedam puta.
Po sedam dana traju hodočasni praznici Sukot i Pesah.
.
.
.
שמונה
Šmona
8
Broj 8 predstavlja zaokruženu celinu. Predstavlja kompletnost. Iz upravo tog razloga muška deca se obrezuju (brit mila, ברית מילה) osmog dana po rođenju.
Istu gematrijsku vrednost vezujemo i za Miškan (משכן), Šator od sastanka dok su se Jevreji nalazili u pustinji, daleko pre izgradnje Hrama (Mikdaš, מקדש). Miškanu je bila posvećena osmodnevna ceremonija kada je posvećen.
Jedan od praznika koji traje osam dana jeste čuveni i radosni praznik svetlosti Hanuka (חנוכה).
.
.
.
עשרה
Asara
10
Broj 10 je broj osnovnijih zapovesti (aseret ha’dibrot, עשרת הדברות) predatih Mojsiju na Sinaju, od ukupno 613 zapovesti (tarjag micvot, תרי״ג מצוות).
Ujedno je bilo potrebno deset pravednika u Sodomi (Sedom, סדום) da se izbegne Božija kazna; deset odraslih muškaraca da se formira minjan (מנין), spiritualni kvorum za održavanje verske službe.
Deset i sefirot koje čine osnovni kabalistički glif Drveta života (Ec hajim, עץ חיים).
Deset kuga strefilo je drevne Egipćane u priči o izlasku.
.
.
.
שנים עשר
Šnem asar
12
Broj 12 ukazuje na apsolutnost. Apsolutnu kompletnost i kompletnu Božiju svrhu i značaj.
Naprsnik (hošen, חשן) velikog sveštenika (koen gadol, כהן גדול) činilo je dvanaest dragih kamenova, dok se staroj hramskoj gori (har ha’bajit, הר הבית) prilazilo kroz dvanaest kapija.
Dvanaest je sinova Jakovljevih, dvanaest je meseci u godini, kao i plemena Izraela (Jisrael, ישראל):
ראובן Reuven
שמעון Šimeon
לוי Levi
יהודה Jehuda
יששכר Jisakar
זבולן Zebulun
דן Dan
נפתלי Naftali
גד Gad
אשר Ašer
בנימן Binjamin
יוסף Josef
אפרים Efrajim
מנשה Menaše
.
.
.
שלשה עשר
Šloša asar
13
Broj 13 je utisnut u isto toliko atrubuta Ha’Šema (השם), dok na Majmonides (משה בן מימון) upućuje na 13 principa vere (Šloša asar ikarim, שלושה עשר עיקרים).
S trinaest godina muška deca postaju verski zrela čime ispunjavaju uslov da budu deo zvanične molitvene ceremonije, minjana, te da im se zrelost može obeležiti bar micvom (בר מצוה).
13 je načela u spoznaje Jednoga (Ehad mi jodea, אחד מי יודע).
.
.
.
_ _ _ _
חמשה וששה עשר
Hamiša ve’šiša asar
15 i 16
Broj 15 i broj 16 izbegavamo da konvencijalno pišemo usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena Božijeg.
.
.
.
שמונה עשר
Šmona asar
18
Broj 18 predstavlja gematrijsku vrednost hebrejske reči koja znači život, haj (חי) i iz tog razloga držimo da je broj osamnaest jedan od najsrećnijih brojeva u jevrejskoj veri, misticizmu. Gotovo i međ’ najsvetijima jer se, na primer, sâm Bog i pominje 18 puta u Psalmu 29:1-11, kao i u stihu Izlaska 15:1-21, zato ovaj broj se ujedno smatra i onim koji štiti ljude.
.
.
.
עשרים וארבע
Esrim arba
24
Broj 24 simbolizuje ukupan broj knjiga koje čine TaNaH (תנ”ך), odnosno Jevrejsku Bibliju. Takođe, znamo da je 24,000 studenata rabi Akive umrlo, kao i da je isti broj ljudi nastradao od kuge:
ויהיו המתים במגפה ארבעה ועשרים אלף
Va’jiju ha’meti’im ba’magefa arba’a ve’esrim alef
I izgibe ih od te pogibije dvadeset i četiri hiljade
.
.
.
עשרים ששה
Esrim šiša
26
Broj 26 odiše Imenom četvoroslovnim, Tetragramatonom:
יהוה
.
.
.
שלושים שניים
Šlošim šnajim
32
Broj 32 ukupni je broj staza mudrosti na Drvetu života (Ec hajim, עץ חיים), 10 sefira i 22 staza načinjene slovima hebrejskog alefbeta, te ukupnog broja raspodele emanacija i energetskih principa koji tvore naš celokupni kosmos i čine stvarnost postojanom:
.
.
.
שלושים ששה
Šlošim šiša
36
Broj 36 nam govori o jednom metafizičkom aspektu pravednosti, odnosno o određenih 36 pravednih osoba na ovome svetu bez kojih isti ne bi mogao da postoji. No njihovo postojanje među nama omogućava i svima nama ostalima da budemo svesni opažaoci i učesnici ove jedinstvene životne igre. Iz tog razloga ove cadikim zovememo cadikim nistarim (צדיקים נסתרים), ili još i Lamed-Vavnici (ל”ו צדיקים), jer su utemeljeni na gematrijskoj vrednosti broja 36. Takođe, ukoliko se prisetimo broja 18 i hebrejske reči za život haj, vidimo kako su Lamed-Vavnici dva puta život, dva života u jednom. Utemeljitelji uslova za život jer ih je u svakom trenutku potrebno živih 36 i ukoliko bi samo jedan od njih zafalio ovaj svet bi se urušio u sopstveni stomak. Oni su ti koji omogućavaju princip Šehine (שכינה), oni koji otpozdravljaju Božanskom prisustvu. Zato su oni nistarim, skriveni i čiji identitet nikako ne sme biti otkrivan. Ni oni među sobom ne znaju ko su ostali pripadnici Lamed-Vavnika. No pojedinačno, oni ponekad isplivaju na trenutak iz anonimnosti kako bi sprečili i pospešili određena dešavanja, samo da bi odmah nakon toga ponovo utonuli u nespoznatljivo, te nastili da prate razvoj prilika na Zemlji.
