Stvaranje ni iz čega

.

Uzmimo ideju stvaranja iz ničeg. U dogmatici jevrejske filozofije važnu ulogu je imalo pitanje da li judaizam uopšte prihvata jednu takvu ideju i u kom smislu. Ne možemo se ovde upuštati u složenu problematiku kao ortodoksni teolozi koji su pokušavali da zadrže puno značenje ove koncepcije.

Najjednostavnije rečeno:

… reč je o stvaranju sveta od strane Boga iz nečeg što nije ni Bog sam po sebi, niti bilo kakva druga vrsta egzistencije, već čisto ne-postojanje.

.

Mistici takođe govore o stvaranju ni iz čega, to je u stvari jedna od njihovih najomiljenijih formula, ali kada je oni koriste ova formula dobija sasvim novo značenje.

To Ništa iz kojeg je sve nastalo nikako ne može biti apsolutna negacija sveg postojanja i mi mu ne možemo pripisati nikakve atribute zato što je izvan domašaja našeg intelekta i znanja. Ipak, suština je u tome da je to ništa beskonačno realnije od bilo koje druge realnosti. Tek kada se duša oslobodi svih ograničenja i kada se, rečeno mističkim jezikom, spusti u dubine tog ništa, tek tada ona može spoznati božanstvo. Znači da to Ništa obuhvata širinu te mističke stvarnosti, iako se ne može definisati jer:

Bog koji je definisan bio bi konačan Bog.

.

Ukratko, ono predstavlja božanstvo u njegovoj najskrivenijoj i najnedokučivijoj suštini. Tako da stvaranje ni iz čega za mnoge mistike zapravo znači stvaranje iz Boga. Na taj način stvaranje ni iz čega postaje simbol emanacije, jedne ideje koja je u istoriji filozofije i teologije uvek bila veoma udaljena od njega.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.