Miomirisna žrtva/kâd (ketoret, קטרת)

Miomirisna žrtva/kâd (ketoret, קטרת)

/ Tamjan u svetinji nad svetinjama /

.

Miomirisna žrtva spada u poseban red žrtvi koje su se prinosile u još u vreme Šatora od sastanka (Miškan, המשכן), te potom i u vreme Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) što je imalo izuzetno veliki značaj u Jevrejskom verskom životu, a posebno ako obratimo pažnju na ulogu koju je imao Prvosveštenik Hrama – Koen gadol, כהן גדול. Taj, i takav, sveti insens (ketoret, קטרת), bio je korišćen gde god bi se Šator od sastanka našao, jer je njegova uloga bila da bude prenošen od plemena do plemena, kad god bi neko od 12 plemena zavredelo Božije prisustvo. Dakle, tada ideja Hrama kao posebno stacioniranog objekta nije postojala, niti je nigde u tekstu ”Tanaha” (Jevrejske Biblije, תנ”ך) zahtevana. Jedino što je obavezno jeste Miškan iliti Ohel moed (אהל מועד). Na posletku svetog odeljka u Šatoru od sastanka, odmah pored zavese koja je razdvajala Svetinju nad svetinjama (Kodeš Ha’Kodašim, קדש הקדשים), nalazio se oltar sa insensom. Te je po istom principu kasnije, kada je Solomon sazidao Hram (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon, בית המקדש הראשון), miomirisna žrtva bila pozicionirana na istom mestu.

Ketoret je bio nuđen svakog jutra i večeri.

U knjizi o ”Egzodusu” (Šemot, שמות) Jevrejske ”Biblije” (Tanah, תנ”ך) možemo pronaći četiri veoma važne komponente od kojih se priprema ovaj sveti insens; dok ”Talmud” (תלמוד) navodi još sedam, do jedanaest, drugih sastojaka.

No tih osnovnih četiri su:

נטף

biljka nataf

שחלת

šehelet, iliti oniča

חלבנה

ulje helbana

.

לבונה זך

i čisti tamjan (levona zah)

.

Naravno, radi se o pretpostavkama, na osnovu tumačenja različitih delova teksta, te nije apsolutno sigurno da se o njima zaista radilo, ali jeste verovatno da je tako bilo:

Nataf je opisan kao poseban ekstrakt smole, smirne, koja se nasumično javlja iz kore drveća. Poput balzama;

Šehelet ili grčku oniču (ονυξ) možemo naći unutar školjki iz Crvenog mora, koja po izgledu podseća na nokat, što i znači u prevodu s grčkog jezika;

Galbanum, ili helbanu, možemo prepoznati u biljci Ferula galbaniflua, karakterističnu za podneblje Levanta;

Dok tamjan ne moramo posebno objašnjavati.

ODABIR TEMA


Iznesite Vaše mišljenje na predloženu temu

Polja označena zvezdicom (*) su obavezna. Uneti email neće biti javno dostupan, niti deljen s trećim licima.