Projekat Ars Magine | Filozofija, Nauka, Religija - Dražen (זאב) P.

Ars Magine Manifest

/ U pravcu apstraktnog neokubizma i metafilozofije /.

Kvadrat, krug i trougao osnovni su gradivni elementi koji tvore sva dalja usložnjavanja, te promatranjem tih unutarnjih planova i odgonetavanjem mehanizama iza njihovog funkcionisanja možda nam nudi jedinu kartu do poslednje stanice – teorije svega. Poput najtananijih do sada dokučenih predela čudnovatog kvantnog sveta, gde se vibracijom struna kreira ono što mi kasnije zovemo živom i neživom tvari, a nema istinske razlike. Trzaji tih struna tvore jednu od beskonačno paralelnih realnosti. Zato i svaka slika ovde za osnovu ima vrlo prostu geometrijsku strukturu.

Geometrijskom progresijom one grade bazu podložnu daljem usložnjavanju.

Otud kvadrat i krug podsećaju na davna vremena kada je i čovek jednostavno razmišljao u simbolima, čiji se tragovi danas nalaze rasuti po drevnim svetskim baštinama, uvijene u legende i mitove:

krug je označavao nebo;

kvadrat zemlju;

a trougao njihovu evoluciju.

Nebeska pojava na zemlji zbiva se prema geometrijskom zakonu, prema meri. Nebeski zakon vidljivog sveta je mera, to jeste smisao ono što je gore istovetno je s onim što je dole, jer je mera nebeska. Kvadrat je ideja zemlje, njena nebeska i natprirodna forma, uzdignuta zemlja koja dolazi do izražaja u gradnji četvorougaonih hramova.

Ovo mesto je moja autoterapija.

Zovem se Dražen (זאב) i kao autor ovde predstavljenih vizuelnih i tekstualnih materijala sebe smatram poštovaocem pisane reči ali ujedno i neverbalne komunikacije u slikama, simbolima i apstraktnim idejama, te pišem i bavim se temama koje verovatno zanimaju uski i specifičan krug čitalačke publike, a prvenstveno iz razloga što sâm predmet jevrejskog misticizma nije previše pitak. Upravo iz tog razloga došao sam na ideju (ili potrebu?!) da pokrenem ovaj sajt i na jednom mestu objedinim više pravaca razmišljanja, i inspiracije, i time pokušam da dam lični doprinos bavljenju temama koje, prema mom mišljenju, zadiru u sâmu srž.

Po struci sam inženjer informacionih tehnologija, programer, te volim da se igram krajnostima i apsurdima, odnosno paradoksima prirodnih nauka s jedne i sveprisutne duhovne problematike čoveka s druge strane, zato i smatram da je jedini modus operandi upravo u balansu između ova dva jasno izražena ekstrema. Odnosno, da ni jedan od njih pojedinačno nije dovoljan da dopremo i zadovoljimo se konačnim Odgovorom koji negde tamo bdi nad nama i našom ljudskom potrebom da do njega (!) dođemo. Otud ta druga strana moje pasije, ona koja je usko vezana za duhovnu stranu čoveka kao kontratežu u nedostacima racionalnog tumačenja sveta, jer je uplivom u kvantni svet to postaje više nego jasno. Taj duhovni aspekt za mene je jevrejska vera, kao i njene dublje analogije ovekovečene u misticizmu judaizma – graničnim oblastima kontrateže. Misticizam je baziran na jeziku koji je u isto vreme utemeljen i u brojevima – hebrejskom jeziku. Paradoks što onda ja tu sebe paralelno vidim i kao nekoga ko piše uzaludne i besmislene tekstove na teme čiji odgovor vrlo verovatno ne mogu niti pojmiti, niti ga ukalupiti u ljudske okvire svesti. Ali ja to svakako i dalje uporno činim, jer tako mora biti.

Zato filozofski pravac kojim imam potrebu da nazovem svojevrsnom metafilozofijom, jer ideje koje na taj način dotičem očigledno i često nadilaze standardne okvire filozofije… A možda i mog ispravnog razumevanja.

Neko je to vrlo dobro zapazio i formulisao:

Zašto bi gomila neurona bila u stanju da dođe do proverljivih istina o sebi, o svom okruženju, pa i o sâmom kosmosu? Ako je ljudski um rezultat interakcije između determinističkih zakona i skupa slučajnosti, potpuno je nejasno zašto bi njegovi zaključci na bilo koji način bili povezani s nekim ”stvarnim” svetom.

Takođe, pored bavljenja pisanom reči, na savremenoj srpskoj likovnoj sceni aktivno sam bio prisutan od 2010. godine serijama grupnih i samostalnih izložbi slika širom beogradskih galerija i izložbenih prostora. Iako svaki rad započinjem manuelnim skiciranjem, ili tekstualnim opisom, slike su na kraju digitalizovane, ostavljajući tako širok spektar za dalju upotrebu i prilagođavanje različitim vidovima prezentovanja i posebnim uslovima različitih galerijskih prostora. Na taj način ta moja umetnost postaje ličnija i daje dublji uvid u njen nastanak kao i odnos sa simbolima od kojih je načinjena.

Otud su te slike vizuelni produžetak mojih razmišljanja koja, verovatno, nikada neću uspeti valjano da sročim.

Učestvovao na:

33 izložbe

9 samostalnih

24 grupne

dobitnik II nagrade na kolektivnoj izložbi
Zima 2014/15” u organizaciji Akademije 28

konkurent 2013. godine za
Nagradu Dimitrije Bašičević Mangelos

Posebno ističem 4 samostalne i više grupnih izložbi u ”Studentskom kulturnom centru” (SKC, Beograd), potom u galeriji ”Progres”; beogradskoj sinagogi Sukat Šalom (סוכת שלום) za vreme trajanja ”Festivala Jevrejske kulture” s radovima posebno inspirisanim jevrejskim misticizmom; izložbom u toku ”Noći muzeja” u Muzeju nauke i tehnike Beograda. Radovi se baziraju na vizuelnom otkrivanju strukture i mehanizama koji se nalaze u osnovi oblika u prirodi, te svaka slika pojedinačno opisuje delić te, i takve, stvarnosti. Poput proučavanja čulne stvarnosti…. Nastanku svake slike prethodi određeno pitanje, te odgovor i priča koja bi dočarala skrivene svetove van svesne percepcije, odnosno putem tehnika kontrolisanog, lucidnog sanjanja.

Upravo je san mom ovom slučaju atelje u kojem se dešava inicijalno generisanje oblika, koje me potom negde dalje vode…

Zato lično moj stil radova definišem svojevrsnim apstraktnim neokubizmom.