Nebeski Čovek (איש) | Bog, Biće, Jevrejin - ArsMagine.com

Nebeski čovek

/ Troslovna konkretizacija Bića… /

איש

Čovek
nebesko biće

Slova Alef א, Jud י i Šin ש zajedno izgovaramo  (איש), hebrejskom reči za čoveka. Ali ujedno i rečju za Nebeskog čoveka, jer u ovom obliku/formi Alef predstavlja sefiru Keter (krunu, כתר), dok Jud, kao prvo slovo u imenu Adonaja (יהוה), predstavlja kanal u smeru od Ketera ka Hohmi (mudrosti, חוכמה). Šin je, potom, veza koji spaja Hohmu i Binu (razumevanje, בינה). Pravilo je da se Alef nikada ne pojavljuje u ulozi sufiksa, dok kao prefiks označava upotrebu prvog lica u budućem vremenu, što čitamo: Biću.

Takav Čovek je apsolutno ”Ja”, a ova objava jasno ukazuje na Njegov, još uvek neostvaren potencijal:

אני אהיה
Ani Ehje
Biću

.

Iako slovo Alef nije prvo slovo hebrejske ”Biblije” (Tanaha, תנ”ך), već je to Bet ב kojim započinje Postanje (Berešit, בראשית), Alef mu svakako prethodi predstavljajući sav nerealizovani potencijal Krune, a posebno u senci razmatranja koncepta sveta koji dolazi (Ha’Olam Ha’Ba’a, העולם הבאה). Time nivo Ketera predstavlja polje nespoznatljivo ljudskom umu/razumu, te na ovom mestu ne možemo preciznije o tome govoriti.

Dakle, Postanje otpočinje rečima:

בראשית ברא אלהים
את השמים ואת הארץ
Berešit bara Elohim et ha’šamajim ve’et ha’arec
U početku stvori Bog nebo i zemlju

.

Jedino se kroz entitet Ketera može govoriti o Kruni i jedino se tamo može rećiBiću. Time dolazimo i do imena usko povezanog sa sefirom Keter i jednim od imena koje nalazimo na vrhu Drveta života (Ec Hajim, עץ חיים):

אהיה אשר אהיה
Ehje Ašer Ehje
Biću ono što ću biti

.Alef ima vrednost 1, ukazujući na jednakost na ovom nivou. Kao prefiks, Jud י znači – Biće; On će biti. Dok kao sufiks znači – moj. Na taj način se smisao usmerava na taj božanstveni potencijal o kojem možemo govoriti, a koji pripada nivou sefire Hohma. Kada Bog govori o Sebi, Sebe naziva Ehje, Biću (אהיה), ali kada mi pričamo o Njemu, verbalno ga uobličavamo, Njega nazivamo JHVH, Adonaj (יהוה), što ide uz konotaciju:

He is / will be

Jud י je prvo slovo Tetragramatona, odnosno prvo slovo našeg ljudskog razumevanja ove visoke prirode postojanja i ima numeričku vrednost 10, ukazujući na 10 sefirot. Iako kao sufiks, Jud znači – moj, što u ovom kontekstu i dalje pripada tom (naj)višem svetu, svetu Acilut (olam acilut, עולם אצילות), koji s naše tačke razumevanja doživljavamo kao Ništavilo.

Šin ש, kao prefiks, znači – to (eng. that). Kao slovo sastoji od tri  (u pojedinim slučajevima četiri) glave koje se zajedno spajaju u jednoj tački. Tri glave simbolizuju tri osnovna načela – tezu, antitezu i sintezu, a sva tri postoje upravo s razlogom da se se iznedri jedan cilj, Kraljevstvo (malhut, מלכות). Tačka na kraju u koju se sve, naposletku, sliva. Šin je tako čitav svet i daje odgovor na ultimativno pitanje Zašto.

Otud sledi:

א – Boga vidimo kao Apsolutno Jedinstvo (jahid, יחיד) kroz slovo Alef

י – Potom Ga vidimo kako se ispoljava kroz deset sefirot, na osnovu čega možemo da prisustvujemo njegovoj slavi, kroz slovo Jud י

ש – Na kraju, vidimo Ga i kao mnoštvo dela s jedinstvom u Cilju, slovo Šin

ODABIR TEMA


Subscribe / Pratite ovu diskusiju
Notify of
guest
0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments