Vanvremena večnost

/ Le’olam predočava završni čin ukupnog vremenskog kontinuuma /

.

מלך נאמן מושל בכולם ממעון קדשו ועד עדי עד

Meleh nahman mošel be’kulam mamon kadešu ve’ad adej ad
Verni Kralj vlada svime ovim sa svoga svetog prestola, uvek i zauvek

Na hebrejskom jeziku izraz adej ad (עדי עד) pojavljuje se na više mesta u jevrejskoj Bibliji (Tanah, תנ”ך) i predstavlja jedan od dva glavna sinonima kada pričamo o pojmu večnosti i njegovoj simbolici. Drugi način da se iskaže ovaj krajnje metafizički koncept jeste i izgovaranjem le’olam (לעולם), što prevodimo kao – zauvek. Ali ujedno, sama reč olam (עולם) takođe se koristi i kada govorimo o svetu ili univerzumu, jer se može prevesti i kao svet i univerzum, te svakako ima izuzetno širok upotrebni dijapazon u hebrejskom jeziku, ali i jevrejskoj mistici.

Ali vratimo se definisanju večnosti korišćenjem ovih dveju reči.

Le’olam, kao takav, više predočava završni čin ukupnog vremenskog kontinuuma, odnosno vremena kao dimenzije našeg kosmosa, te onu poslednju tačku sâmog protoka vremena. U skladu s tim kažemo le’olam va’ed (לעולם ועד) odnosno nešto što približno možemo revesti kao – zauvek i do večnosti (na engleskom: forever and eternity).

Preciznije, korišćenjem reči -večnost- mi tada govorimo o oblasti sveukupnog postojanja koje se prvenstveno nalazi van okvira našeg vremenskog kontinuuma, gde i pojam vremena nema previše smisla, jer tu vreme ne postoji. Jer nije ni na koji način ograničeno početkom, niti krajem.

Ono nije utemeljeno na dualnosti koju naš svet sa sobom donosi i kako mi, kao ljudska bića, percipiramo stvarnost čiji smo deo.

Pre Stvaranja postojalo je samo Beskonačno Biće/Entitet i sve ostalo bilo je jednako i homogeno. Jednakost tako predstavlja najviši koncept koji ume može da dosegne i donekle razume i predstavlja samu suštinu Sefire Hohma (חוכמה), odnosno Mudrosti.

Nešto što bi u ovom momentu moglo da olakša problem u kojem smo, i nemogućnost da zamislimo prostor izvan toka vremena o kojem ovde diskutujemo a koji moramo smisleno postaviti, možemo nazvati hipervremenom. Midraš (מדרש) u svom tumačenju religioznih tekstova rabinskog judaizma ovaj vid hipervremena originalno naziva poretkom vremena (seder zemanim, סדר זמנים). Adej ad (עדי עד) tako označava domen koji je čak i izvan prostora hipervremena.

.

– IZBOR TEMA –


Ostavite komentar i iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneta email adresa neće biti javno dostupna.