Jedan od ključnih razloga zašto smo tako slabo upućeni u različite sisteme kabalističke meditacije i generalno drugih meditativnih tehnika leži, pre svega, u tome što je skoro sva literatura na tu temu isključivo na hebrejskom jeziku. Kao i da je zaista retko pravilno prevođena na druge jezike, makar da to bude u dovoljnoj meri. Otuda slobodno možemo reći da je klasični zapadni hermetizam (upravo ono što se olako i ne previše precizno naziva terminom okultizam) mnoge prevode velikih dela na nekim mestima izuzetno površno obradio, odnosno nedovljno je jezički dočarao pun smisao rečenog u njima, često ne zalazeći u neke vrlo bitne detalje i pojašnjenja jezičkih razlika kojih nedvosmisleno. Posebno kada znamo kako dobar deo prevedenih termina, i to onih ključnih, dolazi kao prevod prevoda, u ovom slučaju ne radi se o prevodu s hebrejskog na srpski jezik, već s hebrejskog na latinski, grčki, engleski ili nemački, pa tek onda dalje i na druge jezike.

Obzirom da se veći deo opisane prakse u hebrejskim delima više ne praktikuje u dovoljnoj meri i sâm rečnik koji ih je krasio lagano bledi. Ta velika konfuzija počinje već s rečju za meditaciju, onom koja je gotovo nepoznata ljudima van hebrejskog govornog područja. Jednom pošto definišemo ispravan vokabular bićemo u prilici da zaista cenimo diskusije koje se tiču ove tematike i tada ćemo ih čitati njihovim pravim imenima, onako kako i jesu svi ti termini inicijalno u svojim delima bili beleženi. Primer takve jedne reči koja se uvek pominje kada o meditaciji govore mnogi učeni kabalisti, kao i filozofi, jeste hitbodedut התבודדות‎. Reč je o glagolu predstavljenom rečju hitboded התבודד, a izvedenom iz korena badad בדד, što u prevodu znači – osamiti se. Otuda ovu reč prevodimo i kao čin samoizolacije. Na drugim nekim mestima ona označava i svojevrsno stanje svesti koje krasi izopštavanje sopstva, odnosno izolacija individualnosti.

No, kada je analiziramo u kabalističkom ključu, reč hitbodedut ima daleko dublje značenje od pukog fizičkog osamljivanja, materijalne izdvojenosti od sveta. Ona se odnosi se na unutarnju osamu, gde individua mentalno razgraničava sadržaoce sopstvenih misli i ideja. Jedan od najvećih jevrejskih kabalista rabin Hajim Vital חיים ויטאל često je govorio baš o takvom činu odvajanja i to do najveće moguće mere kao vrhunskog Čina i postignuća. U tom radu određena osoba vrši separaciju svog duha od tela do te mere da više ni ne oseća bilo kakvu pripadnost fizičkom sopstvu i sa onim što ga vezuje za materijalni svet postojanja. Često se napominje i da je upravo ovakvo mentalno stanje gotovo ključno za izazivanje proročkog iskustva u pojedincu, a čemu neki kabalisti teže u svom radu.

Možda nam je jedan od najboljih opisa tog i takvog stanja ostavio rabi Levi ben Geršon לוי בן גרשום, veliki jevrejski filozof poznatiji kao Geršonides, ili RaLBaG רלב”ג, koji piše da postignuće stanja proroštva zahteva izolaciju (hibodedut) svesnosti od imaginacije, ili, pak, oba ova od drugih mentalnih (nesvesnih) centara unutar mehanizma bića. Rabin Isak iz Akre (Jichak ben Šmuel de’min Ako, יצחק בן שמואל דמן עכו), učenik Nahmanidesov (RaMBaN, רמב”ן),  takođe se služi istom definicijom kada govori o postizanju sličnih stanja svesti, onim koja su karakteristična za otvoreno kanalisanje znanja, vizija i čeg sve još ne s nekih drugih ravni.

On piše, parafraza:

Oni koji ispunjavaju uslov hitbodeduta koji dovodi do umirivanja nadražajnih čulnih centara i razdvaja proces misli duha od sveukupne telesne percepcije, ogrtajući se spiritualnim plaštom transcedentalne esencije…

.

Takođe, dobar iskaz na ovu temu svakako daje i rabi Avraham Majmonid (אברהם בן רמב”ם), sin najčuvenijeg Majmonidesa (RaMBaM, רמב”ם), koji kaže da postoje dva različita tipa izolacije:

• eksterni hitbodedut koji je ništa drugo do fizičko osamljivanje čoveka, kada je potreban mir za meditaciju, za misli i utemeljenje;

• interni hitbodedut koji zahteva duhovnu izolaciju od svih psiho-fizičkih stimulansa.

.

Tek tada um postaje otvoren i ispravno podložan uticajima s viših ravni za čijim tokovima teži. Otuda se reč hitbodedut pre svega koristi da opiše ta dva tipa izolacije unutrašnjih segmenata bića, te tako i svaki drugi metod, ili praksa neke druge tradicije kojom se služimo radi postizanja ovih ciljeva može biti nazvana svojevrsnim hitbodedutom, što i jeste slučaj u mnogim delima koja se bave razmatranjem sličnih tema. Zato je važno da ova reč bude prevedena, ali i izgovorena na pravi, odgovarajući način čime je i na svesnom i na nesvesnom nivou usvajamo kao aksiom. Kao verifikovano orouđe rada.

Svakako treba, makar ukratko ovde na kraju, pomenuti i još jedan vrlo sličan termin koji isto tako zbog slabijeg razumevanja i prakse s jezicima koji nisu indoevropskog porekla zavrašava ili pogrešno shvaćin, ili uopšte ni ne primećen. To je hitbonenut התבוננות‎ čije je suštinsko značenje nalazimo u terminu – kontemplacija.

Ovde je potrebno napraviti jasnu separaciju između meditacije i kontemplacije jer one ne upućuju na isto. Odnosno, pristup im nije isti. Dok je meditacija aktivni čin i proces ljudskog uma kada se fokusira na određeni objekat, sliku ili ideju ne bi li stekao dublje razumevanje istog, kontemplacija je, pak, više jedno pasivnije stanje direktnog vida svesnosti, ili iskustva koje se neretko opisuje božanskim prizvukom. Vizijom koja dolazi iz defokusirane svesnosti i pažnje koja veoma može nalikovati momentima kada pasivnim pogledom nešto posmatramo.

Naravno, kontemplacija jeste meditativna tehnika ali se daleko ređe pominje u klasičnim kabalističkim tekstovima u kojima se autori pozivaju na ostvarenje najviših stanja svesti.