Urim i Tumim

/ ”I metni na naprsnik sudski Urim i Tumim, da bude na srcu Aronu…” /

ה א ו ר י ם   ו א ת   ה ת מ י ם
Ha’Urim ve’et Ha’T’mim


Urim i Tumim == Davidov štit = hebrejski alefbet

ונתת אל חשן המשפט את האורים ואת התמים והיו על לב אהרן בבאו
לפני יהוה ונשא אהרן את משפט בני ישראל על לבו לפני יהוה תמיד

Ve’natata el hošen ha’mišpat et ha’urim ve’et ha’tumim
ve’haju al lev Aron bevu lifnej Adonaj ve’nasa Aron et
mišpat benej Jisrael al libo lifnej Adonaj tamid

I metni na naprsnik sudski Urim i Tumim, da bude na
srcu Aronu kad ulazi pred Gospoda i Aron će nositi sud
sinova Izrailjevih na srcu svom pred Gospodom vazda

.

Prvo pominjanje urima i tumima vezuje se za stih 28:30 iz Izlaska (Šemot, שמות), jevrejske Biblije (Tanaha, תנ”ך), citiranog iznad, kada se ova dva kamena pominju kao sastavni delovi drevnog ritualnog remenja – grudnog oklopa, ili hošena (חשן), ali koji su se nalazili unutar te ploče, dok je na njenoj površini bilo 12 dragulja koji su simbolizovali 12 plemena (šivti Jisrael, שבטי ישראל).

Obavezu nošenja hošena imao je prvosveštenik, koen gadol (כהן גדול), pri ulasku u svetinju u šatoru od sastanka (miškan, המשכן), za vreme određenih velikih praznika, poput najsvetijeg Jom Kipura (יום כיפור), ali i pri drugim ritualnim obredima u šatoru. Miškan je prethodio prvom i drugom Hramu u Jerusalimu (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) i bio mobilne prirode, prenošen s jedne na drugu lokaciju, po potrebi, a potom i u hramu na uzvišenju Jerusalima.

Reč miškan dolazi iz korena reči šahen (שכן), istog korena kao i reč sused, i znači boravište/prebivalište i vrlo jasno upućuje na to da je to bilo mesto prisutnosti Adonaja na materijalnoj ravni od perioda izlaska iz Egipta pa sve do osvajanja Kanaana. U njemu su se nalazili Zavetni kovčeg (Aron Ha’Berit, ארון הברית) koje je sadržao:

• Aronov štap (mate Aron, מטה אהרן),

• komad mane (מן)

• i dve ploče Zakona sa zapovestima (esret ha’dvarim, עשרת הדברים) datih Mojsiju.

.

No vratimo se temi urima i tumima. Rad sa njima, između ostalog, vezivao se i za praksu divinacije, kojom se služilo prilikom traženja i dobijanja odgovora na određena pitanja, te otkrivanje Volje Adonaja (יהוה). Da bi urim tumim mogli da progovore i daju odgovore na postavljena pitanja, čovek mora stati pred prvosveštenika, koena gadola u punoj nošnji, s remenjem i pred njim jasno da izgovoriti pitanje na koje želi da dobije Odgovor.

Veruje se da je svaki dragulj na ploči predstavljao je određeno slovo, a posebnom igrom prelamanja svetlosti dolazilo se do odgovora na konkretno pitanje deci Izrailja (Bnej Jisrael, בני ישראל).

Kroz prizmu ove primene urimatumima baca se i svetlo na samu formu i začaj koji ima Davidova zvezda za jevrejski narod, odnosno Davidov štit (Magen David, מגן דוד). Poznati oblik heksagrama dobijamo jednostavnim pripajanjem dva trougla u usmerenih u različitim pravcima, dole i gore, a upravo su urim i tumim predstavljani simbolikom dva trougla usmerena ka gore i dole. Na taj način, posmatranjem kroz objektive ova dva kamena, koji se postavljaju jedan iznad drugog (formirajući čuveni heskagram) pruža koenu gadolu sticanje uvida i znanja iz kutaka stvarnosti skrivenih od običnih pogleda.

Takvim igranjem sa svetlošću, odnosno njenim propuštanjem i svojevrsnim filtriranjem kroz dva objektiva, koji mogu biti korišćeni pojedinačno ili istovremeno, postizan je željeni efekat dobijanja odgovora i bio je, verovatno, sâm ključ divinacije – primenom optike načinjene od ova dva posebna dragulja.

