Solarni princip Božanstva

.

Sunce kao vrhovno među nebeskim telima vidljivim antičkim astronomima, bilo je dodeljeno najvišem od bogova i postalo je simbol vrhovne vlasti samog Stvoritelja. Iz dubokog filozofskog razmatranja moći i principa sunca proizašao je koncept Trojstva. Načelo Trojednog Božanstva nije karakteristično samo za hrišćansku teologiju, već čini upadljiv deo dogme i drugih velikih religija, kako drevnih tako i iz modernijih vremena. Persijanci, Hindusi, Vavilonjani i Egipćani imali su svoja Trojstva. U svakom od slučajeva ono predstavlja trostruki oblik Vrhovne inteligencije.

U savrmenoj masoneriji Božanstvo se simbilozovano jednakostraničnim trouglom, čije stranice predstavljaju primarne manifestacije Večnoga, koji je Sam predstavljen kao maleni plamen, Jevrejima poznat kao Jud (Yud, י). Jakob Beme Trojstvo naziva Tri Svedoka, a Nevidljivi je posredstvom njih postao poznat vidljivom, opipljivom univerzumu.

Poreklo trojstva očigledno je svakome ko posmatra dnevne manifestacije sunca. Ta lopta ima tri različite faze: izlazak, podne i zalazak. Filozofi su, stoga, podelili život svih stvari na tri dela: rast, zrelost i raspadanje. Između sumraka zore i sumraka večeri je podne blistavog sjaja.

  • Bog Otac, Stvoritelj je simbolizovan zorom. Njegova boja je plava, jer sunce je ujutru, kada izlazi, prekriveno velom plave sumaglice.
  • Bog Sin, Prosvetljeni, poslat da svedoči o Svom Ocu pred svim svetovima, nebeski je globus u podne, blistav i veličanstven. Grivasti Judin lav, Zlatokosi Spasitelj Sveta. Žuto je Njegova boja, a Njegova moć je beskrajna.
  • Bog Sveti Duh jeste faza zalaska sunca, kada sfera dana, odevena u plamteće crvenilo, odmara za trenutak nad linijom horizonta, a zatim nestaje u tamu noći da luta nižim svetovima i kasnije se ponovo pobedonosno uzdigne iz zagrljaja mraka.

.

Za Egipćane sunce je bilo simbol besmrtnosti, jer, mada je umiralo svake noći, ono je vaskrsavalo sa svakim nastupanjem zore. Sunce ne samo da obavlja ovu svakodnevnu aktivnost,

već ima i svoje godišnje hodočašće, tokom kojega sukcesivno prolazi kroz 12 nebeskih kuća, ostajući u svakoj po 30 dana. Uz to, ima i treću stazu putovanja, koja se zove procesija ekvinocija, u kojoj se oko zodijaka kreće retrogradno, prolazeći kroz 12 znakova po stopi od jednog stepena svakih 72 godine.

Pažljiva analiza religijskih sistema paganizma otkriva puno dokaza o tome da su njegovi sveštenici služili solarnoj energiji i da je njihovo Vrhovno Božanstvo u svakom slučaju bilo ova personifikovana Božanska Svetlost. Godfri Higins, nakon trideset godina ispitivanja porekla religijskih uverenja, ima sledeće mišljenje:

Svi bogovi antike rastvaraju se u solarnoj vatri, ponekad samog sebe kao Boga, a ponekad amblem, ili Šehinu (שכינה – reč koja, između ostalog, označava mesto stanovanja ili boravka Boga, naročito u Hramu u Jerusalimu. Prisustvo Boga. Odnosno ženski princip.) tog višeg principa, poznatog po imenu stvaralačko Biće ili Bog. Mnogi narodi imali su više od jednog solarnog božanstva. U stvari, za sve boginje i bogove se pretpostavljalo da sudeluju, barem delom, u sunčevom sjaju.

Egipatski sveštenici su u mnogim od svojih ceremonija nosili kože lavova, koji su bili simbol solarne sfere, zbog činjenice da je sunce uzvišeno, dostojanstveno i najsrećnije smešteno u sazvežđu Leo, kojim vlada lav i koje je u jednom trenutnu bilo kamen temeljac nebeskog luka. Samson (שמשוןod sunca), hebrejski heroj, kao što mu i ime govori, takođe je solarno božanstvo. Njegova borba sa nubijskim lavom, njegove bitke sa Filistejcima i njegov nezaboravni podvig odnošenja gradskih vrata gaze, sve se odnosi na aspekte solarne aktivnosti.

Zlatni ukrasi koje je koristilo sveštenstvo različitih svetskih religija još jedno su suptilno ukazivanje na solarnu energiju, kao što su to i krune kraljeva. U drevna vremena, krune su imale više šiljaka koji su se širili prema spolja, poput zrakova sunca. Mnogi od drevnih proroka, filozofa i dostojanstvenika nosili su žezlo na čijem je gornjem kraju bio prikaz solarnog globusa okruženog proisteklim zracima. Sva kraljevstva na zemlji bila su kopije Nebeskog kraljevstva, a kraljevstva Nebesa najbolje su simbolizovana solarnim kraljevstvom, u kojem je sunce bilo vrhovni vladar, planete njegovo lično veće, a cela Priroda psolanik njegovog carstva.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.