Nebeski čovek

/ Troslovna konkretizacija Bića /

א י ש

Čovek

Slova Alef (א), Jud (י) i Šin (ש) zajedno izgovaramo  (איש), hebrejskom reči za čoveka. Ali ujedno i rečju za Nebeskog čoveka, jer u ovom obliku/formi Alef predstavlja Sefiru Keter (krunu, כתר), dok Jud, kao prvo slovo u imenu Adonaja (יהוה), predstavlja kanal u smeru od Ketera ka Hohmi (mudrosti, חוכמה). Šin je, potom, veza koji spaja Hohmu i Binu (razumevanje, בינה). Pravilo je da se Alef nikada ne pojavljuje u ulozi sufiksa, dok kao prefiks označava upotrebu prvog lica u budućem vremenu, što čitamo: BićuOn je apsolutno ”Ja”, a ova objava jasno ukazuje na Njegov, još uvek neostvaren potencijal:

אני אהיה

Ani Ehje
Biću

Iako slovo Alef nije prvo slovo hebrejske Biblije (Tanaha, תנ”ך), već je to Bet (ב) kojim započinje Postanje (Berešit, בראשית), Alef mu svakako prethodi predstavljajući sav nerealizovani potencijal Krune, pri razmatranju koncepta Sveta koji dolazi (ha’olam ha’baa, העולם הבאה). Time nivo Ketera predstavlja polje nespoznatljivo ljudskom umu/razumu, te na ovom mestu ne možemo preciznije o tome govoriti.

Dakle, Postanje započinje rečima:

בראשית ברא אלהים
את השמים ואת הארץ

Berešit bara Elohim et hašamajim ve’et ha’arec
U početku stvori Bog nebo i zemlju

Jedino se kroz entitet Ketera može govoriti o Kruni i jedino se tamo može rećiBiću.

Time dolazimo i do imena usko povezanog sa sefirom Keterom:

אהיה אשר אהיה

Ehje Ašer Ehje
Biću ono što ću biti

.Alef ima vrednost 1, ukazujući na jednakost na ovom nivou. Kao prefiks, Jud (י) znači – Biće; On će biti. Dok kao sufiks znači – moj. Na taj način se smisao usmerava na taj božanstveni potencijal o kojem možemo govoriti, a koji pripada nivou sefire Hohma. Kada Bog govori o Sebi, Sebe naziva Ehje, Biću (אהיה), ali kada mi pričamo o Njemu, verbalno ga uobličavamo, Njega nazivamo JHVH, Adonaj (יהוה), što ide uz konotaciju:

He is / will be

Jud (י) je prvo slovo Tetragramatona, odnosno prvo slovo našeg ljudskog razumevanja ove visoke prirode postojanja i ima numeričku vrednost 10, ukazujući na 10 sefirot. Iako kao sufiks, Jud znači – moj, što u ovom kontekstu i dalje pripada tom (naj)višem svetu, svetu Aciluta (olam acilut, עולם אצילות), koji s naše tačke razumevanja doživljavamo kao Ništavilo.

Šin (ש), kao prefiks, znači – to (eng. that). Kao slovo sastoji od tri  (u pojedinim slučajevima četiri) glave koje se zajedno spajaju u jednoj tački. Tri glave simbolizuju tri osnovna načela – tezu, antitezu i sintezu, a sva tri postoje upravo s razlogom da se se iznedri jedan cilj, Kraljevstvo (malhut, מלכות). Tačka na kraju u koju se sve, naposletku, sliva.

Šin je tako čitav svet i daje odgovor na ultimativno Zašto.

Boga vidimo kao Apsolutno Jedinstvo kroz slovo Alef. Potom Ga vidimo kako se ispoljava kroz Deset Sefirot/Drvo života (ec hajim, עץ היים), na osnovu čega možemo da prisustvujemo njegovoj slavi, kroz slovo Jud. Na kraju, vidimo Ga i kao mnoštvo dela s jedinstvom u Cilju, slovo Šin.

.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.