A zato što ih je tako malo na preko 7 milijardi živih ljudi oni su ujedno i živi simboli poniznosti, smernosti… Oni su anava (ענוה).
.
.
.
ארבעים
Arbaim
40
Broj 40 se pojavljuje na mnogim mestima u Bibliji i obično tamo jasno upućuje na određene i vrlo snažne transformacije, promene. Tranzicije. Neke od takvih primera vidimo u slikama poput:
• padanja kiše 40 dana i 40 noći
• Mojsije provodi 40 dana na planini Sinaj (Har Sinaj, הר סיני) u prisustvu Boga
• Izrailjci lutaju 40 godina pustinjom pre nego što im biva dozvoljeno da uđu u Kena’an (כנען), dakle ujedno i vek jedne generacije
• kazna od četrdeset je udaraca bičem
• Elijahuov (אליהו) post je trajao 40 dana
• Talmud (תלמוד) nagoveštava kako se čudesne pojave i dešavanja ponavljaju u periodima od po 40 godina
• 40 sea (סאה) kao mera količine potrebne vode za mikve (מקווה), ritualno kupalište
• 40 je i broj godina koliko su vladali David (דוד) i Solomon (שלמה)
• četrdeset nedelja je potrebno za razvoj čoveka u materici majke
.
.
.
ארבעים שניים
Arbaim šnajim
42
Broj 42 predstavlja jednu od značajnijih misterija Imena Božijeg, četrdeset i dva je i istovremeni odgovor na pitanje svih pitanja. To možemo čuti i u liturgijskoj pesmi koja se peva petkom veče, za vreme dočeka Šabata (kabalat Šabat, קבלת שבת), u delu Ana Behoah.
א ד ג י ת ץ ק ר ע ש ט ן נ ג ד י כ ש ב ט ר צ ת ג ח ק ד ט נ ע י ג ל פ ז ק ש ק ו צ י ת
.
.
.
חמשים
Hamišim
50
Broj 50 nam priča priču o pedesetoj godini zemlje, trenutku koji nazivamo i Šabatom zemlje – jovel (יובל) i predstavlja koren kasnije latinizovane reči jubilej koju danas i dalje aktivno skoro u svim jezicima sveta koristimo, uz potpuno očuvano značenje. Ta 50. godina dolazi na kraju 7 šemita (שמיטה) ciklusa, sedam šabatnih godina, čime se reguliše upotreba zemlje rađanja darova prirode, kao i oprosta mnogih drugih stvari. U davna vremena svake 7 godine i robovi su bili oslobađavani, odnosno tada bi im bila darovana sloboda.
.
.
.
שבעים
Šivi’im
70
Broj 70 donosi nam simboliku sveta, jer kako je rečeno – postoji:
70 anđela
70 nacija
70 jezika
.
Ujedno, prvi, grčki, prevod Biblije kojim je njen tekst prilagođen i svima sem Jevrejima, priredilo je 70 jevrejskih učenjaka proiztvodeći tako 70 identičnih kopija biblijskog teksta. Takođe, nekada je bilo 70 članova Sanhedrina (סנהדרין), a sedamdeset je bilo i godina kralja Davida (David Ha’Meleh, דוד המלך). Proteklo je 70 godina od razaranja prvog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon, בית המקדש הראשון), do početka izgradnje Drugog (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני), dok je 70 godina bila godina razaranja Drugog Hrama.
.
.
.
שמונים ששה
Šmonim šiša
86
Broj 86 gematrijsku vrednost jednog od pominjanijih Božijih Imena, Elohim:
אלהים
.
.
.
מאתיים ארבעים שמונה
Ma’ati’im arbaim šmona
248
Broj 248 možemo videti u:
• u ukupnom broju pozitivnih zapovesti
• imenu praoca, Abraham (אברהם)
• 248 je kostiju u (odraslom) ljudskom telu:
מאתים וארבעים ושמנה אברים באדם
Ma’atim ve’arbaim u’šmona avrim ba’Adam
Mišna, Oholot 1:8
.
.
.
שלוש מאות ארבע עשר
Šloš meot arba’a asar
314
Broj 314 upućuje na još jedno Božije Ime – Šadaj, odnosno Svemogući, dok jednaku vrednost vidimo i u Imenu jednog nebeskih entiteta – Metatron:
שדי
מטטרון
.
.
.
שלוש מאות שישים וחמש
Šloš meot šišim hamiša
365
Broj 365 ogledalo je negativnih zapovesti, odnosno zapovesti kojima se određene radnje zabranjuju, ali i broja krvnih sudova u ljudskom telu. Ujedno je to i dužina solarnog kalendara koji takođe ima određenu ulogu i značaj u judaizmu.
.
.
.
שש מאות שלשה עשר
Šeš meot šloša asar
613
Broj 613 je ukupan broj zapovesti (tarjag micvot, תרי״ג מצוות) koje možemo naći u Tori (תורה).
.
.
.
שש מאות עשרים
Šeš meot esrim
620
Broj 620 je broj ukupnog niza zapovesti u Tori i potonjim rabinskim kodifikacijama i tumačenjima izvornog teksta, kao i gematrijska vrednost vrhovne, krunske sefire na Drvetu života (Ec hajim, עץ חיים) – Keter (כתר).
