Frekvencija mozga

.

Svest kao integralni psihički fenomen teško je definisati. To stanje uma ne možemo olako generalizovati kroz formu bilo kakve definicije, pravila. Eventualno se može opisivati i razmatrati imajući u vidu njene pojavne oblike, ali teško kao celovit proces, jer i dalje nedostaju mnoge relevantne činjenice. Doduše, može se izaći s nekim lakšimobrascima koje možemo primenjivati na određeni broj slučajeva ali sve dalje, ili dublje, od toga stvar je ličnih unutrašnjih stanja kojih smo tek deo, a koji se ispoljavaju kroz manifestaciju znanu kao budna svest i usko je povezana sa tamnom stranom meseca ljudske prirode, nesvesnim. Budna svest je sam vrh ledenog brega.

Svest je visokokompleksna konstrukcija i specijalizovano oruđe za suočavanje sa svetom objekata, događaja i lica oko nas. S druge strane, jesu li pak sva ta stanja izmenjene svesti, koje moderan čovek tako olako etiketira poremećajima, zaista poremećaji i nužno zlo ili se pak samo radi nedovoljno istraženim kapacitetima mozga?

Tako dolazimo i do Jill Bolte Taylor i onoga što nam ova šarmantna i duhovita dama donosi kroz iskustvo iz prve ruke – bila, iskusila.  Dr Džil, neuronaučnica sa Harvarda, doživela je jednog jutra snažan moždani udar i tako direktno iznutra posmatrala kako joj oduzetost leve hemisfere mozga polako gasi funkcije koje su joj do tog jutra bile potpuno normalne. Njeno iskustvo se takođe proteže i na naredni period od 8 godina, koliko je trajao oporovak i postepeni povratak u normalan ritam života. To je svakako bio jedinstven slučaj u svetu medicine, da se jedna neuronaučnica direktno nađe u stanju kojim se dugi niz godina profesionalno bavi i izučava ga kod drugih ljudi koji su doživeli slična iskustva.

jill-bolte-taylor-and-ted-500x316Džil za vreme TED prezentacije svog iskustva

Čini se da smo danas zbog samog načina života preterano nefleksibilni po pitanju svega što ne dolazi sa stanovišta tvrde materije i olako shvatamo tanane svetove koji leže ispod tepiha prašnjave svesnosti. Najjasniji primer toga ogleda se u površnom odnosu koji gajimo prema (ne)važnosti poruka koje dolaze iz snova, nesvesnog. Uglavnom bivaju ignorisani i svodeni na nebitne i beznačajne umne projekcije tokom noći, dok ti isti snovi predstavljaju nešto potpuno suprotno i zlata vredno. Pokušaj uspostavljanja komunikacije sa onim drugim Ja. To unutrašnje Ja koje celog života potiskujemo i koje se oseća vrlo usamljeno. U današnje vreme društvo pozitivno i afirmišući deluje na svakoga ko se hvali nespavanjem, hroničnim umorom i nedostatkom sna. Ipak, nekada davno, ali i danas u retkim društvenim krugovima, postojala je sasvim drugačija praksa, gde se mnogo više pažnje poklanjalo upravo tim skrivenim reonima bića, sa stanovišta koje nije bilo previše ukaljano materijalnim, pa se sa više slobode duha zalazilo u teme istraživanja i nekim manje konvencijalnim metodama. Uostalom ko je uopšte pa kadar za uspostavljanje pravila igre na tom polju?

Normalno stanje svesti može se shvatiti i kao struktura ili mehanizam za upoznavanje sa socijalno prihvaćenim aspektima tzv. saglasne realnosti. Ukoliko se opredelimo da svest posmatramo analitički, možemo jasno uočiti da se ona sastoji iz više delova, koji funkcionišu kao model i na taj način čine sistem. Iako se pojedini fragmenti svesti mogu proučavati izolovano, oni uvek postoje kao delovi kompleksnog sistema svesti i svoj smisao dobijaju isključivo kada se posmatraju u dinamičnoj igri s ostalim delovima sistema. Takođe, u okviru termina svesti svakako treba istražiti i stanje izmenjene svesti, koje je veoma bitno za temu o kojoj govorimo, jer moždani udar i situacija u kojoj se Džil našla itekako se i toga tiče. Naše uobičajno stanje svesti svakako nije nešto nepromenljivo, naprotiv.

Velika je sreća da se tu-i-tamo u javnosti pojavi neko ko svojim iskustvima i znanjem prodrma učmalu javnost, iako i ona sama dolazi upravo iz sveta tvrdokorne nauke. Ona nam nudi jedno interesantno gledište na temu nečega što zovemo šlog – sveta koji leži daleko van naše petočulne percepcije na koju smo tako previše navikli. I šta se uopšte događa s našom svešću i bićem po prekidu funkcionisanja tih elementarnih čula.

