Mogućnost koegzistencije Boga i čoveka

.

Prvo polazimo od pitanja mogućnosti koegzistencije Boga i čoveka, uzimajući obične hipoteze o univerzumu, to jest o njegovoj beskonačnosti ili u svakom slučaju o beskonačnosti Boga, ili o beskonačnosti neke materije ili ideje koje zaista postoje.

Hrišćani u kategoriju postojećeg nabrajaju između ostalih i stvari, o kojima, zbog svrhe ove rasprave nećemo raspravljati; Boga, beskonačno bivstvo, Čoveka, Satanu i njegove anđele. Čovek je sigurno a Satana verovatno konačno bivstvo. Ovo nisu aspekti jednog bivstva, već odvojene čak antagonističke egzistencije. Sve su podjednako realne.

Hindusi ubrajaju Bramu beskonačnog u svim dimenzijama i pravcima, nerazdvojivog od gnostičke Plerome, i Maje, iluzije. Ovo je na neki način antiteza numenona i fenomena, u kojoj je numenon lišen svih predikata sve dok nije postao ugašen pod negacijama po nazivima svih. Budisti ne izražavaju nikakvo mišljenje.

Razmotrimo osobinu sile u egzistencijama koje su ove dve religije neizmenično začinjale, sećajući se da je hrišćanski Bog beskonačan, a opet raspravljajući o mogućnosti u kojoj ga mi vidimo kao konačnog. U bilo kom izbalansiranom sistemu sila možemo ih sabrati i predstaviti kao trougao ili niz trouglova koji se rastvaraju u jedan. Ukoliko se bilo koja od početnih sila u ovakvom sistemu može razmatrati, ona je jednaka rezultanti ostatka, uzmimo x, svrhu univerzuma, kao rezultantu sila BS i Č (Bog, Satana i Čovek), onda je Č takođe rezultanta BS  i – x, tako da možemo da smatramo bilo koju od ove četri sile nadmoćnijom u odnosu na ostale, i nema razloga da se jednoj sili više priklanjamo nego drugoj, sve su konačne. Ovaj argument hrišćani jasno uviđaju: otud počinje razvojni put Boga od beznačajnog lika Božanstva Stvaranja do neopipljive i samo kontradiktorne aveti sadašnjice. Ako je B beskonačna druge sile nemaju nikakav uticaj na nju. Kao što Vivel kaže, na čudan način kojim anticipira metar In Memoriam:

Nijedna zemaljska sila, ma koliko bila jaka, ne može izdužiti žicu ma koliko tanku u horizontalnu liniju koja će biti savršeno prava.

Takvo određivanje Boga kao beskonačnog implicitno poriče čoveka; da je kojim slučajem on beskonačan bilo bi kraja uobičajnim hrišćanskim razlozima za obožavanje, iako se usuđujem reći da bih i sam mogao da otkrijem neke prilično dobre razloge.

Rezultujuća ravnoteža Boga i čoveka destruktivnog u svom obožavanju, je naravno apsurdna. Moramo je odbaciti, jedino ako ne želimo da zapadnemo u Pozitivizam, Materijalizam ili nešto slično. Ako nazovemo Boga beskonačnim, kako onda da posmatramo čoveka i Satanu? (Ovaj poslednji u najgorem slučaju sigurno nije njegov sastavni deo). Obmana ne leži u mom prikazivanju apsurdnosti ideje o konačnom bogu (koje je takođe ortodoksno), već u pretpostavci da čovek ne poseduje nikakvu istinsku snagu.

U našem mehaničkom sistemu ako bi jedna od sila bila beskonačna, ostale bi ma koliko bile velike, bile i relativne i apsolutno ništa. U bilo kojoj kategoriji, beskonačnost isključuje konačnost. Osim u slučaju kada je konačnost identični deo te beskonačnosti.

U kategoriji postojećih stvari, prostor je beskonačan, jer na toj hipotezi još uvek radimo bez obzira da li ga materija ispunjava ili ne. Ako se radi o ovom prvom, materija je beskonačno velika; ako se radi ovom drugom materija je beskonačno mala. Da li je materija-univerzum 1010000 svetlosnih godina u prečniku ili pola milje, nema nikakve razlike; on je beskonačno mali, zapravo Ništa. Nematematička iluzija koja zaista postoji je ono što hindusi zovu Maja.

S druge strane ako je materija-univerzum beskonačna, Brama i Bog su istisnuti, i mogućnost religije je podjednako isključena. Sada možemo pomeriti naš fokus, hindusi ne mogu razumljivo objasniti Maju, uzrok svih patnji, iako se veoma trude. Njihov položaj je veoma slab ali najmanje što za njih možemo reći je da su pokušali da prilagode svoju religiju zdravom rasuđivanju, iako su videli kuda vodi Manihejska jeres i uništili je, nisu zvanično uvažili sasvim sličan zaključak s obzirom na čoveka, i porekli su egzistenciju ljudske duše kao odvojenu od božanske.

Trismegistus, Jamblihus, Profirije, Beme i mistici uopšte su ovako postupili, iako su povremeno rezervisani iz prilično neobjašnjivih razloga, kao što su i sami Vedantisti. Čovek je potom opovrgnut, Bog ličnost zauvek nestaje i postaje Atman, Pleroma, Ain Sof, zovite ga kako god hoćete, beskonačan u svim pravcima i kategorijama; poreći ga znači uništiti čitavu raspravu i vratiti nas nazad na naše stare Dvaističke osnove.

– IZBOR TEMA –


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.