Jedid Nefeš (ידיד נפש)

.

Jedid Nefeš (Ljubljeni duše moje) je jevrejsko delo na hebrejskom jeziku koje se izvodi širom sinagoga petkom uveče na Šabat (kabalat Šabat, קבלת שבת) i sastoji se od Psalama (Teilim, תהילים) kojima otpočinje doček kraljice Subote, Šehine (שכינה), koji kulminira u za vreme izvođenja Ana Behoah (אנא בכח) i Leha Dodi (לכה דודי) po zalasku sunca. Takođe, Jedid može da se izvodi i za vreme trećeg subotnjeg obroka seuda šlišit (סעודה שלישית) (prvi obrok je petkom veče, drugi subotom popodne i treći iste subote ali pre mraka). Osnovnu kabalističku formulu čine početna slova četiri glavna stiha pesme, koji zajedno formiraju četvoroslovno Ime (Adonaj, יהוה), poznato i kao Tetragramaton, dok je središnji motiv goruća ljubav prema Ha’Šemu (השם). Autorstvo se obično pripisuje kabalisti i halahisti iz XVI veka, iz Erec Izraela (ארץ ישראל), rabinu Eliezeru ben Moše Azikri koji ju je objavio u njegovom delu ”Knjiga religioznih” (Sefer haredim, ספר חרדים), objavljenom sada davne 1601. godine u Veneciji. Drugi izvori drže se stanovišta da, osim zapisivanja pesme, Eliezer nije njen autor, već da je to verovatnije bio Juda Halevi. Baš kao u slučaju Jedida, većina dela koja su danas u jevrejskoj praksi aktuelna sadrže sličnu kabalističku analogiju i igru slova i brojeva, donoseći time mnogo dublji smisao izrečenog i simboličkog.

U određenim hebrejskim spisima, iz biblioteke s Univerziteta Kembridž, izvesni Stefan Reif navodi da se Jedid Nefeš pojavljuje i u još starijim rukopisima od gore navedenih, u četvrtoj knjizi Petoknjižja, odnosno Tore, u ”Knjizi brojeva” (Ba’Midbar, במדבר) Samuela ben Davida ben Solomona, iz još davnije 1438. godine, dakle mnogo pre  rođenja Eliezera. Sâm tekst Jedida spada u tzv. konvecionalne tekstove aškenaske struje judaizma koji se koriste i u današnje moderno vreme, jedina razlika može biti u tome što postoji više različitih tipova molitvenika (Sidur, סידור) u zavisnosti od jevrejskih zajednica širom sveta, gde su uočljive minimalne razlike u pristupu tekstu (intonaciji) od verzije iz 1601. godine. Taj rukopis pronađen je u biblioteci Jewish Theological Seminary of America, sredinom XX veka.


הָדוּר נָאֶה זִיו הָעולָם 
נַפְשִי חולַת אַהֲבָתָךְ 
אָנָא אֵל נָא רְפָא נָא לָהּ 
בְּהַרְאות לָהּ נעַם זִיוָךְ 
אָז תִתְחֵזֵּק וְתִתְרַפֵּא 
וְהָיְתָה לָךְ שִפְחַת עולָם

יְדִיד נֶפֶשׁ אָב הָרַחְמָן 
מְשךְ עַבְדָךְ אֶל רְצונָךְ 
יָרוּץ עַבְדָךְ כְמו אַיָל 
יִשְתַחֲוֶה מוּל הֲדָרָךְ 
כִּי יֶעְרַב לוֹ יְדִידוּתָךְ 
מִנּפֶת צוּף וְכָל טָעַם

הִגָלֵה נָא וּפְרשׂ חָבִיב 
עָלַי אֶת סֻכַת שְלומֶךְ 
תָּאִיר אֶרֶץ מִכְּבוֹדָךְ 
נָגִילָה וְנִשְׂמְחָה בָךְ 
מַהֵר אָהוּב כִּי בָא מועֵד 
וְחָנֵנִי כִּימֵי עולָם

 וָתִיק יֶהְמוּ רַחֲמֶיךָ 
וְחוּס נָא עַל בֵּן אוֹהֲבָךְ 
כִּי זֶה כַּמֶה נִכְסף נִכְסַף 
לִרְאות בְּתִפְאֶרֶת עֻזָךְ 
אָנָא אֵלִי מַחְמָד לִבִי 
חוּסה נָא וְאַל תִּתְעַלָם

.

Hadur naeh ziv haolam, nafši holat avateha. Ana el na refa na lah, b’harot la noam zivah. Az tithazek v’titrapeh, v’haj’tah lah simhat olam.

.

Higaleh na uf’ros haviv alai, et sukat šelomeha. Tair erec mikevodeha, nagilah v’nismeha’ah. Maher ehov, ki va moed, v’honejnu kimei olam.

Jedid nefeš av harahaman, mešoh avdeha el reconeha. Yaruc avdeha kemo ajal, jištahave el mul hadareha. Je’erav lo jedidateha, minofet cuf vehol ta’am.

.

Vatik jehemunah rahameha v’hus na al ben aruveha.  Ki zeh kamah nihsof nihsafti, lir’ot betiferet uzeha. Eleha avda hamda ejli, v’husana’a v’atitale.

.

.

Gad Elbaz – Yedid Nefesh (גד אלבז – ידיד נפש)

Ljubljeni duše moje, Oče Premilostivi, Priljubi slugu Tvog ka Volji Svojoj. Hitaće sluga Tvoj poput jelena da se prostre pred Veličanstvom Tvojim, jer mu je ljubav Tvoja Slađa od saća i od svake naslade.

Od iskona Drevni, neka bi se milost Tvoja uzdigla i smiluj se narodu Tvom ljubljenom koji već dugo čezne da ugleda divotu sile Tvoje. O, Bože, milino srca mog, požuri, dođi, sakrivati se nemoj.

Veličanstveni, Predivni, Sjaju sveta, duša je moja bolesna od ljubavi za Tobom. O, Bože, isceli je pokazujući joj milinu sjaja Tvog. Tada će se osnažiti i isceliti ona i radost će njena doveka biti.

Otkrij se, Najdraži moj, i razastri nada mnom zaklon mira Tvog. Obasjaj zemlju Veličanstvom Tvojim kako bi se radovali i veselili u Tebi. Požuri, o, Ljubljeni, jer dolazi vreme sastanka i milost nam ukaži kao u dane pređašnje.

.

Prevod preuzet je iz Sidura, jevrejskog molitvenika JO Beograd.
Preveo rabin Isak Asiel.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.