IUPPITER OMNIPOTENS: Quos Vult Perdere Jupiter Dementat Prius!
ANNUIT CŒPTIS

Hineni (הנני)

Pred tobom, osiromašen u delima i zaslugama /

.

ויהי אחר הדברים האלה והאלהים נסה
את אברהם ויאמר אליו: אברהם! ויאמר הנני
Va’jehi ahar ha’dvarim ha’ele ve’ha’Elohim nisa et Abraham, va’jomer elajv: Abraham! Va’jomer hineni
Posle toga htede Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: Evo me

Staro-hebrejska, biblijska, reč hineni (הנני) može biti prevedena poput – evo meovde sam i označava poseban vid prisutnosti karakterističan za obrede Velikih praznika, odnosno čuvene Dane strahopoštovanja (jamim noraim, ימים נוראים) i introspekcije. Sâma reč najčešće se može naći u delovima biblijskog teksta (Jevrejske Biblije, Tanah-a, תנ”ך) gde se Bog direktno nekome obraća, poput dela gde On, kroz komunikaciju sa Abrahamom (אברהם) u Knjizi Postanja 22:1 (Berešit, בראשית), traži da žrtvuje svog sina Isaka (Jichak, יצחק), na šta Abraham odgovara potvrdno rečju – hineni. Čuvši to Bog ga tada sprečava u činu za koji je ovaj bio spreman… Takođe i u odnosu sa Mojsijem (Moše, משה), dok on stoji pred plamtećim žbunom (saneh, סנה), kada biva prozvan po imenu svom. On tada isto odgovara – hineni.

Samim tim ova specifična forma komunikacije je i svojevrsna potvrde prisutnosti i javlja se i tokom posebne molitve za vreme najvažnijih jevrejskih, malopre pomenutih, Jom Kipura (יום הכיפורים) i Nove/Glave godine (Roš Ha’Šana, ראש השנה) i zove se takođe hineni.

Poput delova koji se javljaju u Selihot (Oprostima, סליחות).

Običaj je da u sinagogi kantor u svom pevanju započne taj svojevrsni dijalog, jedan-na-jedan sa Bogom, tražeći da bude dobro prihvaćen uprkos mnogim nedostacima koje kao čovek poseduje… Kroz šarenoliku istoriju jevrejskog naroda i brojnih nedaća koje su zadesile, takav pristup postao jedno od glavnih obeležja jevrejske vere, u kojoj svaki pojedinac uspostavlja svoj lični kanal komunikacije sa Bogom, što vidi kao svoje nesumnjivo pravo. Otud nije retko to što su oni koji su preživeli strahote Holokausta (Šoa, השואה), i koji su postali gnevni na Boga, nastavili da dolaze u svoje sinagoge ali bi po otpočinjanju službe oni započinjali svoj svojevrsni bunt, oličen u raspravi koju bi imali sa Bogom, narušavajući namerno mir za vreme službe.

Zato kantor pevanje započinje sa:

הנני העני ממעש
Hineni he’ani mima’as
Evo me pred tobom, osiromašen u delima i zaslugama

.

Judaizam uči da je svako od nas pojedinačno odgovoran za svoju molitvu, te nema posredovanja kao u drugim religijama po ovom veoma važnom pitanju. Kantor se ne moli za nas, već to čini zajedno sa nama. Hijerarhija je horizontalna, ne vertikalna. Svi su okrenuti u istom pravcu i svako je odgovoran kako izgovara svaku reč u tekstu.

ODABIR TEMA


Subscribe / Pratite diskusiju
Notify / Obaveštavaj me
guest
0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments