Uzvišenost Pesme nad Pesmama

/ שיר השירים אשר לשלמה /

.

יִשָּׁקֵנִי מִנְּשִׁיקוֹת פִּיהוּ, כִּי טוֹבִים דֹּדֶיךָ מִיָּיִן

Jišakeni minšikot pijhu, ki tovim dodejha mijajin

Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina…

U čemu je sva vanvremenska lepota Pesme nad Pesmama, pesme koja važi za jednu najlepšu od svih u svim svetim knjigama? Ribi Johanan (Johanan bar Nafha, יוחנן בר נפחא‎‎) je rekao da su svi spisi sveti, da je Tora sveta, ali da je Pesma nad Pesama (Šir HaŠirim, שיר השירים) svojevrsna Svetinja nad Svetinjama (Kodeš HaKodašim, קודש הקודשים). No, kakvo je značenje iza termina svetinje nad svetinjama? Šta je sveto?

Najveći deo Pesme nad pesmama je u formi dijaloga između dvoje ljubavnika, mladoženje i neveste. Osnovni ton je ljubavni, na momente čak i erotski, jer se u pesmi se koriste izrazi koji se mogu odnositi na seksualnu ljubav. U hebrejizmu je preovladala istorijsko-teološka alegorija po kojoj Pesma opisuje ljubav, ili zavet, između Boga i izabranog naroda, Izraela, pri čemu se Izrael predstavlja kao božanska nevesta. Ona simbolizuje ideal ljubavi u odnosu s mudrošću.

Iako je, spolja posmatrano, Pesma nad Pesmama prelepa ljubavna pesma, ona u isto vreme zadire mnogo dublje, u odnos među bićima. Ona na jedan od najdubljih načina govori o spajanju mikroprozopusa, odnosno kabalističke predstave malog lica (zer anpin, זעיר אנפין) i ‘njegove’ Mlade. U tome i leži ta skrivena svetost, baš kao što i naš svakodnevni svet skriva svetost prisustva Šehine (שכינה), Sveprisustva. Zato kada neko recituje Pesmu nad Pesmama, ili je samo iščitava meditirajući nad njenim smislom, on tada biva uvučen u dublji smisao iza vela svakodnevnice i biva odveden u njene skrivene odaje, Šehininog sveprisustva.

Mikroprozopus obično se naziva i malim Adamom, dok Makroprozopus zovemo Velikim Adamom, odnosno Velikim Licem (arih anpin, אריך אנפין). Malo lice je simbolizovano šestokrakom zvezdom (isprepletanim trouglovima), ili sa šest strana kocke. Ono time predstavlja smerove: sever, istok, jug, zapad, gore, dole, ali i prvih šest dana Stvaranja. Ako se Mikroprozopus shvati kao šestodelan, onda su njegovi globusi analogni sa šest dana Stvaranja, a deseti globus, sefira Malhut, sa Šabatom. U ovoj analogiji nevestu Mikroprozopusa vidimo kao Malhut (מלכות), sefiru čije se četvorostruko ustrojstvo sastoji od mešavine četiri elemenata.

To je božanska Eva (חוה), koja je izvađena iz boka Mikroprozopusa i kombinuje potencije čitavog kabalističkog drveta u jednoj sferi koja se može nazvati čovek. Iz tog razloga Pesmu nad Pesmama držimo svetinjom nad svetinjama. Svetinje predstavlja 6 muških sefira već pomenutog zen anpina, dok svetinju čini predstavlja svaka sefira od njih šest pojedinačno.

Reč sveto (kadoš, קדוש) generalno predočava stanje koje nas odvaja od svakodnevnog materijalnog poimanja sveta i vezuje se za tumačenje sefira Drveta života. Kada pojedinac dospe u mistično stanje duha, tada se za njega kaže da je pristupio svetinjama sefira, a prva kroz koju u tom procesu valja proći jeste Malhut, Kraljevstvo; te ona samim tim postaje Svetinja nad Svetinjama.

Razlog zašto ovaj uspon mora početi sa Malhuta u tome je što je to najniža sefira Drveta. Drugi razlog krije se u tome što je Malhut oličava ženski princip i predstavlja koncept primanja. Zato, kada osoba sebe posveti i učini svoje biće podložno kanalisanju ovog tipa energije božanskog, onda postaje Malhut-Kraljevstvo u malom.

Takođe se ovde trebamo pozabaviti i značenjem lepote, jer se radi o lepoti svih stvari o kojima Pesma nad Pesmama (6:10) i govori:

מי זאת הנשקפה כמו שחר יפה

כלבנה ברה כחמה אימה כנדגלות

Mi zot ha’niškafa k’mo šahar jafa

halvana bara kahma ajuma kanidgalot

Ko je ona što se vidi kao zora, lepa kao mesec,

čista kao sunce, strašna kao vojska sa zastavama?

.

Ovaj stih savršeno se vezuje za Ženski princip u ovom bezvremenom delu i zbog toga postoji jedno stanovište koje baš u ovom trenutku vidi kreiranje žene iz Adamovog rebra. Zašto na hebrejskom ženu zovemo i nikeva (נקבה)? Jer ona donosi širinu ovom svetu, nekev (נקב). I sama Šehina predstavlja ženski princip Božijeg sveprisustva i instinske lepote čije nam je spoznaja i čulno dostupna.

Ovaj princip simbolizujemo i otvrenošću hebrejskog slova He (ה).

.

– IZBOR TEMA –


 

Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.