Projekat Ars Magine | Filozofija, Nauka, Religija - Dražen (זאב) P.

Ars Magine Manifest

/ The absurd mystery of the strange forces of existence… /.

Kvadrat, krug i trougao osnovni su gradivni elementi koji tvore sva dalja usložnjavanja prirode, te promatranjem tih unutarnjih planova i odgonetavanjem mehanizama iza njihovog funkcionisanja možda nam nudi i jedinu kartu do poslednje stanice – teorije svega. Poput najtananijih do sada dokučenih predela čudnovatih kvantnih svetova, gde se vibracijom struna kreira ono što mi, na posletku, zovemo živom i neživom tvari; ali gde nema istinske razlike. Trzaji tih struna tvore tek jednu od beskonačno mnogo paralelnih realnosti. Zato i svaka slika ovde za osnovu ima vrlo prostu geometrijsku strukturu.

No, geometrijskom progresijom one grade bazu podložnu daljem usložnjavanju…

Otud kvadrat i krug podsećaju na davna vremena kada je čovek jednostavno razmišljao u simbolima, a čiji se tragovi danas nalaze rasuti po drevnim svetskim baštinama uvijeni u legende, mitove.

Kažu dâ:

krug je označavao beskrajna nebesa

kvadrat zemlju koja je ograničena

trougao njihovu evoluciju

Samim tim i nebeska pojava biva preslikana na zemlji prema sličnom geometrijskom zakonu, meri. Nebeski zakon vidljivog sveta je mera, to jeste smisao: ”ono što je gore istovetno je s onim što je dole”, jer je mera nebeska. Kvadrat je ideja zemlje, njena nebeska i natprirodna forma, uzdignuta zemlja koja dolazi do izražaja u gradnji četvorougaonih hramova.

Zato je ovo mesto moja autoterapija. Jedna beskonačna potraga za neuhvatljivom iskrom:

Zovem se Dražen (זאב) Pekušić i kao autor ovde predstavljenih vizuelnih i tekstualnih materijala sebe smatram poštovaocem pisane reči, ali ujedno i neverbalne komunikacije u slikama, simbolima i apstraktnim idejama, te i sâm pišem pišem i bavim se temama koje verovatno zanimaju uski i vrlo specifičan krug čitalačke publike, prvenstveno iz razloga što sâm predmet jevrejskog misticizma nije previše pitak. Upravo iz tog razloga došao sam na ideju (ili potrebu?!) da pokrenem ovaj sajt i na jednom mestu objedinim više pravaca razmišljanja, i inspiracije, i time pokušam da dam lični doprinos bavljenju temama koje, prema mom mišljenju, zadiru u sâmu srž duhovne i svetovne problematike podjednako. Te jedna ne može biti otrgnuta od druge, jer pripadaju istoj duži.

Po struci sam inženjer informacionih tehnologija, programer, te volim da se igram krajnostima i apsurdima, odnosno paradoksima prirodnih nauka s jedne i sveprisutne duhovne problematike čoveka s druge strane. Zato smatram da je jedini modus operandi upravo u balansu između ova dva jasno izražena ekstrema. Odnosno, ni jedan od njih pojedinačno nije dovoljan da dopremo i zadovoljimo se konačnim Odgovorom koji negde tamo bdi nad nama i našom ljudskom potrebom da do njega (!) dođemo. Otud ta druga strana pasije, ona usko vezana za duhovnu stranu čoveka kao kontratežu u nedostacima i zjapećim rupama racionalnog tumačenja sveta, jer baš savremenim naučnim uplivom u čudesa kvantnog carstva sve postaje više nego nejasno. Taj duhovni aspekt za mene predstavlja jevrejska vera, kao i njene dublje analogije ovekovečene u misticizmu judaizma, odnono – graničnim oblastima iste. Jevrejski misticizam je baziran na jeziku koji je, u isto vreme, utemeljen u brojevima – hebrejskom jeziku.

Paradoks samo što onda ja tu sebe paralelno vidim i kao nekoga ko piše uzaludne i besmislene tekstove na teme čiji odgovor vrlo verovatno ne mogu niti pojmiti, niti ga ukalupiti u ljudske okvire svesti.

Ali ja to svakako i dalje uporno činim, jer to jednostavno moram.

Zato ovaj moj specifični pristup versko-filozofsko-naučnim temama imam preku potrebu da nazovem i svojevrsnom metafilozofijom, jer ideje koje na ovaj način dotičem očigledno, i često, nadilaze standardne okvire nauke, religije… To su te dve tačke duži među kojima lutam.

Neko je to vrlo dobro zapazio:

Zašto bi gomila neurona bila u stanju da dođe do proverljivih istina o sebi, o svom okruženju, pa i o sâmom kosmosu? Ako je ljudski um rezultat interakcije između determinističkih zakona i skupa slučajnosti, potpuno je nejasno zašto bi njegovi zaključci na bilo koji način bili povezani s nekim ”stvarnim” svetom.

.Civilization” (Megaplex) by Marco Brambilla

Takođe, pored bavljenja pisanom reči, na savremenoj srpskoj likovnoj sceni aktivno sam bio prisutan od 2010. godine serijama grupnih i samostalnih izložbi slika širom beogradskih galerija i izložbenih prostora. Iako svaki rad započinjem manuelnim skiciranjem, ili tekstualnim opisom, slike su na kraju digitalizovane, ostavljajući tako širok spektar za dalju upotrebu i prilagođavanje različitim vidovima prezentovanja i posebnim uslovima različitih galerijskih prostora. Na taj način ta moja umetnost postaje ličnija i daje dublji uvid u njen nastanak kao i odnos sa simbolima od kojih je načinjena.

Otud su te slike vizuelni produžetak mojih razmišljanja koja, verovatno, nikada neću uspeti valjano da sročim.

Učestvovao na:

33 izložbe

9 samostalnih

24 grupne

dobitnik II nagrade na kolektivnoj izložbi
Zima 2014/15” u organizaciji Akademije 28

konkurent 2013. godine za
Nagradu Dimitrije Bašičević Mangelos

Posebno ističem 4 samostalne i više grupnih izložbi u ”Studentskom kulturnom centru” (SKC, Beograd), potom u galeriji ”Progres”; beogradskoj sinagogi Sukat Šalom (סוכת שלום) za vreme trajanja ”Festivala Jevrejske kulture” s radovima posebno inspirisanim jevrejskim misticizmom; izložbom u toku ”Noći muzeja” u Muzeju nauke i tehnike Beograda. Radovi se baziraju na vizuelnom otkrivanju strukture i mehanizama koji se nalaze u osnovi oblika u prirodi, te svaka slika pojedinačno opisuje delić te, i takve, stvarnosti. Poput proučavanja čulne stvarnosti…. Nastanku svake slike prethodi određeno pitanje, te odgovor i priča koja bi dočarala skrivene svetove van svesne percepcije, odnosno putem tehnika kontrolisanog, lucidnog sanjanja.

Upravo je san mom ovom slučaju atelje u kojem se dešava inicijalno generisanje oblika, koje me potom negde dalje vode…

Zato lično moj stil radova definišem svojevrsnim apstraktnim neokubizmom.