Šehina u izgnanstvu

.

Prvobitno je postojala harmonija između stvaralačkog potencijala i njegovih konačnih manifestacija, između gornjih i donjih svetova, gornje sefira i desete sefire. Sve stvari su bile pripojene Prvobitnom i njegova moć je neometano tekla kroz sve stupnjeve bivstvovanja. Posle Adamovog prestupa, međutim, razvile su se prepreke koje su ometale emanaciju te sile. Stvorenje se odvojilo od Stvoritelja, plod od drveta, muško od ženskog, naš svemir od sveta jedinstva, čak i Šehina (שכינה), ili deseta sefira (מלכות), od gornjih sefira. Tako je svet bačen u nered. Čovek je trebalo da postoji u čisto duhovnom obličju, kao svetlost u stalnom opštenju s Tvorcem, ali je pao u svoje sadašnje inferiorno stanje.

.

Uprkos podeli, Bog se nije u potpunosti povukao iz ovog sveta. Metaforično rečeno, kada je Adam proteran, jedan aspekt božanskog – Šehina, pošla je za njim u ropstvo. Otuda bar ta jedna božanska moć ipak još uvek prebiva u ovom svetu. To je ono Prisustvo koje je išlo pred Izraelom (יעקב / ישראל) dok je ovaj hodao kroz pustinju. Šehina stalno prati čoveka i ne ostavlja ga sve dok se pridržava propisa. Šehina prati Izrael u uzgnanstvo i uvek lebdi nad Izraelom kao majka nad svojom decom. Štaviše, upravo zbog Izraela i njegovog poštovanja, zakona, Tore, boravi Šehina na zemlji.

Učenje o Šehini zauzima središnje mesto u kabali. Iako se često naglašava da su Sveti i Šehina jedno, ona govori o rascepu u stvarnosti. Šehina se figurativno naziva Matrona (koju simbolizuje ime, Elohim אלהים) koja je odvojena od Kralja (kojeg simbolizuje neizrecivo ime, ha’šem השם), a to označava da je Bog upleten u tragično stanje ovog sveta. U svetlosti tog učenja patnja Izraela dobija novo značenje.

Ne samo Izrael, već ceo svemir, čak i Šehina, leži u prašini i boravi u izgnanstvu. Čovekov zadatak je da dovede do ponovnog uspostavljanja prvobitnog stanja svemira i ponovnog ujedinjenja Šehine i En Sof-a. To je pravo značenje mesijanskog spasenja o kojem se često govori, cilj svih napora.

U vremenu koje će doći Šehina će biti vraćena na svoje mesto i doći će do potpunog jedinstva. Tog dana biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.

(Zah. 14:9)

.

Moglo bi se reći:

Zar On sada nije Jedan?

.

Nije. Jer je Matrona odvojena od svog Kralja…

Kralj bez Matrone nije u posedu svoje krune, kao ranije.

.

Ali kada se On pridruži Matroni, koja ga kruniše mnogim sjajnim krunama, onda će ga nebeska Majka takođe krunisati na prikladan način. Ali sada, kada Kralj nije sa Matronom, nebeska Majka čuva svoje krune i zadržava vodu potoka od njega i On nije sjedinjen sa njom. Stoga, on kao i da nije Jedan. Sve dok se Matrona ne vrati na mesto Hrama. Otud i mistična filozofija poznata kao tikun olam (תיקון עולם), odnosno pokušaj popravljanja sveta, sastavljanja njegovih rasutih delova u prvobitnu celinu (kako fizičkog, tako i duhovnog sveta).

Obnova jedinsta stalan je proces. Jedini cilj i naum Svetoga kada je poslao čoveka na ovaj svet jeste da sazna i razume da je HaŠem (יה), koji označava En Sof, u stvari Elohim (Šehina).

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.