Ne uzimaj Ime mu uzalud

Ne uzimaj Ime mu uzalud

/ Thou shalt not take the name of the LORD thy God in vain /

.


לא תשא את שם יהוה אלהיך לשוא
כי לא ינקה יהוה את אשר ישא את שמו לשוא

Lo tisa et Šem Adonaj eloejha l’šav; ki lo jenaka Adonaj et ašer jisa et šmo l’šav
Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud

.

Jedna od Božijih zapovesti (micvot, מצוות) i jedna jasna istrukcija šta čovek ne sme činiti. Radi se o tzv. negativnoj zapovesti (micvot lo t’ase, מצות לא תעשה) kojom se određena radnja zabranjuje, a iz skupa od čak ukupno 613 zapovesti (tarjag micvot, תרי”ג מצוות), od kojih ipak mnoge i nisu na snazi jer trenutno nema Hrama (Mikdaš, מקדש). No, slični zabranjivanja određenih duhovnih činjenja i običaja mogu se naći i u starijim tradicijama Bliskog i dalekog istoka. Doduše u malo sirovijim formama, a ne u vidu kodifikacije zakona i moralnih načela po kojima čovek treba životi svoj svakodnevni život. Šta više, reč je o zabrani blasfemije u ime Imena, te pogrešnog i uzaludnog tumačenja, pisanja ili izgovaranja. Što je okarakterisano svojevrsnim zločinom. Otud je na osnovu ove zapovesti, a još u periodu Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני), jasno razvijen svesni tabu od njegove uzaludne upotrebe koji se očuvao u jevrejskoj veri do današnjih dana.

Iz tog razloga, umesto Tetragramatona, četvoroslovnog Imena, mi kažemo Gospod.

Ne izgovaramo:

י ה ו ה

nego kažemo:

אדוני

Ali analizirajmo ovu zabranu detaljnije:

לא תשא לשוא
Lo tasa l’šav

Thou shalt not take in vain

Ne uzimaj Ga uzalud

שוא – hebrejsku reč šav ovde prevodimo -uzalud-, iako šire znašenje može obuhvatiti termine poput: prazno, isprazno, govor u prazno… ili čak, u neku ruku, laganje.

תשאtasa dolazi od reči nasa (נשא‎), u značenju podići, nositi, odneti i ovde se pojavljuje u drugom licu – tasa (תשא).

Uzimati uzalud možemo čitati i kao zloupotrebu, zajedno sa sličnim sinonima istog značenja, a u zavisnosti od jezika na koji se prevodi. Iz tog razloga postoje komentari kako se ova zapovest moža odnosi i na zabranu laganja pre sudom, obzirom da se invokacija božijeg Imena ujedno smatra zakletvom, te garancijom da je određena izjava tačna. Jevrejska ”Biblija” (Tanah, תנ”ך), ali i slične tradicije na području drevnog Bliskog istoka zakletvu smatraju nekom vrstom auto-kletve, pozivajući božanstva da deluju ukoliko bude kojim slučajem neistina izrečena.

Prorok Isaja (Ješajahu, ישעיהו) prekorio je svojevremno narod Izrailja da su svojim licemerjem i lažnim zaklinjanjem navukli gnev Boga svojega. Priklanjanjem idolima i drugim činjenjima koja su strogo zabranjena oni su kršili zapovesti koje su u obavezi da ispunjavaju svakoga dana svojih života. Kaže da u to vreme Vavilonske vladavine nad Jevrejima u Jerusalimu nije bilo iskrena čoveka. Zato, da bi se izbegla nesreća među narodom pri uzaludnom pominjaju božijeg Imena, jevrejski učenjaci su došli na ideju kako tako nešto u korenu sprečiti. Preduhitriti. Naime, ideja je u tome da se umesto Tetragramatona (Četvoroslovnog Imena, יהוה) jednostavno koriste zamenska imena, koja na posredan način sugerišu svoje pravo značenje.

Najčešća od njih svakako su:

אדוני
Adinaj

Gospod

השם
Ha’Šem

Ime

אדושם
Adošem

Kombinacija prethodna dva

מקום
Makom

Mesto

הרחמן
Ha’Rahaman

Milostivi

שדי
Šadaj

.

צבאות
Cavaot

Vojska

.

Jedan od najvećih autoriteta koji se ovom problematikom pozabavio svakako je bio i Majmonides (רמב”ם) i jedna od prvih zapovesti koju on pominje, i kojom se bavi u delu ”Mišne Tora” (משנה תורה) jeste obaveza očuvanja svetosti Imena. Samim tim jasno je njegovo zalagnje da se ova obaveza mora smatrati obaveznom. Većina jevrejskih učenjaka se prema tome odnosi u skladu s moci šem šamajim lavatala:

מוציא שם שמים לבטלה
Uttering the Name of Heaven uselessly

יתגדל ויתקדש שמה רבה
Itgal ve’itkdaš šeme raba
May His great Name be blessed forever and ever

.

Iz toga se rodio još jedan mehanizam iznalaženja rešenja za ove eksplicitne zabrane, te su Imena da bi mogla u tekstu biti naznačena pisana s manjim modifikacijama, s nedostajućim slovima ili preraspoređivanjem slova u reči ili slogovima. Time se može pretpostaviti šta piše, a napisanom reči, ili Imenom, ništa nije prekršeno od zabrana. Reč je samo skraćena. Time se svetost upotrebe očuvava i koristi samo za vreme određenih praznika i molitvi kada je njihovo korišćenje opravdano i samim tim dozvoljeno.

ODABIR TEMA


Priložite Vaše mišljenje na ovu temu:

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.