Šiviti – Ključevi jevrejskog misticizma

.

שויתי ה׳ לנגדי תמיד

Šiviti adonaj l’nigdi tamid

Adonaj je uvek preda mnom

.

Umetnost je uzvišena. A izražavajući se kroz različite forme, umetnik nas približava nekim drugim svetovima i mentalnim stanjima. Prenesi nam neka druga iskustva. Priča priču oblicima, bojama i vibracijama. S druge strane, dublji vid umetničkog izražavanja možemo naći u umetnosti koja teži misticizmu. Takva umetnost nosi u sebi drugačiji stil interpretacije Tvorca, obojenog karakterističnom formom i idejom iz koje izvire, te tako svaka religija ima svoj jedinstveni sistem, u skladu sa pravilima koja je odredjuju. Jer, nema boljeg pristupa za pokušaj uobličavanja jednog tako apstraktnog koncepta kao što je ideja Boga, nego li kroz umetnost i njene oblike.

Kada govorimo o avramskim monoteističkim religijama (judaizam, hrišćanstvo, islam), sve tri bitno se razlikuju u svojim interpretacijama i prikazu onoga što definišu kao Vrhovno Biće, Boga. S obzirom da je prostor na kome živimo, a i čitava savremena civilizacija prošarana hrišćanskom dogmom, naviknuti smo na taj karakteristični, pro-hrišćanski, pravac u umetnosti koji karakteriše hrišćanska simbolika i karakterističan odnos prema duhovnosti. Tu se pre svega misli troslojnu simboliku Boga. Čak iako nismo religiozni, prisiljeni smo da donekle razmišljamo u tim rasprostranjenim mentalnim kalupima koji su gotovo postali stvar navike. Otud i ta opšte prihvaćene ideje Boga kao antropomorfnog bića (izuzetno pojednostavljenog koncepta), čovekolikog, te Njegovo veličanje kroz jedan takav vizuelni identitet. Ipak judaizam, kao izvorna religija i onda koja je prethodila i inspirisala naredne dve, nudi jedan znantno drugačiji pristup klesanju ovog koncepta i daljeg razmišljanja na tu temu. Forma daleko apstraktnija, kako i priliči ideji o Vrhovnom.

Sam temelj judaizma  predstavljen je gledištem da je Bog u potpunosti netelesan, odnosno bez ikakve forme, bar nepojmljive ljudskom intelektu. Tako Tora (תורה) jasno upućuje na zabranu konkretizacije Boga kao antropomorfnog:

Bog nije čovek

לא איש אל
Lo iš El

.

I upravo tu se rađa potreba za određenim mentalnim snalaženjem u pokušaju da se, a u skladu sa zakonima vere, premosti ta zabrana, a ne naruši jasno izraženo pravilo o zabrani određenog vida konkretizacije. Gledano čak i van religijskog okvira, ideja o potencijalnoj Sili, stvaralačkom potencijalu neovekovečenom u materijalnoj formi, s tendencijom beskonačnog stvaranja, teško da može imati ljudski lik, niti može biti u bilo kakvoj formi nama bliskoj i dokučivoj. Diskutabilno je i u kojoj meri smo mentalno spremni da se upustimo u jedan takav poduhvat, koji bez sumnje iziskuje puno intelektualne snage i mentalne agilnosti. Svako svođenje na materijalnu (smrtnu) i ograničenu formu gubi u startu smisao i svrhu, kada je o ovoj temi reč.

Upravo tako dolazimo do forme šivita (שויתי) u judaizmu, kao posebnog vida ispoljavanja mistične kreativnosti u cilju shvatanja koncepta Boga. Uloga šivita je da svojom simboličkom snagom ovekovečenom u hebrejskom alefbetu, gradi most ka tom Jedinstvenom i nepojmljivom konceptu više sile. Da pokuša umu dočarati nezamislivo.

Kao što je prethodno rečeno, osnovna ideja Boga u judaizmu leži u tome da On nema lik, oblik, nema formu nama upečatljivu. Ali se ujedno i pored te zabrane konkretizacije zahteva da bude sveprisutan, i u neku ruku spoznajan. Tako je u startu jedan takav poduhvat iziskivao neverovatnu snalažljivost starih mudraca u pokušaju da dočaraju koncepte čiji je prikaz strogo zabranjivan i nadziran. Poduhvat zaobilaženja osnovne i prirodne potrebe za bazičnom konkretizacijom pojmova i njihovo pojednostavljivanje ljudskom formom.  Čin na koju smo evolutivno navikli. Šiviti tako predstavljaju jedini smisleni način na koji Jevreji mogu misaono da se usredsrede na Boga, bez da krše osnovna pravila judaizma, data u Tori, jer se radi o najsvetijem središtu Jevrejske vere i njene mistike.

Za šivite može se reći i da su kaligrafske slike, sastavljene od više hebrejskih reči, koje svojim posebnim pozicijama, na određeni način, čine neku vrstu božanske predstave. Jer su ta slova po svojoj prirodi izlivi emanacije, uobličavanje energije u formu. Donose i obrazuju svetlost. Daju formu. A s obzirom i na to da svako slovo u hebrejskom alefbetu nosi i numeričku vrednost, svrha tog pisma daleko prevalizali osnovnu komunikativnu ulogu, zadirući mnogo dublje ispod tepiha racionalne svesti. U dubine nesvesnog. Slično mandalama kod naroda Dalekog istoka, šiviti predstavljaju meditativno oruđe unutar jevrejske struje.


Slovima do Spoznaje

.

Kada govorimo o njihovoj strukturi, uglavnom se baziraju na prikazu Tetragramatona. Tetragramaton je grčki pojam koji označava četvoroslovnu reč i uobičajeni je naziv za hebrejskog Boga, a sastoji se od četiri slova hebrejskog alefbeta: י (Jud), ה‎ (He), ו‎ (Vav), ה‎ (He). Pisana s desna na levo, ova reč izgleda ovako: יהוה (Adonaj). Od svih Božjih imena u Bibliji, tetragramaton se pojavljuje najčešće, čak 6.828 puta. U Jevrejskoj tradiciji tetragramaton je neizrecivo ime Božje, koje se nikada ne sme uzaludno izgovoriti naglas. Tako za vreme čitanja Biblije ili u toku molitve, tetragramaton se čita u drugačijoj formi, korišćenjem hebrejske reči Adonaj, Gospod (אדוני), ili rečju Elohim, Bog (אלוהים), ili samo El (אל).

Neki od pravaca čak izbegavaju i izgovor reči Adonaj, želeći da maksimalno izbegnu kršenje zabrane uzaludnog izgovaranja Imena, stoga se umesto te zamenice jednostavno koristi izraz HaŠem (השם), što se prevodi kao – ime.

Kako hebrejska slova po sistemu gematrije (גימטריה) imaju jasno propisane numeričke vrednosti, ona predstavljaju savršen instrument u potrebi za konkretizacijom, a sve u savršenom skladu s propisima koje Tora nalaže. Slova formiraju sliku Boga. Različita imena Boga nose različite numeričke vrednosti, kao i svojstva. Uloga gematrije je da korespondira između alefbeta i numeričkog sistema, time produbljujući smisao svake reči i izraza.

Nije redak slučaj da šiviti u različitim formama svojim rasporedom reči vizuelno preuzimaju oblik nekog određenog religijskog simbola. Uglavnom je to svećnjak, menora, ili Davidova zvezda (Davidov štit), kao najprepoznatljiviji oblici jevrejske tradicije. Tada, posebnim rasporedom reči, šiviti aludiraju na dodatna svojstva i karakteristike, ne retko skrivene, od očiju neupućenih. Tako se i tradicija očuvala u vremenu, pravovremenim kriptovanjem određenih značenja, a šiviti su smatrani simbolima koji štite narod i neretko su im pripisivana i druga egzotičnija svojstva magijske prirode. Ezoterno posmatrano, šiviti predstavljaju velike kapije u malom.


Šiviti kao amulet

.

Šiviti su slika božanskog imena, uglavnom predviđena za duhovnu praksu i kontemplativni rad. U ezoternom tumačenju, to su grafičke manifestacije božanskih atributa. I njihova upotreba varira – mogu biti izrađivani u formi pečata, ili mogu imati talismansku prirodu. Svakako imaju širok spektar upotrebne vrednosti. Unutar svoje forme šiviti sadrže različite mentalne ključeve koji upotrebnu vrednost dobijaju tek u praksi. A hermetička misao je itekako sklona baratanju ovim simbolima, iz jednostavnog razloga jer se baziraju na određenim kabalističkim principima. Šiviti tako vezuju više nivoa primene, počev od već pomenute kontemplativne, preko magijske, do mistične. Njihovo korišćenje unutar sinagoga često je variralo, ali uglavnom su se mogli naći iznad, ili oko, glavnog podijuma poznatog kao teva, na delu predviđenom za kantora u toku službe. Teva je uzdignuta platforma sa koje se čita Tora i koja se načešće nalazi u sredini sinagoge. Ona simbolizuje središnji deo Hrama, gde je u drevno vreme stajao žrtvenik. Danas kada nema Hrama, molitva je zamenila prinošenje žrtava baš kao što piše:

