Ne Jedan (אחד), već Jedinstven (יחיד)

/ Kontemplacija o Tački /

יהוה יחיד לא אחד

Adonaj Jahid, lo Ehad
Bog je Jedinstven, ne Jedan

jjahiddIako se deset sefirot Drveta života (Ec Hajim, עץ חיים) prvenstveno dovode u vezu sa krajnjim ishodom i fizičkim planom postojanja, one su takođe ključne u širem konceptu razumevanja nastanka naše ravni. Ako ih tumačimo u smislu deset pravaca prostiranja prostora, naš fizički svet je ona početna nulta (Null, ) tačka iz koje se sve potonje duži manifestuju i prostiru. Poput eksplozije, čak i modernog kosmološkog modela nastanka ovog svemira – Velikog praska (Big Bang).

Samim tim za ideju Boga, u tom smislu, možemo reći da je paralelan s tim linijama koje se pri beskonačnosti (?!) tog koordinatnog sistema susreću i gde se prelamaju i spajaju. Samim tim teško je pojmu kao što je Bog dati određenu racionalnu predstavu, te tako ni nema adekvatnu simboliku na našem materijalnom planu, ali ovo je verovatno nešto najbliže dokle ljudska imaginacija može da dopre.

Tako kontemplirajući o toj nekoj tački u beskonačnosti, onoj u kojoj se spajaju ovih deset pravaca prostiranja, deset dimenzija, poput moderne fizičke Teorije struna (String theory – koja takođe govori o deset dimenzija kosmosa kojima se matematički mire principi kvante mehanike i opšte relativnosti) pojedinac može, na određeni način, pristupiti konceptu i ideji Beskonačnog Bića. Ta tačka u beskraju u isto vreme je i beskonačno mala i beskonačno velika i ona nema svoje predefinisano mesto u kontinuumu prostora i vremena.

Sefer Jecira (Knjiga Stvaranja, ספר יצירה) otud ne kaže da je Bog Jedan:

יהוה אחד
Adonaj Ehad,

.

već da je Jedinstven:

יהוה יחיד
Adonaj Jahid

.

Ne poseduje ni oblik, ni formu, a definišemo je kao Jedno: neizdeljenu Tačku.

Kaže se da je apsolutno Jedinstven, te tako ne može sadržati niti jedan kvalitet koji bi ga na takav način opisivao, a svakako to ne određenim jezičkim terminom, koji je za naše razumevanje itekako bitan (u isto vreme nemoguć). Samom tom nemogućnošću za opis kroz kvalitet, moramo se služiti negativnim atributima, ili atributima akcije/(ne)delovanja, jer:

 ukoliko nismo u mogućnosti da kažemo šta Bog jeste, korišćenjem negativnih atributa možemo reći šta On nije;

slično je sa atributima akcije kada govorimo o onome šta (ne)može činiti, i pod kakvim pretpostavkama;

 a sve ovo, na kraju, podrazumeva da Je apsolutno jednostavan, te u domenu toga da Je postojao pre i Stvaranja; i nije bilo ničega sem Jahida.

Ukoliko bi ideja jedinstva postojala u samom Početku, to bi nagovestilo postojanje koncepta broja u srži Njegove suštine, a to bi uvelo element množine. Tek u tom slučaju bi govorili o Njemu i njegovom jedinstvu koje je u vezi sa brojem 1, a ne čistom spoznajom prisutnosti. Tada bi Bog i Njegovo jedinstvo bili 2, dva različita koncepta za analizu i razmatranje.

hebrejska reč ehad (אחד) ima značenje – jedan.

jahid (יחיד) je, s druge strane, negativan atribut koji govori o odsustvu bilo kakve množine, ili čega sličnog.

Bog upravo u ovom smislu nije Jedan, već Jedinstven i ukupna Jednota.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.