Uzvišenost Pesme nad Pesmama

Uzvišenost Pesme nad Pesmama

/ Metafizika ljubavnog odnosa i zanosa u Pesmi nad pesmama /

.

ישקני מנשיקות פיהו כי טובים דדיך מיין

Jiškeni minšikot pijhu ki tovim dodejha mijajin
Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih, jer je tvoja ljubav bolja od vina…

U čemu leži vanvremena lepota ”Pesme nad Pesmama” (Šir Ha’Širim, שיר השירים), pesme koja važi za najlepšu od svih u svim svetim knjigama? Ribi Johanan (Johanan bar Nafha, יוחנן בר נפחא‎‎) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je ”Tora” (תורה) sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna svetinja nad pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים).

No šta je u njoj sveto?

Najveći deo Pesme nad pesmama u formi je dijaloga, dijaloga između dvoje ljubavnika – mladoženje i neveste (hatan ve’hala, חתן וכלה), te je samim tim dominirajući ton ljubavni, na momente čak i erotski, jer se u pesmi koriste izrazi koji se mogu odnositi na i seksualnu ljubav. No vremenom je u hebreizmu preovladalo istorijsko-teološko stanovište u tumačenje teksta koje kaže da se pre radi o alegoriji koja opisuje ljubav, zavet (berit, ברית), između Boga i izabranog mu naroda, naroda Izrailja (Am Jisrael, עם ישראל), pa tada čitav narod poprima ulogu božanske neveste i simbolizuje ideal ljubavi u odnosu s mudrošću. Nešto što nalazimo vrlo slikovito dočarano u liturgijskom delu Leha Dodi (לכה דודי).

Iako je Pesma nad Pesmama ljubavna, ona u isto vreme zadire mnogo dublje u suštinu. Ona mističnim jezikom govori o spajanju mikroprozopusa, odnosno kabalističke ideje Malog lica (zeir anpin, זעיר אנפין) i Njegove mlade. U tome leži skrivena svet(l)ost, baš kao što i naš svakodnevni svet skriva prisustvo jevrejskog Demijurga – odnosno Šehine (שכינה), božanskog Sveprisustva. Zato kada neko recituje Pesmu nad Pesmama, ili je samo iščitava meditirajući nad njom i njenim smislom, on biva čak i nesvesno privučen ka dubljem smislu koji se nalazi iza vela svakodnevnice tumačenja ovog teksta. U njene skrivene odaje – velove Šehininog sveprisustva.

Mikroprozopus obično se naziva i malim Adamom, dok Makroprozopus zovemo Velikim Adamom, odnosno Velikim licem (arih anpin, אריך אנפין). Malo lice simbolizovano je šestokrakom zvezdom (isprepletanim trouglovima), ili sa šest strana kocke. Tih čest strana predstavljaju smerove: sever, istok, jug, zapad, gore, dole; ali i prvih šest dana Stvaranja. Ako se Mikroprozopus prihvati kao šestodelan, onda su njegovi globusi analogni sa šest dana Stvaranja, a deseti globus, sefira Malhut (מלכות), sa Šabatom (שבת) kao krunom čitavog procesa. U ovoj predstavi nevestu Mikroprozopusa vidimo kao Malhut, sefiru čije se četvorostruko ustrojstvo sastoji od mešavine četiri elemenata. To je božanska Eva (Hava, חוה), koja je izvađena iz boka Mikroprozopusa i kombinuje potencije čitavog kabalističkog drveta u jednoj sferi koja se može nazvati nebeski Čovek (, איש). Iz tog razloga Pesmu nad Pesmama držimo za svetinju nad svetinjama.

Svetinje, množinu, predstavlja 6 muških sefirot već pomenutog zen anpina, dok Svetinju, u jednini, čini svaka sefira od njih šest pojedinačno.

Hebrejska reč za sveto je kadoš (קדוש) i predočava stanje koje nas odvaja od svakodnevnog i materijalnog poimanja stvarnosti i vezuje se za tumačenje sefirot glifa Drveta života.

Kada pojedinac dospe u to izmenjeno, ili drugim rečima – mistično stanje duha, tada se za njega kaže da je pristupio svetinjama sefirot, a prva kroz koju u tom procesu treba proći jeste upravo – Malhut, odnosno Kraljevstvo materije; te ona samim tim postaje Svetinja nad Svetinjama.

Razlog zašto ovaj uspon mora početi od Malhuta u tome je što je to i najniža sefira Drveta (Ec hajim, עץ חיים).

Drugi razlog krije se u tome što sefira Malhut istovremeno oličava ženski princip i predstavlja koncept primanja. Zato kada osoba sebe posveti i učini svoje biće podložno kanalisanju ovog tipa potencije, onda postaje Malhut u malom.

Ovde se takođe moramo pozabaviti značenjem i smislom lepote, jer se radi o lepoti svih stvari o kojima Pesma nad Pesmama.

U stihu 6:10 nalazimo:

מי זאת הנשקפה כמו שחר יפה
כלבנה ברה כחמה אימה כנדגלות

Mi zot ha’niškafa kmo šahar jafa
halvana bara kahma ajuma kanidgalot

Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec,
čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama?

.

Ovaj stih se savršeno vezuje za upravo pomenuti ženski princip u ovom bezvremenom delu i zbog toga postoji jedno stanovište koje baš u ovom trenutku vidi to metafizičko stvaranje žene iz Adamovog rebra.

Jer zašto na hebrejskom za ženu (odnosno: žensko) kažemo i nekeva (נקבה)?

Zato što ona donosi širinu ovom svetu – nekev (נקב).

I sâma Šehina može predstavljati ženski princip Božijeg sveprisustva i instinske lepote čije nam je spoznaja čulno dokučiva i dostupna. Ovaj princip simbolizujemo i večnom otvorenošću hebrejskog slova He (ה).

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.