Mit o Sofiji

.

Bila je to skrivena baština alhemičara srednjeg veka, koja se preko aleksandrijskih gnoza proteže unazad sve do drevnog Egipta. Rasprava hermetičara o Devici sveta po svoj prilici počiva na baštini staroj više hiljada godina. Mit o Sofiji pripoveda o tome da kada se čovek materijalizovao, Adamova primarna i drevna suština i biće, nevino biće, praslika čistote i stida, nije se srozalo u materiju nego je ostalo u svetu duha. Ovo nevino biće jeste Sofija – Mudrost. Mudrost je kopija ljubavi. Ljubav vidi i prepoznaje samu sebe u Mudrosti. Sofija u obliku nevine devojke ostaje kod Oca, i umesto nje Adam, koji se srozao u materiju, dobija ženu, Evu od krvi i mesa. Sofija je ideal, drevna Devica Majka sveta, Mudrost, u kojoj Ljubav prepiznaje samu sebe, ona je Blistava Devojka, Nebeska Žena. Eva je zemno biće, određeno da bude pored materijalivonog čoveka, kao kopija i zamena za izgubljeno drevno biće.

I da ovaj momenat Jakob Beme nije izdigao u vidokrug istorijskog čoveka onim što je rekao o Sofiji, bespomoćno bi morali da kod ovog pitanja zastanemo.

H. Béla

.

– IZBOR TEMA –

4 komentara na temu Mit o Sofiji

Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Uneta email adresa neće biti javno dostupna. Sva polja su obavezna, sem sajta.