Njena svedočanstva su zadivljujuća i oslobađajuća prvenstveno za nju koja je kroz sve to i prošla

ali i za svakoga ko otvorenim umom pristupi i u celini sasluša njeno izlaganje.

jill-bolte-taylorKnjiga u kojoj je do detalja iznela opis onoga što joj se dogodilo, kako sa medicinskog ali i duhovnog stanovišta

Sve je više teorija, čak i po naučnim krugovima, da mozak ovakav jeste samo predstavlja uređaj koji je tu da renderuje stvarnost onakvom kakvu je vidimo i doživljavamo, oblikujući je u prostor-vremenske okvire na koje smo navikli. Po istom principu na mozak se sve manje gleda kao na uređaj za masovno pohranjivanje informacija, već više kao na tvar koja služi održavanju svesti kao takve, kao osnove svakog ljudskog bića. Centra svake samosvesne individue. Prosto ne bi pila vodu tvrdnja da svaki televizor, preko koga gledamo brdo filmova, emisija i tone drugih najrazličitijih sadržaja, jeste uređjaj koji u sebi ima pohranjen sav taj materijal. Ili da pre gledanja materijal mora biti na bilo koji način memorisan/učitan, da bi bio reprodukovan na ekranu. Ne. Već signal samo protiče kroz uređaj, menjajući svoj format, iz jednog vida vibracija u drugi, inače sveprisutan oko nas u etru. Otuda i naš moždani aparat ima prvenstveno svrhu  da tanane i neopipljive talase pretvara u nama blisku i prilagođenu frekvenciju, koji mi na kraju nazivamo realnošću i koja biva projektovana na retinu. Veliki je izbor frekvencija i kanala na koje se možemo priključiti našim mentalnim sklopom, moždanim tv-om, na nama je da odlučimo koji program želimo da pratimo i ka njemu da usredsredimo naše mentalne antene. Svaka realnost je kanal za sebe. Program.

mape-uma1Moždana detekcija svesti

Mozak je kapsula koja za cilj ima materijalizaciju svesti kao višeg tipa bestelesne energije. Teško je ne osetiti emocije sa kojima Džil pripoveda svoju priču, teško je ne poistovetit se sa njom kada govori i opisuje stanja bezgraničnosti uma i nje kao bestelesnog bića. Mnoge stare tradicije govore i sličnim stanjima koja se dostižu određenim ritualnim motivima, koji na pravi način bude primordijanu stranu čoveka i time omogućavaju upliv u izmenjeno stanje svesti gde važe neka druga pravila. O tome je pisao naš čuveni lekar, psihijatar i akademik Vladeta Jerotić u delu pod nazivom ”Mistička stanja, vizije i bolesti”. Ljudski um je daleko više od onoga što mislimo i za sada znamo da predstavlja.

Na kraju i najbitnije, pogledajte kako je Džil predstavila svoje životno iskustvo na čuvenoj TED konferenciji. Pored toga što ovo iskustvo, naučno gledano, predstavlja pravo blago, ovde se pre svega radi o borbi jedne žene da preživi i izbori se sa novonastalom situacijom koja je zadesila, te je ovaj snimak prvenstveno jedna lična i emotivna priča. Za one koji bi i dublje da se upuste u čitavu problematiku ljudske percepcije  neka obavezno bace pogled i na knjigu koju ne napisala na ovu temu, My stroke of insight.

Šta se dešava kada jedna od hemisfera prestane da ispunjava svoje zadatke, kada otkaže? Kada se ugasi i dozvoli Vam da percipirate jednu sasvim drugu frekvenciju postojanja Sebe, Sopstva, u prostoru. Šta se dešava kada, sticajem okolnosti, promenimo mentalni kanal na kome smo čitavog života?

.

Desna hemisfera:

  • fokusirana je na sada i ovde
  • misli i uči u slikama
  • preko svesti desnog mozga povezani smo sa svim bićima i celim Kosmosom
  • preko desne hemisfere osećamo se kao jedna porodica, povezani u celinu
  • to je tihi um
  • kada smo u desnom mozgu ne poznajemo stres
  • kada ima primat tada boravimo u prvom velikom momentu koji je jednak velikoj mogućnosti/iz stanja mira i usredsređenosti i mirovanja dolazi se do velikih rešenja i pomaka u životu

Leva hemisfera:

  • je aktivna, pričljiva strana mozga, često ne da mira
  • razmišlja linearno i metodično o prošlosti i budućnosti
  • uzima detalje iz mora slika i informacija i kategoriše, stvara, sopstveno viđenje
  • informacije prikupljene iz prošlosti koristi za budućnost
  • povezuje naš unutrašnji svet sa spoljnim svetom
  • kada smo u stresu, levi mozak ima primat, on je preuzima situaciju
  • odvaja nas od celine, od drugih ljudi, i Kosmosa

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.