Neka se uzdigne molitva kao kad pred lice tvoje; podizanje mojih ruku neka bude kao prinos večernji

תיכון תפלתי

קטרת לפניך

משאת כפי מנחת ערב

Tikun tefilati ketoret l’fanejka;

Masat kapej minha erev

.

Sefardi koriste izraz teva (טב) koji se odnosi na Nojevu barku, dok aškenazi upotrebljavaju izraz bima (בימה) ili almemar (אלמימר), koji vodi poreklo od arapskog al-minbaršto znači platforma. Mada, ima primera da se šiviti nalaze i na drugim mestima u sinagogama. Takođe se mogu videti i na stranama Sidura (molitvenika) gde njihova forma varira od mesta na kome se nalaze i na koji pojam, ili deo, se konkretno odnose. U svakom slučaju, tu su za pomoć pri konteplaciji i za vreme obreda, omogućavajući skok svesti na dublji nivo, čime se i smisao bavljenja religijom uzdiže s puke materije na mnogo finiju mentalnu ravan, prožetu simbolima i višim smislom, često predalekim za običnog vernika.

S druge strane, kabalisti su oduvek koristili šivite za svoj mistički rad, razvijajući tako različite meditativne tehnike i prakse koje bi im pomogle u pokušajima dublje spoznaje mističnih načela i stanja svesti. Iz tog razloga, šiviti su se najčešće i vezivali za Božija imena i njihovu interpretaciju. Na isti način na koji se i današnji psiholozi služe nekim drugim, a njima svojstvenim, simbolima u pokušaju razumevanja ljudskog uma i psihe. Tu leži i osnovna uloga svakog simbola, da svojom snagom potakne određene sadržaja unutar nas samih. Ključevi katalizatori mentalnih reakcija i projekcija.

Po K. G. Jungu simbol je izuzetno kompleksna pojava i po svom značenju strogo se razlikuje od pojma prostog znaka. Znak je semiotičan, on je analogija koja ukazuje na shvatanje neke poznate stvari unutar društvene konvencije, dok simbol u sebi sadrži najjasnije moguće shvatanje, ili najbolju moguću formulaciju neke relativno nepoznate stvari. Simbol je stoga uvek bremenit značenjima, to jest on je živ, pa izaziva intelektualni, filozofski, etički i estetički interes. Simbol je ono objašnjenje koje upućuje ne neko još nepoznato i nerazumljivo (transcendentno) stanje stvari. On nije ni racionalne ni iracionalne prirode, ima jednu stranu koja se odaziva razumu, ali i jednu koja je razumu nepristupačna. Tako za šivite s pravom možemo reći da su neka vrsta hebrejske mandale, kojom se podstiču i pojačavaju umni kapaciteti. I zahtevaju veliko znanje i iskustvo u radu, ne bi li zasjali na pravi način. Pored osnovne primene u zatvorenim jevrejskim religioznim krugovima, od XVIII i XIX veka šiviti, kao i neke druge ideje jevrejske misli, postaju svojevrsna umetnost i tema za sebe, otvarajući se za proučavanje i u širim društvenim okvirima.

Šiviti su mentalni ključevi za upućene. Kriptovana znanja, ona koja se na taj način i čuvaju od neupućenih. Za njihovo čitanje potreban je ključ. Iz tog razloga, njih su u prošlosti isključivo stvarali umni ljudi, duboko upućeni u judaizam i praksu misticizma. Šiviti su tu da svojom simbolikom i porukom potpomognu moć koncetracije i kontemplacije. Slično upotrebi bilo kog drugog simbola koji u sebi nosi mnogo širu i apstraktniju poruku od same forme i teksta u kojem se pojavljuje.

Jer kao što je hiljadu reči ravno jednoj slici, tako je i hiljadu slika ravno jednoj apstraktnoj ideji.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.