Ukoliko uronimo još dublje u analizu ove forme ukrštenih trouglova, linijama heksagrama moguće ispisati svih 22 slova hebrejskog alefbeta, plus tri sofita (završnih slova), te ukupno njih 25. Na taj način Davidova zvezda postaje istinski pečat jevrejskog naroda i celokupnog sistema učenja, kako religioznog tako i filozofskog. Tako ovaj štit predstavlja ovoploćenje celokupne misli jednog naroda, sa znanjem kompresovanim unutar jednog simbola, pored onog najstarijeg – menore (מנורה), koje se održalo do današnjih dana i predstavlja osnovni simbol moderne države Izrael, na njenoj zastavi.

Davidov štit između dve plave linije – neba i zemlje, linija između kojih nastaju slova koja stvaraju čitav svet.

Kada govorimo o značenju ovih dveju reči, reč urim (אוּרִים) svoj koren ima u reči svetlost (or, iz korenskog: A-V-R, אור).

Takođe postoje i druga tumačenja porekla značenja poput onog koje poreklo urima pronalazi u troslovnom korenu reči amen, A-M-N (uistinu, אמן); ili, pak, iz značenja reči arrim (אררים) koju možemo prevesti kao – kletva, krivica, što je još jedna od pretpostavki.

Sada, u sklagu s ovim poslednjim pristupom u tumačenju porekla reči urim, kao kletvi, za tumim se pretpostavlja da dolazi od konsonantalne korenske reči T-M-M (תםם) koju u nekom širem kontekstu prevodimo kao – nevinost, koja itekako ima smisla u ovom svetlu razjašnjenja simbolike. Iako se danas većina slaže s prevodom da urim i tumim simbolizuju svetlost i savršenstvo, jasne su naznake da su ova dva dragulja korišćena i pri odlučivanju nečije sudbine, što smo videli i u jednom od tumačenja nastanka ove dve reči, odnosno kada se odlučivalo li je pojedinac za određeni zločin nevin ili kriv, otud i alegorijska verzija značenja – otkrovenje i istina, koje samim tim moglo imati i mnogo širu primenu u drugim ritualnim radnjama tog vremena.

Pogled kroz Urim i Tumim, u formi naočara

Ne sme se izgubiti iz vida i tumačenje čuvenog asirologiste, eksperta za asirski jezik i književnost Vilijama Arnolta (William Muss-Arnolt) koje ove dve reči, njihovu jedninu, ur i tum, povezao sa vavilonskim ūrtu i tamītu – koje se koriste za značenje poput – proročište i zapovest/naredba. Prema njegovoj teoriji, ove reči na hebrejskom jeziku su samo pretrpele manju množinsku intervenciju kojom je dodatno naglašeno značenje originalnog značenja iz vavilonskog jezičkog korena. Svakako je nesumnjivo da je u velikoj meri vavilonska tradicija bila pomešana s jevrejskom, kao i da je dalje oblikovala, posebno s obzirom na isprepletenost istorijskih okolnosti.

Na kraju, sličnu i isto tako važnu primenu svetog kamenja pronalazimo i kod Arapa još u periodu pre islama (إسلام), ali i nakon vremena Muhameda (محمد). Ka’ba (الكعبة), građevina u obliku kocke u središtu je velikog dvorišta džamije u Meki, koje je najsvetije mesto u islamu. Drevna kuća, kako se još Kaba naziva, nepravilna je kocka dugačka oko 11.5, visoka 10.5 i široka 9 metara. U jugoistočnom uglu zida, na prigodnoj udaljenosti od tla, ugrađen je sveti i misteriozni Abrahamov crni kamen, ili aerolit.  Prema predanju, dve hiljade godina pre stvaranja sveta Kaba je prvi put izgrađena na nebu, gde njen model i dalje postoji kao arhetip. Potom je Adam (אדם) je smestio Kabu na zemlji tačno ispod mesta na nebu koje zauzima original, a izabrao je kamenje sa pet svetih planina – Sinaja, Al-Đudi, Hire, Maslinove gore i Libana, a deset hiljada anđela postavljeno je da čuva građevinu. U vreme potopa sveta kuća je uništena, ali su je posle obnovili Abraham (אברהם) i njegov sin Išmael (إِسْمَٰعِيْل).

.

– IZBOR TEMA –


 

Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.