Stvaranje ni iz čega (∅)

Stvaranje ni iz čega (∅)

/ Bog se vešto skriva iza vela od 10 na minus 43 /

.

Uzmemo li ideju o stvaranju ni iz čega ona u jevrejskoj mistici drži izuzetno kompleksnu i značajnu poziciju, dobro znanu po jednostavnoj hebrejskoj reči – Ejn (אין) – Ništa, Ništavilo; ali ništavnost koje u isto vreme predstavlja i primordijalnu formu stvaralačke sile. Potencijal kosmosa. Motor onoga što zovemo Postankom (Berešit, בראשית). Odnosno mehanizam koji će iznedriti inicijalni set zakona koji će kosmosom upravljati – fizički set zakona u krajnjoj instanci… Upravo zbog toga je ovo i jedna od omiljenijih formula koju jevrejski učenjaci koriste kada žele da diskutuju i pišu o problematici stvaranja ni iz čega.

No najjednostavnije rečeno:

(…) Reč je o stvaranju sveta od strane Boga iz nečega što nije ni Bog sâm po sebi, niti bilo kakva druga vrsta egzistencije, već čisto ne-postojanje.

.

Uposlimo li ovde racio, formula bi mogla biti sledeća:

m / 0 = ∞

m podeljeno sa nulom (0daje beskonačno ()
gde m predstavlja bilo koji pozitivan
 broj (+). 

.

Ali zašto ne uprostimo ovu jednačinu množeći obe strane nulom?

Na taj način dobijamo da:

m = 0 x ∞

proizvod nule i beskonačnog daje pozitivan broj.

.

Zar to nije dokaz da je neka beskonačna sila stvorila kosmos ni iz čega ()?

To Ništa, iz kojeg je sve nastalo, zbog toga nikako ni ne može biti apsolutna negacija sveg postojanja, a mi Mu ne možemo pripisati nikakve atribute zato što je izvan domašaja našeg razuma i intelekta. Ipak, suština je u tome da je To Ništa beskonačno realnije od bilo koje druge realnosti. Tek kada se um oslobodi svih ograničenja i kada se, rečeno mističnim jezikom, spusti u dubine tog ništa, tek tada može nazreti ono/To božansko.

Dakle, Ništa obuhvata apsolutnu širinu te mistične stvarnosti, iako se ne može definisati… jer Bog koji je definisan bio bi konačan Bog. Suštinski: predstavlja božanstvo u njegovoj najskrivenijoj i najnedokučivijoj suštini. Tako da je stvaranje ni iz čega zapravo stvaranje iz sâmog Boga. I na taj način stvaranje ni iz čega postaje simbol emanacije, jedne ideje koja je u istoriji filozofije i teologije uvek bila veoma zamućena i krivo tumačena.

S druge strane ogledala, ovaj pristup (možda) možemo uporediti s Plankovom erom (Planck epoch) moderne kosmologije, erom koja se vezuje za vreme ranije od 10−43 sekundi nakon Velikog praska* (Big Bang). Period stvaranja u kojem ništa nije bilo izvesno, jer je u uslovima Plankove energije (1019 milijardi elektron-volti, eV) gravitaciona sila, G, bila jaka poput bilo koje druge sile. Nešto što se nikada više nakon toga nije dogodilo. Vrlo je iz moguće da su tada sve četiri, nama danas znane, sile svemira bile objedinjene u jednu SUPERSILU i možda je jedino tada vasiona bila u savršenom stadijumu ništavila, odnosno – praznog višedimenzionalnog svemira. To je vreme misteriozne simetrije koja je objedinjavala sve četiri sile tako da su jednačine za njih mogle biti savršeno komplementarne. No odmah  nakon 10−43 sekundi od ova misteriozna simetrija biva narušena kada se i formira majušni mehur, embrion, ovog našeg kosmosa u nastajanju… Možda i kao rezultat nasumične kvantne fluktuacije (Quantum fluctuation). Taj mehur bio je reda veličine Plankove dužine (The Planck length) koja je iznosi probližno 10−33 centimetara, odnosno 0.000000000000000000000000000000000016 metara.

Nakon ovog inicijalnog ultra-kratkog perioda, u nastupajućoj GUT eri (A Grand Unified Theory) koja započinje nakon 10-43 sekundi od Velikog praska, već formirani mehur započinje s naglim širenjem. I to širenjem višestruko bržim od brzine svetlosti, jer, setimo se, tada još uvek nije bilo definisanih fizičkih konstanti koje bi to eventualno sprečavale.

U tim trenucima dolazi i do munjevitog razdvajanja SUPERSILE na pojedinačne, usled opadanja i opšte energije sistema, i koje poprimaju formu onakvih kakve ih i danas opažamo i merimo.

Četiri sile koje gospodare svekolikom vaseljenom:

GRAVITACIONA SILA
Najslabija od četiri sile ali neograničenog dometa,
opisuje je Opšta teorija relativnosti (GTR);
.

SLABA NUKLEARNA SILA
Kratkog je dometa delovanja, jača od gravitacione
i opisuje je Elektro-slaba teorija (EWT);
.

ELEKTROMAGNETNA
Jaka sila koja održava protone i elektrone u
orbitama atoma
i koja je opisana teorijom
Kvantne elektrodinamike (QED);
.

JAKA NUKLEARNA SILA
Najjača sila prirode, i ona najmanjeg dometa,
održava standardnu materiju stabilnom,
opisana Kvantnom hromodinamikom (QCD).


* Nije bio veliki (jer se desio na nivou čestice), niti je bilo praska (jer nije bilo uslova za prostiranje zvuka)

** Zato neki ovaj model nazivaju i teorijom Velikog pljeska (The Big splat), umesto Velikog praska, jer podrazumeva sudar dve brane

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.