Mit o Sofiji (Σοφία)

Mit o Sofiji (Σοφία)

/ Nevino biće, praslika čistote i stida /

.

Bila je to skrivena baština alhemičara srednjeg veka, koja se preko aleksandrijskih gnoza proteže unazad sve do drevnog Egipta. Rasprava hermetičara o Devici sveta, Izidi, po svoj prilici počiva na baštini staroj više hiljada godina. Mit o Sofiji pripoveda o tome da kada se čovek materijalizovao, Adamova primarna i drevna suština i biće, ”nevino biće, praslika čistote i stida”, nije se srozalo u materiju nego je ostalo u svetu duha. Ovo nevino biće jeste Sofija = Mudrost – koja je kopija ljubavi, a ljubav vidi i prepoznaje samu sebe u Mudrosti. Sofija u obliku nevine devojke ostaje kod Oca, i umesto nje Adam, koji se srozao u materiju, dobija ženu, Evu od krvi i mesa. Sofija je ideal, drevna Devica Majka sveta, Mudrost, u kojoj Ljubav prepiznaje samu sebe, ona je Blistava Devojka, Nebeska Žena. Eva je zemno biće, određeno da bude pored materijalivonog čoveka, kao kopija i zamena za izgubljeno drevno biće.

I da ovaj momenat Jakob Beme (Jakob Böhme) nije izdigao u vidokrug istorijskog čoveka onim što je rekao o Sofiji, bespomoćno bi morali da kod ovog pitanja zastanemo.

Béla H.

ODABIR TEMA

3 komentara na temu Mit o Sofiji (Σοφία)

Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.